Obrazlažući predlog rebalansa budžeta, ministar finansija Siniša Mali je rekao da se njime obezbeđuju pare za mlade i penzionere, i sigurno snabdevanje energentima.
Predlogom rebalansa su predviđeni ukupni prihodi i primanja od 1.709,5 milijardi dinara.
Za kapitalne investicije je izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a, dok je na nivou opšte države ta brojka oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.
U toku današnje rasprave poslanici opozicije su iznosili primedbe na rebalans budžeta, ocenjujući da on nije u skladu sa trenutkom i krizom u kojoj se nalazimo, dok su poslanici vladajuće koalicije najavili da će glasati za predloženi rebalans.
Zasedanje je obeležio i sitan incident kada su se verbalno pokoškali poslanici opozicije i vladajuće koalicije.
Mali: Rast prihoda rezultat rasta ekonomije, a ne inflacije
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je u popodnevnom delu skupštinske rasprave o rebalansu budžeta da podaci o rastu prihoda ne ukazuju na to da su oni nastali zbog inflacije, već usled rasta ekonomije.
On je to rekao odgovarajući na primedbe nekoliko poslanika opozicije na rebalans budžeta, koji su tvrdili da rast prihoda u budžetu ukazuje da su oni nastali zbog inflacije.
Mali je dodao da takve ocene opozicionih poslanika nisu na mestu.
“Nama su prihodi u rebalansu veći za više od 190 milijardi dinara u odnosu na originalni budžet. Ima više razloga zašto taj rast nije zbog inflacije. Prvi razlog je što je Ministarstvo finansija imalo konzervativnu procenu prihoda prošle godine. Drugi razlog je tržište rada, koje niko ne pominje, a ko zna kako funkcioniše poreski sistem, kao i naplata PDV, on zna da ona zavisi od stanja ekonomije, ali i tržišta rada. Ponoviću još jednom da nam je realan rast zarada u privatnom sektoru 5,4 procenata”, rekao je Mali poslanicima u parlamentu.
On je dodao da ove podatke potkrepljuju i podaci o rastu u trgovini koji je iznosio 7,1 odsto.
“Koga vi obmanjujete kad tvrdite da zbog inflacije rastu prihodi”, upitao je Mali predstavnike opozicije.
On je dodao da raste zaposlenost, kao i dobit preduzeća.
“Imate nikada veću zaposlenost, imate doprinose za porez na dohodak građana koji takođe rastu. Rastu i prihodi od poreza na dobit, za 40,9 odsto. Prošle godine dobit preduzeća je bila 945 milijardi dinara. Kako objašnjavate da raste porez na dobit preduzeća za prošlu godinu, tada nismo imali inflaciju? Porez na dohodak koji se takođe naplaćuje ove godine za prethodnu, takođe raste, rekao je Mali.
On je dodao da se moraju uzeti u obzir i kretanja na tržištu rada, trgovini i ukupnoj ekonomiji, kada se iznose ocene o inflaciji.
Ministar je naveo da niko ne pominje ni druge ostvarene napretke u digitalizaciji koji su pospešili naplatu poreza, kao što su uvođenje e-faktura, e-fiskalizacija i druge aktivnosti.
Prema njegovim rečima, samo je drugačija situacija sa akcizama, ali i to samo zbog toga što se država odrekla dela akciza na naftu i naftne derivate između 10 i 20 odsto, u ukupnom iznosu od 15 milijardi dinara, kako bi iskontrolisala cenu dizela i benzina na tržištu i tako usporila porast inflacije u Srbiji.
Mali: Rebalansom do para za mlade, penzije, energente
Pet je osnovnih razloga zbog kojih predlažemo rebalans budžeta, rekao je danas u Skupštini Srbije ministar finansija Siniša Mali predstavljajući rebalans budžeta za ovu godinu i naveo da je prvi razlog to što su u prvih 10 meseci ove godine ostvareni prihodi veći od planiranih za 180 milijardi dinara, a drugi rast cena energenata.
