Генерални директор “Телекома Србија” Владимир Лучић састао се у Приштини са више представника међународне заједнице, због намере локалних власти да забране рад МТС-а на Косову и Метохији.
Владимир Лучић је РТС-у пренео да до петка истиче рок за одлучивање, те да има намеру да представницима међународне заједнице представи све последице евентуално негативне одлуке власти у Приштини, која би значила и кршење Бриселског споразума.
Генерални директор МТС-а каже да се нада позитивном исходу и поручује да је међународна заједница на страни Телекома. Указује да би гашење МТС-а узнемирило српску заједницу и да би око 30.000 домаћинстава остало без интернета, телевизије, мобилне мреже.
“Морају бити свесни последица, таква неразумна и незаконита одлука би направила додатну ескалацију, и зато смо хтели лично да посетимо све битније амбасаде данас”, рекао је Лучић и додао да је на више адреса предочио истиниту страну приче.
Према његовим речима, потпуно је јасно да је међународна заједница на страни Телекома Србија, да снажно подржава чување Бриселског споразума и да ово сматра незаконитим чином.
“Надам се разуму свих чинилаца овде у Приштини, од међународне заједнице до постојеће администрације, да овај случај морају да гледају из другог угла. Ако је Бриселским споразумом из 2015. године дефинисано како ради МТС и ако ми радимо искључиво у корист корисника и ни на који начин не сметамо овим властима, гашење на овај начин, незаконит начин, имало би велике последице и имало би додатни притисак на српску заједницу да се сели. А са друге стране ако се највећа српска инвестиција са 250 запослених овако сели, онда би стварно била порука без преседана и за српску заједницу и за српске компаније”, рекао је Лучић.
Министарство привреде у Приштини пре неколико месеци поништило је сертификат о регистрацији и пословању МТС-а на Косову и Метохији, на шта је Телеком Србија поднео жалбу на решење о забрани рада те компаније, односно о брисању фирме “МТС д.о.о” из регистра предузећа на КиМ.
Лучић је најавио и покретање питања за добијање треће лиценце на КиМ, која се помиње у Бриселском споразуму, а на коју се чека 10 година.