Dok mnogi od prošlogodišnjih pobednika, kao što su GM-ova Mari Bara i “Honivelov” Darius Adamczik, zajedno s Chrisom Kempczinskijem iz kompanije “McDonald’s” i Rodnijem Mek Mulenom iz “Krogera” zaslužuju počasno priznanje, evo Forbesovih pet najboljih CEO-a ove godine:
Blic preporučuje
1. Satja Nadela, Microsoft
Uprkos kratkoročnom fokusu na FTC-ovu antimonopolsku tužbu protiv “Microsoftove” akvizicije “Activisiona”, Satja Nadela zaslužuje zasluge za jačanje “Microsoftove” neuporedive pozicije nakon godina naporne, uspešne transformacije u poslovanje s platformom u oblaku. Nadela je uspešno obnovio i ponovo pokrenuo “Microsoftovu” kulturu inovacija dok je besprekorno integrisao nove linije proizvoda u kompanijsku “Windows” platformu bez premca.
Osnivač “Microsofta” Bill Gates je izrazio ove reči hvale kada je Nadela ovog meseca dobio nagradu Univerziteta Jejl za Legendu u liderstvu: „Još se sećam prezentacije koju je Satjaa održao odboru kada smo birali naslednika Stivaa Balmera“, rekao je Gejts. „Trebao nam je visok nivo ulaganja u oblak koji je bio prilično zastrašujući, ali Satja je isporučio i pretvorio ga u izvanrednu prednost… utešno mi je što je Microsoft u tako sjajnim rukama“.
“Microsoftov” veliki otisak u poslovnom softverskom prostoru i njegov ogroman, rastući portfelj proizvoda – koji uključuje aplikacije, platforme i infrastrukturu i proteže se na “Office”, “Azure”, “GitHub”, “Teams”, igre/metaverse i druge poslovne linije rasta – čini ga zaista neuporedivim među glavnim tehnološkim konkurentima.
“Microsoft” se sada može pohvaliti sa 60 milijardi dolara vrednim poslovanjem u oblaku (uključujući ponude kao što su “Azure”, “Office365”, “Dynamics” i “LinkedIn Commercial”). “Office 365” ima korisničku bazu od 300 miliona korisnika. Prihodi od “Azura” porasli su 42 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a komercijalno poslovanje u oblaku je ukupno poraslo 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Foto: VDB Photos / shutterstock
To je moguće ne samo zato što je Nadela stalno reinvestirao u istraživanje i razvoj, izdvajajući 25 milijardi dolara godišnje, već i zato što je strateški dodao skoro 50 kompanija u “Microsoftov” portfelj kroz uspešne transakcije M&A (preuzimanja i akvizicije) s velikim ulaganjima u zdravstvo, proizvodnju i obrazovanje, kao što su kupovina “Nuancea” od 20 milijardi dolara u martu 2022.
Nadalje, “Microsoft” je uspostavio partnerstva sa konkurentskim dobavljačima kao što su “IBM”, “SAP” i “Oracle” kako bi unapredio “Microsoftovu” ulogu kao holističkog strateškog partnera u svim tehnološkim izazovima, a ne samo kao jednostavnog dobavljača softvera.
Kao što je rekao izvršni direktor IBM-a Arvind Krišna: „Ja sam veliki obožavalac Satje. Naučio sam mnogo gledajući kako premošćuje svijet poslovanja i tehnologije. Fokusirao se na izgradnju novih partnerstava i proširenje “Microsoftovog” ekosistema. Velika lekcija koju je sve nas naučio jeste da saradnja može biti mnogo moćnija od direktnog nadmetanja, jer partnerstvo sa potencijalnim konkurentima raste kolač za sve. Ponosan sam da je “IBM” “Microsoftov” partner.”
Otkako je Nadela preuzeo upravu kompanije 2014. godine, deonice “Microsofta” postale su jedna od najuspešnijih donica u berzanskom indeksu s impresivnim rastom od 1.000 odsto.
Pored toga, Nadela je predvodio napore za jačanje poverenja u tehnologiju definišući uspjeh kompanije kroz pokretanje ekonomskog i društvenog viška u svakoj zajednici u kojoj posluju, s posebnom posvećenošću jačanju demokratije i održivosti. U skladu s tim, uspeh izvršnog tima prati napredak u njihovoj opredeljenosti da do 2030. “Microsoft” postane kompanija s negativnim emisijama ugljenika, vodom i nultom stopom otpadom.