“Koliki je rast (cena energenata) najbolje pokazuju podaci da je u septembru na 2019. godine megavat struje koštao od 38 do 60 evra a ove godine košta između 327 i 556 evra, sto je 10 puta više”, rekao je Mali i dodao da nam zato treba dodatni novac za energente.
Predlogom rebalansa budžeta, koji je prošle sedmice usvojila Vlada Srbije, predviđeni su ukupni prihodi i primanja od 1. 709,5 milijardi dinara, a rashodi i izdaci od 1. 988,5 milijardi dinara.
Kao treći razlog za rebalans, Mali je naveo pomoć mladima od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara, čiji početak isplate je najavio za 16. decembar.
“Četvrti razlog su penzije koje bi od novembarske trebalo da se povećaju za devet odsto. Predsednik Vučić je obećao da će penzije biti povećane i u januaru za 12,1 odsto i to bi bilo ukupno povećanje od 20,8 procenata”, rekao je Mali.
Peti razlog za rebalans su, kako je naveo, podrška merama nataliteta koje se ogledaju u isplati od po 100.000, 200.000 i 300.000 dinara za prvorođeno, drugođeno i trećerođeno dete kao i pomoć majkama u rešavanju stambenog pitanja u iznosu do 20.000 evra.
Novac za ovu svrhu će, prema rečima ministra finansija, biti obezbeđen rebalansom.
Mali je naveo da su rebalansom budžeta za 2022. godinu predviđeni ukupni budžetski prihodi u iznosu od 1.709,5 milijardi dinara što je za 192,7 milijardi ili 12,7 odsto više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2022. godinu.
Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.490,6 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 172,7 milijardi a neporeski u iznosu 199,7 milijardi dinara, što je povećanje od 24,2 milijardi dinara.
On je istakao da će deficit za ovu godinu biti 3,9 odsto a da je bilo planirano tri odsto ali, kako je rekao, s obzirom na sve što se dešavalo ove godine, očekivalo se da bude i veći.
Mali je istakao da su povećane sve vrste poreskih prihoda a da su među faktorima koji su doveli do izmene u visini i strukturi budžetskih prihoda i privremeno smanjenje akciza na derivate nafte, te povoljnija kretanja na tržištu rada.
“Nezaposlenost u Srbiji je najmanja i iznosi 8,9 odsto, dok zaposlenost iznosi 50,9 odsto”, naveo je Mali.
Dodao je da su državne finansije stabilne i da trenutno na računu ima 301,1 milijarda dinara, da država nema problem sa izvršavanjem obaveza, što je prema njegovoj oceni veliki uspeh nakon tri godine krize.
U prilog dobrim rezultatima naveo je i da je Srbija u prvih 10 meseci ove godine imala 3,4 milijarde dinara direktnih stranih investicija.
Dobrim rezultatima i dobrom prilivu novca u budžet je prema njegovim rečima doprineo i realni rast plata koji je za devet meseci iznosio tri odsto u privredi.
Prema njegovim rečima u rebalansu je odvojeno 15 milijardi dinara više za socijalno ugrožene, jer kako je rekao Mali u vremenu velike krize neophodno je pomoći socijalno najugroženijima.
Naveo je da je iznos za poljoprivredu povećan za 16,5 milijardi i da tako ukupan poljoprivredni budžet iznosi 78,5 milijardi. Kada je o turizmu reč, za 400.000 vaučera izdvojene su 4,3 milijarde dinara.
Mali je rekao i da je za nastavak izgradnje Beogradskog metroa izdvojeno 5,4 milijardi dinara i dodao da nijedan započeti infrastrukturni projekat neće biti zaustavljen, da će se nastaviti sa gradnjom puteva, bolnica i slično.
Naveo je da je za kapitalne investicije rebalansom izdvojeno 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP-a i pozvao poslanike da usvoje predloženi rebalans kako bi se obezbedio novac za nabavku energenata, za mlade i penzionere, kao i podržale mere nataliteta u Srbiji.
