субота, 19.08.2023, 05:50 -> 05:52
Извор: РТС
У затворима у Србији тренутно је око 11.000 осуђеника. Око 80 одсто свих кривичних дела су крађе, разбојништва, диловање дроге и све што доноси брзу зараду. Исти мотив је и за повратак у криминал. По изласку из затвора, ти људи обично немају лична документа, новац и подршку породице, а постпенална помоћ у пракси уме да закаже. За износ укупних трошкова извршења кривичних дела могло би да се отвори 18.000 радних места с просечном бруто зарадом од 500 евра.
Уз помоћ донације за апарате Центра за превенцију криминала и постпеналну помоћ “Неостарт” и “Хелп”, сто евра, џак брашна и у изнајмљеном простору, Горан је кренуо у причу која траје већ две и по године. Данас има редовне муштерије које сврате или наруче пицу да им је донесе кући.
“Презадовољан сам, шта више. Нису неке паре, али таман довољно, задовољавајуће”, каже Горан Ивковић, власник пицерије.
Горан је бивши вишеструки повратник. Нови живот му се допада, а о старом говори јавно као упозорење да друга шанса постоји.
“Ја са 19 година сам испао глуп и од тада сам обележен. Шта сам ја знао са 19 година, на пример. Ништа паметније. Ето да је тад било нешто, да ми је неко помогне у нечему вероватно не бих дочекао ове године да тек сада радим нешто своје”, закључује Ивковић.
Подршка уместо трошкова
У затворима је тренутно око 11.000 осуђеника. Укупни трошкови због извршења кривичних дела у 2021. години износили су 117,8 милиона евра или више од 18.000 евра по кривичном делу.
Повећање стопе криминала за само један проценат кошта државу око 460.000 хиљада евра годишње, а сваки повратак у криминал је нови трошак од најмање 320.000 евра.
Трошковима треба додати и потребу да се реконструишу постојећи и изграде нови затвори, јер су тренутни капацитети препуни по међународним стандардима.
“За овај износ би могло да се креира неких 18.000 нових радних места са просечном бруто зарадом од 500 евра, истиче др Христина Микић из Института за креативно предузетништво и иновације
Држава губи и на порезима и доприносима јер би се њиховим радним ангажовањем само по том основу у буџет слило 23,9 милиона евра.
Рад са осуђиваним колегама
“За 39 посто испитаника апсолутно не би сметало да раде у истој канацаларији где ради и осуђивана особа док 67 посто иситаника би рекло да би се исто опходило према осуђиваној особи као и према неком другом колеги”, наводи Невена Јањић, кординаторка пројекта “Неостарт”
Од 447 бивших учинилаца кривичних дела, међу којима су и 34 жене на евиденцији Националне службе за запошљавање, помоћ саветника за развој каријере искористило је њих 37.
Обуке за активно тражење посла и сајмове запошљавања посетило је 129 особа, 22 је прошло обуке за занимања која се траже на тржишту рада, двоје било ангажовано у јавним радовима, једно је запослено уз субвенције у приватној фирми, а 13 их је добило субвенције за самозапошљавање.
Шта је све потребно за постпеналну заштиту
“Успешна постпенална заштита лица у сукобу са законом подразумева не само реформу правосуђа, већ и промену у оквиру система социјалне заштите, просвете, здравства, невладиног сектора. Јер без тесне сарадње и добре кординације свих актера неће бити могућности за практичну примену савремених приступа у раду са децом и младима као и одраслима који су били у сукобу са законом”, указује Саша Вукотић, министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Примери из Велике Британије и Сједињених Држава показују да су области без великих улагања а где постоји низ могућности за економско оснаживање људи који су одслужили затворске казне – графичка делатност и дизајн, туризам, гастрономија.