Arvind Krišna, IBM: Izgradnja novih poslova
Arvind Krišna je ubrzao transformaciju IBM-a u vodećeg dobavljača rešenja u oblaku za preduzeća, kombinujući svoj nasleđeni portfelj IT hardvera, poslovanja i IT usluga sa kompletnim paketom softverskih rešenja koji se brzo razvija. Više od 50 odsto prihoda IBM-a sada je povezano sa softverom i konsultantskim rešenjima, dok je pre samo nekoliko godina IBM bio prvenstveno poznat po svom hardverskom poslovanju.
Na softverskom frontu, Krišna gradi sinergiju između “Red Hat” integracije i nasleđenih IBM softverskih proizvoda. Samo ove godine, “Red Hat” je stekao nove partnere kao što su ABB i Dell, a IBM oblak je preuzeo tržišni udio od VMware-a i SAP-a.
Fokus na partnerstvu jedna je od najvećih promena otkako je Krišna preuzeo dužnost izvršnog direktora 2020. Veze s AWS-om i “Azurom” su vredne po milijardu dolara. Partnerstva u nastajanju koja su na putu da dovedu do više milijardi prihoda uključuju “SAP”, “Palo Alto Networks”, “Zscaler”, “Adobe” i “Salesforce”.
Foto: MAURITZ ANTIN / EPA;
IBM gradi svoju konsultantsku praksu, koja donosi stabilan prihod od naknada, kroz akvizicije. U 2022. godini kompanija je potrošila milijardu dolara na osam akvizicija, uključujući četiri konsultantske akvizicije. Samo ovog meseca, IBM je kupio “Octo”, koji dodaje 1.500 zaposlenih sa ekspertizom u “AI”, sajber, infrastrukturi oblaka i analitici podataka, sa fokusom na konsultacije sa saveznom vladom SAD.
IBM pod Krišnom takođe gradi svoju platformu za kibernetičku bezbednost, uključujući akviziciju ofanzivnog sajber provajdera “Randorija” ove godine.
IBM se sada kreće u razvoj kvantnog računarstva , najavljujući 433-kubitni “Osprey” procesor u novembru i investirajući u “AI” modele – uključujući pilot automatizovanog naručivanja u McDonald’s radnjama širom zemlje.
Džejn Fraser, “Citi”: Transformacija za divljenje
Džejn Fraser provodi ambiciozni plan transformacije koji je iznela pre godinu dana, prodajući nasleđena međunarodna potrošačka preduzeća s niskom maržom s teškim operativnim i političkim preprekama (kao što su Rusija, Koreja, Kina, Indija, Meksiko, Tajland i Malezija). Samo ove godine rasprodaja je generisala 3 milijarde dolara kapitala, a sledeće godine će biti ostvareno još više. U međuvremenu, Fraser napreduje u preusmeravanju Citijevog ključnog fokusa na upravljanje bogatstvom i lično bankarstvo u SAD-u.
Za tu strategiju preokreta biće potrebne godine da se u potpunosti ostvari – ali Fraser zaslužuje priznanje što je brzo i efikasno krenula u akciju, sa početnim “zelenim naporima” koji su doveli do glasanja o poverenju od strane glavnih akcionara, uključujući Vorena Bafeta, koji je otvorio novu poziciju u “Citiju”.
“Citi” je pokupio tržišni udio u sektoru upravljanja bogatstvom, s brojem novih klijenata ultra visoke neto vrednosti, povećavajući njihov broj 7 odsto u odnosu na prethodnu godinu i brojem novih savetnika za klijente 5 odsto, postižuči pobednički tržišni udeo u odnosu na evropske konkurente kao što je “Credit Suisse”.
Zaokret od međunarodnog potrošačkog poslovanja ka upravljanju bogatstvom transformiše “Citijev” posao iz poslovanja koji zavisi od neto prihoda od kamata, koji je izuzetno makroosetljiv i fluktuira sa kamatnim stopama, u onaj u kojem su naknade ključni pokretač rasta prihoda, što obezbeđuje stabilniji, manje ciklični i predvidljiviji izvor prihoda.