Naš BDP će ove godine preći 60 milijardi evra
Trenutni makroekonomski indikatori u Srbiji su takvi da će naš bruto društveni proizvod (BDP) za ovu godinu preći 60,2 milijarde evra, što je skoro duplo više nego pre 10 godina, izjavio je Mali.
Obrazlažući predlog rebalansa budžeta za ovu godinu pred poslanicima u Skupštini Srbije, Mali je rekao da je ovaj uspeh tim veći što smo u par od tih 10 godina imali proces fiskalne konsolidacije.
Govoreći o udelu javnog duga u BDP-u, naveo je da on trenutno iznosi 53, 7 odsto, što je daleko ispod nivoa Mastrihta.
“Kada se gledaju prethodne dve godine kumulativno, mi smo bili najbrže rastuća ekonomija u Evropi”, rekao je Mali.
Dodao je da se do kraja sledeće godine može očekivati da prosečna zarada u Srbiji iznosi 720 do 730 evra.
Kao veoma pozitivno je naveo to što se povećavaju izvorni prihodi Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), dakle prihodi od naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osoguiranje zbog čega se i novac za povišicu penzija neće izdvajati iz republičkog budžeta nego iz sredstava Fonda PIO.
“I Nacionalna služba za zapošljavanje je postala ekonomski samostalna, tako da ne nemamo subvencija ni za njih. Ostale su samo subvencije za Republički fond za zdravstveno osiguranje”, rekao je Mali, uz opasku da je to razumljivo s obzirom na to da epidemija kovida još traje.
Zajmovi za budžet, čistu vodu, izgradnju mosta…
Među zakonima iz oblasti ekonomije koji su danas stavljeni na dnevni red Skupštine Srbije, a koje je pred poslanicima obrazlagao ministar finansija Siniša Mali su i predlog o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija.
Takođe na dnevnom redu je potvrđivanje ugovora o kreditu od oko 80 miliona evra za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta, kao i sporazuma o zajmu za program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u nekim opštinama u Srbiji.
“Ugovorom sa Fondom za razvoj Abu Dabija dobijamo milijardu dolara na dve godine po kamatnoj stopi od samo tri odsto. Imajući u vidu da su sada i kamate na državne obveznice američke administracije i tri i četiri i pet odsto, ovo su veoma povoljni uslovi. Želimo to da iskoristimo za dodatnu podršku budžetu”, rekao je ministar Mali.
Ugovor o zajmu Nemačke razvojne banke KfW, kako je naveo, namenjene je programu vodosnabdevanja i prečišćavanja voda.
“Opštine koje su na spisku za ovih 70 miliona evra su Pančevo, Jagodina, Kikinda Pirot, Požarevac, Vršac, Trstenik i Smederevo” rekao je Mali.
Ugovor za 79,9 miliona evra za izgradnju novog mosta preko Save, kaže Mali, znači da se taj kredit dobija pod povoljnim uslovima.
“Ono što sledi za građane Beograda nakon izgradnje novog mosta ili paralelno s tim je takođe i tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara Despota Stefana koji će potpuno rastreretiti ovaj deo Beograda”, kazao je ministar.
Opozicija: Neprimereno da sednica bude po hitnom postupku
Poslanici većine poslaničkih opozicionih grupa ocenili su danas da je sazivanje sednice o rebalansu budžeta po hitnom postupku neprimereno i da je glavna ideja da se onemogući opozicija da se pripremi za sednicu Skupštine.
Poslanici opozicionih stranaka Ujedinjeni, Demokratske stranke, Moramo-Zajedno, Narodna stranka i Zeleno -levi klub su na konferenciji za novinare u Skuštini Srbije ocenili da vladajuća većina na ovaj način sprečava opoziciju i da iskoristi vreme koje je za nju predviđeno u parlamentu.
Poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević kazao je da je opozicija prisustvovala sednici Kolegijuma i da su pokušali da ukažu na nepravilnosti predsedniku Skupštine na način na koji je sazvana današnja sednica Narodne skupštine.
