Nemačka se zalaže za zamrzavanje milijardi evra iz kase Evropske unije namenjenih Mađarskoj, rekla je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.
Izvor: DPA
Foto: Andrii Yalanskyi, Shutterstock
Predlozi Evropske komisije u tom smislu su “veoma dobri”, rekla je Berbokova u ponedeljak, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova zemalja Unije u Briselu. “Ovde se radi o našim vrednostima, o našoj vladavini prava kao EU u celini”, kazala je.
Komisija je nedavno obnovila preporuku da se zamrznu sredstva od oko 7,5 milijardi evra namenjenih Mađarskoj dok desničarska vlada premijera Viktora Orbana u potpunosti ne sprovede obećanja o vladavini prava.
Za ili protiv ovog predloga sada treba da glasaju zemlje članice. Za usvajanje je potrebna kvalifikovana većina – to jest, najmanje 15 od 27 država EU mora da se složi i zajedno da predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva Unije.
Dalji razvoj događaja se grozničavo iščekuje, posebno zato što Mađarska ima na raspolaganju sredstva da pritiska EU.
Vlada u Budimpešti može da blokira sve odluke koje zahtevaju jednoglasnost u EU. To se, na primer, odnosi na sankcije Rusiji ili odluke o međunarodnom minimalnom porezu.
Nemačka nedavno imala mekši stav
Podsetimo, Francuska i Nemačka, zajedno s Italijom, predvode skup od oko 12 vlada koje su nedavno pozivale Evropsku komisiju da preispita svoju odluku o zamrzavanju 7,5 milijardi evra za Budimpeštu, tvrdeći da je država postigla veći napredak u antikorupcijskim merama nego što zvanični Brisel priznaje.
Ako se nikakva odluka ne donese do 19. decembra, proces sankcionisanja jednostavno bi završio bez zamrzavanja sredstava, što bi se smatralo nepoželjnim s obzirom na to da je EU prvi put upotrebila ovaj instrument za obuzdavanje demokratskog nazadovanja u zemlji članici.
U igri su i drugi razlozi
Mađarska stavlja veto na dve ključne odluke – paket pomoći od 18 milijardi evra za Ukrajinu i minimalnu stopu poreza na dobit od 15 odsto za multinacionalne kompanije.
Ukrajinskoj vladi hitno je potreban paket pomoći kako bi uravnotežila svoj proračun, a EU je pod pritiskom Kijeva i Sjedinjenih Država da isporuči sredstva. Unija je takođe bila među glavnim zagovornicima globalnog poreskog sporazuma i rizikuje svoj ugled ako se on ne zaključi.
Mekši stav Francuske i Nemačke je mogao da ih uvuče u sukob s drugim članicama, uključujući zemlje Beneluksa, Dansku, Švedsku i Letoniju, koje podržavaju tvrdokornu procenu Komisije da rizici od mita ostaju u Mađarskoj i da bi svih 7,5 milijardi evra trebalo biti blokirano. Kako mnogi zaključuju, upravo ovo bi mogao da bude jedan od razloga zbog čega je Nemačka odlučila da promeni svoju odluku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.