Fraser je takođe u potpunosti reinžinirala Citijeve interne sisteme kontrole rizika i tehnologiju nakon pogrešnog transfera od 500 miliona dolara kreditorima “Revlona” prošle godine.
Dave Calhun, “Boing”
Nakon godina ozbiljnih izazova, počevši od krize 737 Max preko neuspeha s regulatorima, do uništavanja potražnje u vezi s COVID-om do otkazivanja kineskih narudžbi i smanjenja gotovine kompanije i visokog nivoa duga, Calhun je konačno doveo “Boing” do tačke prekretnice u kojoj se stvari konačno okreću na bolje.
Globalni vazdušni saobraćaj se uglavnom oporavio. Avio-kompanije sada naručuju nove avione od “Boinga” rekordnom brzinom (“United Airlines” je upravo naručio 100 787 i 100 MAX aviona sa opcijom za 100 dodatnih 787, što je najveća narudžba u istoriji “Boinga”). Stope isporuke i proizvodnje MAX i 787 se ponovo povećavaju (400-450 MAX i 70-80 isporuka 787s u 2023.) – a “Boing” i dalje ima rekordne zaostale (>4.000 zaostatka narudžbi za 737, 500 zaostataka za 787s).
Novčani tok je prešao u pozitivnu teritoriju, sa 2 milijarde dolara slobodnog novčanog toka u 2022, 3-5 milijardi dolara predviđenih 2023. i 10 milijardi dolara do 2025. godine.
Generisanje gotovine ide tempom da premaši rokove dospeća duga u naredne tri godine, uz put do ponovnog pokretanja povrata deoničarskog kapitala. U stvari, predviđa se da će “Boing” imati 17 milijardi dolara u gotovini do kraja sledeće godine.
Greg Hayes, “Raytheon”
Kako ruska invazija na Ukrajinu ponovo stavlja u prvi plan pitanja sigurnosti i odbrane, odbrambene kompanije su ponovo u modi sa rekordnom zaradom. Mnoge evropske zemlje ubrzavaju svoju potrošnju na odbranu do 2 odsto BDP-a, a većina analitičara poziva na veće potrošnju za odbranu usred pojačane vojne konkurencije. “Raytheon” je savršeno pozicioniran da ima koristi od ovih trendova, budući da vojna prodaja čini preko 50 odsto prihoda.
Konflikt u Ukrajini povećao je potražnju za najboljim “Raytheon” naoružanjem u klasi, uključujući napredne sisteme protivvazdušne odbrane poput NASAMS-a, rakete zemlja-vazduh PATRIOT, kao i legendarne “Raytheonove” borbene avione F-35.
“Raytheon” je upravo potpisao ugovor od milijardu dolara za razvoj hipersonične krstareće rakete (HACM) i ugovor od 972 miliona dolara za naprednu raketu srednjeg dometa vazduh-vazduh (AMRAAM) za vazdušne snage. Ima ugovor vredan 6,25 milijardi dolara sa Švajcarskom za isporuku 36 aviona F-35. Kompanija poseduje “zastrašujućih” 168 milijardi dolara zaostalih porudžbina: samo “Raytheon Missile & Defense” ima zaostatak narudžbi od 32 milijarde dolara, dok zaostatak “Raytheon Intelligence & Space-a” iznosi 17 milijardi dolara.
Jedna “Raytheon” divizija, “Pratt & Whitney”, zabeležila je rast prodaje od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je druga, “Collins Aerospace”, imala rast od 13 odsto u istom periodu.
“Raytheon” je dodatno konsolidovao povećanje tržišnog udela u avio-prodajnom tržištu s prodajom od 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvršni direktori, Mask “neslavni šampion”
Dok je svetu bilo bolje s kompanijama koje je stvorio genijalni Elon Mask, on se sada suočava sa snažnim kritikama i investitora i javnosti, zbog svog pristupa ključnoj kompaniji, “Tesla”. On poslednjih meseci izaziva prezir zbog.
CZ iz “Binancea” i “Sandeep Matrani” iz “WeWorka” takođe predstavljaju nekada zvezde koje sada padaju. Na bis se vraćaju Mark Zakerberg iz “Meta/Facebooka” i Keti Vud iz Arka.