Poslanik poslaničke grupe Moramo Radomir Lazović rekao je da ovakvo zakazivanje sednice pokazuje da se “radi o opstrukciji” i primetio da je obaveštenje o tome kako se nosi značka kojom se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu dobijeno dve sedmice pre praznika.
“A najvažniji zakon na 300 strana, sa tabelama, milijardama evra, zaduženjima i inflacijom dobili smo 24 sata ranije obaveštenje. Oni dobro znaju šta rade i žele da nam uzmu vreme kako bi imali što manje vremena da se pripremimo”, rekao je Lazović.
Poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta saglasio se sa kolegama i ocenio da je Skupština “postala mesto kršenja zakona”.
On je dodao da su poslanici opozicije izabrani ispred naroda da ga predstavljaju u parlamentu, a da im je , kako je kazao, to onemogućeno.
Poslanik Narodne stranke Stefan Jovanović kazao je da je “po sredi zloupotreba hitnosti procedure zakazivanja sednice”.
“Svaka sednica do sada, uključujući i ovu o rebalansu budžeta vladajuća većina je zakazala po hitnom postupku s namerom da onemogući poslaničke grupe opozicije da se spreme za sednicu. U tom smislu su juče zabranili i svim saradnicima u poslaničkim klubovima da budu u parlamentu. To neće sprečiti sve nas da na plenumu govorimo o tome”, rekao je Jovanović.
Koalicija NADA neće podržati rebalans budžeta
Poslanici Koalicije NADA – Novi DS S – POKS, neće podržati rebalans budžeta, saopštila je danas ta koalicija.
Kako tvrde u saopštenju, rebalansom budžeta se povećava budžetski deficit i zaduživanje, a “glavna njegova uloga je da pokrije gubitke nestručno vođenih javnih preduzeća, pre svega Elektroprivrede i Srbijagasa”.
Koalicija NADA ocenjuje da, iako je predloženim rebalansom budžeta predviđen rast prihoda od 192 milijarde dinara, nema razloga za optimizam, jer, kako smatraju, nije dobra njegova struktura.
“Dakle, Vlada Srbije samo nominalno povećava prihode, a u stvari samo ide u korak sa inflacijom, ali ne pokušava da se konkretnim ekonomskim merama bori protiv krize, osim ako za ekonomske mere smatra administrativno i birokratsko zamrzavanje cena pojedinih roba na tržištu”, poručuju iz Koalicije NADA.
U saopštenju navodi da je, “sa rashodne strane, najveća promena koju ovaj rebalans treba da ‘ispegla’, finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća, u iznosu od oko 1,3 milijarde evra”.
Polemika predsednika Skupštine s poslanicima opozicije
Početak sednice Narodne skupštine obeležila je danas polemika predsednika parlamenta Vladimira Orlića i poslanika opozicionih poslaničkih grupa o sazivanju sednice na čijem dnevnom redu je i rebalans budžeta po hitnom postupku.
Poslanici opozicije pozivali su se na kršenje Poslovnika Narodne skupštine kada je u pitanju brzina sazivanje plenarnog zasedanja koje je u toku.
Šef poslaničke grupe Dveri u parlamentu Boško Obradović je kazao da je sednica sazvana na prečac i da je opozicija onemogućena da podnosi svoje predloge,a samim tim i da na adekvatan način učestvuje u plenumu
Odgovarajući Obradoviću, Orlić je kazao da to nije istina i da su poslanici bili blagovremeno obavešteni o tome šta će se naći na dnevnom redu ove sednice.
Kako je rekao, već u četvrtak poslanici su znali da je Vlada usvojila predlog rebalansa budžeta.
Poslanih Ujedinjenih Janko Veselinović ocenio je da je po sredi, kako je kazao, flagrantno kršenje zakona i poslovnika i dodao da se predsednik Narodne skupštine stara o poštovanju zakona i poslovnika .
Dodao je da je opoziciji oduzeta mogućnost zakonodavnog rada i da to cela srpska javnost mora da zna.
