Razumevanje strukture zarade u Srbiji često izaziva nedoumicu. Radnici često čuju termine minimalna zarada, bruto i neto plata, ali ne znaju tačno kako se računaju niti šta im poslodavac zaista mora da plati.
U ovom vodiču objašnjavamo razliku između minimalne zarade i ostalih vrsta plata, pojašnjavamo šta je bruto a šta neto zarada, kako se obračunavaju obavezni doprinosi i porez i šta se promenilo od 1. januara 2026. godine.
Šta je minimalna cena rada
Minimalna cena rada (MCR) je najniža zakonski dozvoljena satnica koju poslodavac sme da isplati zaposlenima za regularan rad. Početkom 2026. godine
Vlada Srbije povećala je minimalnu cenu rada na 371 RSD po satu neto. Novi iznos predstavlja povećanje od 10,09 % u odnosu na prethodnu satnicu od 337 RSD (koja je važila od 1. oktobra do 31. decembra 2025.). Odluka se primenjuje na sve isplate zarade koje se vrše od 1. januara 2026, bez obzira na period rada.
Iako minimalna satnica izražava iznos „u neto“, zakon takođe propisuje obavezu obračuna doprinosa i poreza, pa postoji razlika između minimalne neto i bruto plate.
| Mesec 2026. | Broj radnih sati | Minimalna neto plata (RSD) | Minimalna bruto plata (RSD) |
| Januar | 184 | 56 672 | 76 789,87 |
| Februar | 160 | 49 280 | 66 244,93 |
| Mart | 168 | 51 744 | 69 759,91 |
| April | 176 | 54 208 | 73 274,90 |
| Maj | 176 | 54 208 | 73 274,90 |
| Jun | 168 | 51 744 | 69 759,91 |
| Jul | 184 | 56 672 | 76 789,87 |
| Avgust | 168 | 51 744 | 69 759,91 |
| Septembar | 176 | 54 208 | 73 274,90 |
| Oktobar | 184 | 62 008 | 84 401,85 |
| Novembar | 160 | 53 920 | 72 864,05 |
| Decembar | 184 | 62 008 | 84 401,85 |
Kao što se vidi iz tabele, bruto iznos je značajno veći od neto iznosa jer sadrži porez i doprinose.
Mesečni minimum neto plate zavisi od broja efektivnih radnih sati, dok se bruto izračunava množenjem satnice 371 RSD sa satima i dodavanjem poreza i doprinosa.
Na primer, za mesec sa 184 radna sata minimalna neto plata iznosi 56 672 RSD, a minimalna bruto oko 76 790 RSD.
Razlika između neto i bruto zarade
Neto plata je iznos koji zaposleni dobija „na ruke“ – nakon odbitka poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti).
Bruto plata (bruto 1) predstavlja neto zaradu uvećanu za obavezne doprinose na teret zaposlenog i porez.
Bruto 2 ili „ukupni trošak radnika“ obuhvata bruto 1 plus doprinose koje plaća poslodavac na teret poslodavca (pre svega za penzijsko i zdravstveno osiguranje).
Finansijski stručnjaci navode da su doprinosi na teret zaposlenog u 2026. godini sledeći:
- Penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO): 14 % bruto plate,
- Zdravstveno osiguranje: 5,15 %,
- Osiguranje za slučaj nezaposlenosti: 0,75 %.
Poslodavac dodatno plaća doprinose na teret poslodavca, i to 10 % za PIO i 5,15 % za zdravstveno osiguranje.
Ukupno opterećenje na bruto platu iznosi oko 35,05 % bruto zarade (19,9 % na teret zaposlenog + 15,15 % na teret poslodavca).
Pored doprinosa, na osnovicu umanjenu za neoporezivi iznos plaća se i porez na zaradu od 10 %.
Obračun neto plate iz bruto plate – primer
Pretpostavimo da je u ugovoru o radu dogovorena bruto 1 plata od 100 000 RSD. U 2026. godini primenjuju se sledeći koraci:
- Obračun doprinosa na teret zaposlenog: 14 % za PIO (14 000), 5,15 % za zdravstvo (5 150) i 0,75 % za nezaposlenost (750), ukupno 19 900 RSD.
- Neoporezivi iznos: od 1. januara 2026. neoporezivi mesečni iznos povećan je sa 28 423 RSD na 34 221 RSD. To znači da se oporezuje samo razlika između bruto osnovice umanjene za doprinose (80 100 RSD) i neoporezivog iznosa (34 221 RSD). Preostalo je 45 879 RSD na koji se plaća porez.
- Porez na zaradu: porez od 10 % na oporezivu osnovicu iznosi 4 588 RSD.
- Neto plata: bruto 1 minus doprinosi minus porez = 100 000 − 19 900 − 4 588 = 75 512 RSD.
Pored toga, poslodavac plaća doprinose na teret poslodavca (10 % PIO + 5,15 % za zdravstvo). Ukupni trošak poslodavca (bruto 2) u ovom primeru iznosi oko 115 150 RSD.
Primera radi, firma DMK navodi da povećanje neoporezivog iznosa od 28 423 na 34 221 dinara povećava neto platu radnika za oko 579,80 dinara bez dodatnih troškova za poslodavca.
Minimalac, bruto i neto – šta sve treba uzeti u obzir
Minimalna plata odnosi se na minimalnu zaradu koju radnik mora primiti za puno radno vreme.
Međutim, ugovorena plata može biti veća, i tada se bruto i neto obračunavaju proporcionalno.
Ključni faktori koje treba uzeti u obzir:
- Ugovoreni model isplate: U praksi poslodavci često nude platu „u bruto iznosu“.
- To znači da radnik zna koliko poslodavca košta njegovo radno mesto (bruto 1), ali konačan neto iznos zavisi od doprinosa i poreza.
- Neoporezivi deo: Visina neoporezivog dela menja se godišnje. Povećanje neoporezivog iznosa 2026. godine smanjilo je poreznu osnovicu i povećalo neto plate.
- Doprinosi i porez: Stope doprinosa nisu se menjale u 2026. (14 % + 5,15 % + 0,75 % za zaposlene; 10 % + 5,15 % za poslodavca). Porez na zaradu ostao je 10 %.
- Radni časovi: Mesečna minimalna plata varira zavisno od broja sati u datom mesecu. Tabela 1 pokazuje minimalne neto i bruto iznose po mesecima.
Zaključak
Za razumevanje zarade važno je razlikovati minimalnu cenu rada, bruto i neto platu. Minimalna satnica od 371 dinara primenjuje se od 1. januara 2026. godine. Bruto plata obuhvata neto zaradu i obavezne doprinose, dok je neto ono što zaposleni prima nakon odbitaka.
Doprinosi na teret zaposlenog iznose ukupno 19,9 %, a poslodavac dodatno plaća 15,15 %. Povećanje neoporezivog iznosa na 34 221 RSD od 2026. donosi nešto veći neto iznos bez dodatnih troškova za poslodavce.
Prilikom pregovora o plati važno je znati da li se govori o neto ili bruto iznosu, koristiti zvanične kalkulatore i proveriti da li se isplaćuje najmanje zakonski minimum.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.