Na nedavnom CEO Samitu, “Fortune” je anketirao neke od 100-tinak okupljenih izvršnih direktora za njihova mišljenja o Maskovim izazovima, a rezultati nisu bili ugodni:
- 79 odsto veruje da je Elon Mask postao šteta za njegovo poslovanje.
- 69 odsto veruje da su najbolji dani “Tvitera” prošli.
- Samo 25 odsto veruje da će “Tviter” za pet godina biti vredniji nego danas.
- 98 odsto veruje da je Elon Mask preplatio “Tviter”.
- 56 odsto veruje da bi kompanije trebalo da prestanu da se oglašavaju na “Tviteru”.
- 41 odsto veruje da bi ljudi trebalo da prestanu sa korišćenjem “Tvitera”.
Foto: AP/ Gregory Bull / Tanjug/AP
Ovakva masovna mišljenja njegovih kolega izvršnih direktora govori o ogromnom pritisku pod kojim je Mask. Suočavajući se sa sve većim poslovnim izazovima na “Tviteru” i “Tesli” zbog vlastitih grešaka, 2023. će dodatno destabilizovati Maskovu poziciju.
Već godinama Mask dokazuje da skeptici griješe neprestano prkoseći utvrđenim normama. Ali čak i geniji moraju znati gde su njihove granice – a može se dogoditi da je Mask konačno pretjerao s “Tviterom”, a njegova nezasita žudnja za pažnjom napravila je kontraefekat.
Pažnja je generalno dobra za Maskove kompanije – ali pažnja koju trenutno dobija nije od koristi. Njegovi investitori postaju uplašeni i odbijaju njegove zahteve za dodatnim sredstvima na “Tviteru” i “Tesli”. Korisnici masovno napuštaju “Tviter” usred govora mržnje i neselektivne cenzure novinara. U međuvremenu, “Teslina” vrednost je ove godine pala za 70 o dsto. Čak i ako Mask nađe prijatelja koji će se postaviti na čelnu poziciju na “Tviteru”, to je samo početak, a ne kraj, novih nevolja, jer se njegove široke, grandiozne vizije sudaraju sa stvarnošću sveta punog ogorčenih i uzbunjenih regulatora, otuđenih investitora, napuštenih klijenata i odbačenih korporativnih partnera.
Upečatljiva je lista obećanja koja Mask nije ispunio. Gdje je ta flota od milion autonomnih taksija najavljena pre pet godina i planirana za isporuku pre tri godine? Gdje je najveća svetska osiguravajuća kompanija za automobile koju je obećao? Gde su oni podzemni tuneli koje je “Boring Company” reklamirala, ali ih nikada nije napravila? Mask ima manje “elastičnosti” da priušti zastoje nego ikad pre: nominalno vodi šest kompanija istovremeno s ogromnim dugovima za otplatu, ima malu marginu za grešku dok se zidovi ruše oko njega.
Naravno, on pokazuje stres ranjene životinje, zarobljene u uglu. Pokušao je pobeći od svoje zakonske obaveze da kupi “Tviter” i nije uspeo i sada ne uspeva oživeti brend koji je uništio. S obzirom da je milijarder tako slab, čak i sa 12-satnim radnim vremenom, on bi imao samo 80 minuta po poslu da ostane informisan, reši probleme i preduzme akciju. Uz fluidne tehnologije i dinamična tržišta, to je, naravno, recept za neuspeh.
Mark Zakerberg, “Meta/Facebook”
Meta/Facebook pod Markom Zakerbergom potrošio je 100 milijardi dolara na istraživanje i razvoj u vezi sa metaverzom – i sve što treba da pokaže je manje od 200.000 korisnika metaverzuma, izgubljena tržišna kapitalizacija od 800 milijardi dolara i samo ove godine 100 milijardi dolara smanjeno na bogatstvo Marka Zakerberga .
Da stvar bude još gora, Metin sjajni debi „Reels“ je bio neodoljiv, sa padom korisnika i „nema suštinskog angažmana“ prema sopstvenim procenama kompanije.