Dodao ja da je ta poslanička grupa predložila predlog zakona o vraćanju penzija i određivanju minimalne penzije što je važno za raspravu o rebalansu budžeta, ali je odbijen, jer kako je navedeno u obrazloženju, predlog predat sa zakašnjenjem.
Veselinović je kazao da ta poslanička grupa samim tim nije imala vremena da podnese predlog, jer je sednica zakazana 24 časa pre početka zasedanja, a poslanicima je otvorena mogućnost da predlože zakone baš 24 časa pre početka zasedanja.
Odgovarajući Veselinoviću, predsednik Narodne skupštine je kazao da poslovnik nije prekršen i dodao da je ta poslanička grupa predlog za dopunu dnevnog reda predala u roku kraćem od 24 sata i dodao da je jasno da poslanici opozicije sve ovo govore zbog direktnog prenosa.
“Sve je urađeno apsolutno u skladu sa procenom, osim vašeg predloga koji su u odgovoru generalnog sekretara ocenjeni kao neblagovremni, jer jesu. Pogledajte vreme, pa pokažite na konferenciji za štampu da svi ljudi vide šta je laž, a šta je istina”, rekao je Orlić.
Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić kazao je da predsednik već treću sednicu zakazuje kao sednicu po hirnom postupku.
Aleksić je kazao da su Poslovnikom jasno definisani razlozi kada je moguće sazvati sednicu po hitnom postupku i pročitao da to između ostalog, u situacijama kada bi neusvajanje nekog zakona moglo da proizvede posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija.
“Šta je tačno od ovoga opasnost koja se nadvila nad Srbiju, pa zakazujete sednicu za 24 sata?”, upitao je Aleksić.
Orlić je odgovarajući Aleksiću kazao de se ne radi se bez razloga rebalans uvek na ovaj način.
“Rebalans podrazumeva zaustavljanje plaćanja i zaključavanje trezora i uvek se rebalans usvaja na ovaj način i kada se završi rebalans, država može da funkcioniše”, rekao je Orlić i dodao da su poslanici dobili obaveštenje istog momenta pošto je vlada usvojila predlog i dodao da je dobro što je Aleksić toga svestan.
Poručio je opoziciji da se samo dogovore da li je “sednica zakazana suviše rano ili suviše kasno”.
Poslanik Poslaničkog kluba Zavetnici Dragan Nikolić Zavetnici pročitao je iz poslovnika da se o “rebalansu budžeta može raspravljati 15 dana po ulasku u skupštinsku proceduru i kazao predsedniku parlamenta da “ne stoji” da je sednica morala da se sazove za 24 sata”.
Odgovarajući Nikoliću, Orlić je rekao da je sve u skladu sa Poslovnikom i da je sve što opozicija priča zapravo “za kamere”.
Poslanik Poslaničke grupe “Aleksandar Vučić- zajedno možemo sve”, Marijan Rističević kazao je da svi koji se bave poljoprivredom znaju da je ovu sednicu neophodno bilo održati po hitnom postupku, jer dok se ne usvoji rebalans ne mogu da budu isplaćeni podsticaji za poljoprivrednike, za šta čeka na hiljade poljoprivrednika koji su podneli zahtev za podsticaj.
Polemika u parlamentu o preletačima, usledio manji incident
Poslanici Skupštine Srbije tokom popodnevnog dela sednice polemisali su o tome ko je “preleteo” iz koje u koju stranku, a došlo je i do malog incidenta.
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Zoran Lutovac je zbog obraćanja u parlamentu “zaradio” i opomenu predsednika Skupštine zbog toga što se na neprimeren način obratio kolegama iz vladajuće većine.
Lutovac je, naime, tražio od predsednika parlamenta da opomene ministra Sinišu Malog da ne koristi mobilni telefon, pa je na dobacivanje poslanika vladajuće koalicije rekao:
“Opomenite primate”.
