Generalni direktor “Telekoma Srbija” Vladimir Lučić sastao se u Prištini sa više predstavnika međunarodne zajednice, zbog namere lokalnih vlasti da zabrane rad MTS-a na Kosovu i Metohiji.
Vladimir Lučić je RTS-u preneo da do petka ističe rok za odlučivanje, te da ima nameru da predstavnicima međunarodne zajednice predstavi sve posledice eventualno negativne odluke vlasti u Prištini, koja bi značila i kršenje Briselskog sporazuma.
Generalni direktor MTS-a kaže da se nada pozitivnom ishodu i poručuje da je međunarodna zajednica na strani Telekoma. Ukazuje da bi gašenje MTS-a uznemirilo srpsku zajednicu i da bi oko 30.000 domaćinstava ostalo bez interneta, televizije, mobilne mreže.
“Moraju biti svesni posledica, takva nerazumna i nezakonita odluka bi napravila dodatnu eskalaciju, i zato smo hteli lično da posetimo sve bitnije ambasade danas”, rekao je Lučić i dodao da je na više adresa predočio istinitu stranu priče.
Prema njegovim rečima, potpuno je jasno da je međunarodna zajednica na strani Telekoma Srbija, da snažno podržava čuvanje Briselskog sporazuma i da ovo smatra nezakonitim činom.
“Nadam se razumu svih činilaca ovde u Prištini, od međunarodne zajednice do postojeće administracije, da ovaj slučaj moraju da gledaju iz drugog ugla. Ako je Briselskim sporazumom iz 2015. godine definisano kako radi MTS i ako mi radimo isključivo u korist korisnika i ni na koji način ne smetamo ovim vlastima, gašenje na ovaj način, nezakonit način, imalo bi velike posledice i imalo bi dodatni pritisak na srpsku zajednicu da se seli. A sa druge strane ako se najveća srpska investicija sa 250 zaposlenih ovako seli, onda bi stvarno bila poruka bez presedana i za srpsku zajednicu i za srpske kompanije”, rekao je Lučić.
Ministarstvo privrede u Prištini pre nekoliko meseci poništilo je sertifikat o registraciji i poslovanju MTS-a na Kosovu i Metohiji, na šta je Telekom Srbija podneo žalbu na rešenje o zabrani rada te kompanije, odnosno o brisanju firme “MTS d.o.o” iz registra preduzeća na KiM.
Lučić je najavio i pokretanje pitanja za dobijanje treće licence na KiM, koja se pominje u Briselskom sporazumu, a na koju se čeka 10 godina.