Foto: Alex Brandon / Tanjug/AP
S obzirom da “Metina” tradicionalna “Facebook” platforma brzo gubi tlo u odnosu na nove konkurente kao što je “Tik-tok”, Zakerberg se 2023. suočava sa intenzivnim pritiskom da pokaže da nije izgubio kontakt. Kada smo anketirali 100 izvršnih direktora na našem CEO Samitu prošle sedmice, 75 odsto je reklo da ove godine ne vidi nikakvu komercijalnu vrednost u metaverzumu za svoje poslovanje.
Da stvar bude još gora, Zuckerberg nije bliže rešavanju dugotrajnih zabrinutosti oko neprikladnog sadržaja, dezinformacija, toksičnog govora mržnje i privatnosti potrošača.
“CZ” Čangpeng Džao, “Binance”: Pazite šta želite
Čini se da CZ napreduje nakon bankrota svog dugogodišnjeg rivala, Sama Bankman-Frida. Ovo ostavlja “Binance” kao neospornu najveću kripto berzu – ali pad FTX-a ostavlja nagazne mine koje sada ugrožavaju CZ više od bilo koga drugog.
Tokom poslednjih nekoliko sedmica, kupci su već povukli milijarde sredstava sa “Binancea”. Kompanija je napravila ugovor sa računovodstvenom firmom Mazars da dokumentuje svoje rezerve, a ubrzo je posao propao jer se Mazars brzo povukao. Regulatori iz celog sveta istražuju “Binance”, dok se čini da se dani kripto entuzijazma, čini se, bliže kraju.
Foto: Tanjug/AP
Izazov za CZ je da uveri skeptičnu i umornu javnost da su “Binanceove” knjige čiste – što je težak zadatak s obzirom na sve što se dešava,.
Dok vlade i regulatori razmišljaju o ozbiljnom restriktivnom zakonodavstvu oko kripto imovine, CZ mora da angažuje kreatore politike sa pozicije slabosti, pošto nikada nije gajio političke veze kao što su to činili njegovi poraženi rivali u FTX-u. Možda će 2023. CZ imati razloga za žaljenje što je nemilosrdno “ubio” svog rivala, odustajući od preuzimanja u poslednjem času.
Keti Vud, “ARK Investments”:
Iako je Arkov vodeći ARKK ETF potonuo za 80 odsto ove godine, Keti Vudi dalje deluje optimistično na svojim redovnim TV nastupima, govoreći da je sada vreme za “lov na jeftine cene”.
Šteta što su mnogi njeni “isplativi izbori” samo još više pali , a neki kao što su Invitae izgubili su 99 odsto vrednosti, drugi kao što su Coinbase i Twilio za 90 odsto, a drugi su u opasnosti od potencijalnog bankrota.
Vudine prognoze gube kredibilitet onoliko brzo koliko njeni investitori beže – i čovek se ne može ne zapitati može li se čak i njeni zaštitni znak – medijski nastupi – uskoro završiti osim ako konačno ne prihvati realnost i “promeni melodiju”.
Sandep Matrani, “WeWork”
Čak i nakon što je SoftBank dao 10 milijardi dolara u ovaj posao, gotovinske rezerve kompanije se brzo smanjuju jer se suočava s dugom od više od 3 milijarde dolara i skupim dugoročnim zakupom.
Najveća klijentela” WeWorka”, tehnološke kompanije, ove godine su teško pogođene mnogim najavama otpuštanja radnih mesta. Finansijska tržišta već određuju neminovnu smrt “WeWorka” sa obveznicama koje se trguju ispod 50 centi za dolar.
Izazov za Sandepa Matranija je smanjiti kompaniju na razumnu meru i transformisati “WeWorkov” poslovni model u onaj koji stvarno funkcioniše – budući da sadašnji nikada nije funkcionisao, čak ni u vreme nižih kamatnih stopa i snažnije ekonomske aktivnosti. Rastuća popularnost rada na daljinu trebalo bi, barem na papiru, da pruži “WeWorku” neke alternativne opcije monetizacije.
Ironično je da su najuspešniji izvršni direktori prošle godine potcenjeni, skromni timski orijentisani lideri, dok su posrnuli izvršni direktori prepušteni mešavini grandioznosti, bravade i medijski ciljane propagande.
Najbolji izvršni direktori rado dopuštaju da performanse govore same za sebe. Posrnuli stvaraju zapanjujuće medijske nastupe kako bi zamaskirali neuspeh.
(Investitor)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.