Lutovac je govorio o tome ko je sve od poslanika vladajuće kolaicije prešao iz koje u koju stranku, a u tome mu se pridružio i poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta koji je ministru finanasija rekao da je on bio na čelu Agencije za privatizaciju kada je 345.000 građana ostalo bez posla zbog neuspešnih privatizacija.
Ćuta je poslanicima pokazao flašu od litar i po mleka za koju je kazao da košta 270 dinara i dodao da to najbolje svedoči kolika je inflacija i koliko je sve poskupelo u Srbiji.
Mali je rekao da on nikada nije bio član Demokratske stranke, ali da se ponosi svojom karijerom i uspešnim privatizacijama za koje je bio nadležan.
“Nikada nisam bio član DS. Postao sam član Srpske napredne stranke 2012. godine zbog mog prijatelja Aleksandra Vučića “, rekao je Mali.
Mali je dodao da je bivša vlast od 2002. do 20212. izgubila 345.000 radnih mesta, a da se aktuelna vlast za 10 godina izborila za novih 440.000 radnih mesta u Srbiji.
Reagujući na kritike poslanika opozicije da se sada teže živi podsetio da je 2012. godine prosečna plata bila 341 evro i dodao da ne veruje da je to davalo ljudima mogućnost da bolje žive nego sa današnjom gotovo dvostruko većom prosečnom platom.
Lutovac se u nekoliko navrata vratio na temu ko je sve prešao iz koje u koju stranku, obraćajući se i šefu poslaničke grupe SNS Milenku Jovanovu navodeći da je i on jedan od toh koji su promenili stranku, ahi uz opasku da je i on promenio stranku, na šta je Jovanov odgovorio da ima preletača koji su mnogo pre njega menjali stranke.
Kazao je i da očekuje da poslanici poput Lutovca ne drže predavanje.
“Nemojte vi da nam držite predavnje o korupciji koji ste sopstvenu stranku pokrali, opljačakali ste sve čega ste se dotakli, vi nam pričate o stranačkom zapošljavanju”, rekao je Jovanov.
Poslanik Zavetnika Dragan Nikolić osvrnuo se na dešavanja na Kosovu i Metohiji i kazao da je ponašanje tzv. vlasti u Prištini neprihvatljivo i da Zavetnici podržavaju izlazak Srba iz lažnih institucija lažne države Kosovo.
“Iza Srba koji su izašli iz institucija očekujemo da stane Vlada Srbije za šta ćete imati punu podršku stranke Zavetnici “, rekao je Nikolić.
Govoreći o rebalansu budžeta ponovio je da je bilo malo vremena da se poslanici upoznaju sa predlogom ocenivši da je nejveća stavka u njemu energetika i dugovanja EPS-a .
Šef poslaničke grupe Narodne stranke Miroslav Aleksić kritikovao je rebalans budžeta i rekao da se njime posle 10 godina nastavlja kontinuitet ekonomske politike, ocenjujući da je “cela ekonomska politika vladajuće koalicije šibicarska”.
Jovanov je replicirao da “đak koji je imao keca i polagao u avgustu i dobio dvojku pokušava da drži predavanje Siniši Malom koji je bio student generacije na Ekonomskom fakultetu”.
Jovanov je kazao da zna zašto Aleksić govori sa prezrenjem o šibicarima, jer je dok bio predsednik opštine Trstenik baratao milionima.
“Te šibice, to njega ne intersuje, njega zanimaju samo milioni zato je i dobio krivicnu prijavu”, rekao je Jovanov.
Nakon obraćanja Aleksića počela su međusobna dobacivanja poslanika vlasti i opozicije što je u jednom trenutku dovelo do toga da poslanik Narodne stranke Borisalv Novaković krene prema klupama poslanika vladajuće koalicije, a za njim i poslanici NS Stefan Jovanović i Vladimir Gajić koji su, kako se činilo, pokušali da smire stranačkog kolegu.
Došlo je, međutim, do koškanja i verbalnog obračuna poslanika vlasti i opozicije zbog čega je Orlić odredio pauzu.
Strasti su se stišale i sednica je nastavljena posle nekoliko minuta.