Прошлонедељни координирани претреси и рације, односно напад на структуре Ндрангете широм Европе привукли су пажњу светске штампе. Познаваоци ситуације, међутим, нису импресионирани.
“То неће ништа да промени када је реч о мафијашким операцијама у Немачкој”, сматра Петра Рески, немачка новинарка која је годинама из Италије извештавала о активностима мафије. “Можете ухапсити неколико људи, али то неће променити уходане структуре.”
Сто осам особа је ухапшено у Италији, а више од 30 у Немачкој. То је, у ствари, резултат истраге и операције кодног назива “Еурека”, које су трајале четири године с намером да се стане у крај трговини дрогом и оружјем.
Како је саопштено, Ндрангета пере новац широм света како би сакрила порекло прљаво зарађених милиона и милијарди.
Петра Рески је написала и неколико књига о италијанској мафији. За њу су прошлонедељна хапшења ипак добра вест, јер су јој неки од ухапшених претили или су подносили тужбе због онога што је објављивала.
У одређеним случајевима, немачки судови су је присилили да редигује неке од својих књига о активностима мафије и организованог криминала.
“Ово су људи из срца Ндрангете, о њима сам писала још 2008. године. Била сам прва која је тужена и изгубила сам на суду“, каже она за Дојче веле (DW).
“За мене лично овај талас хапшења је сатисфакција, јер је оно о чему сам писала довело до резултата – захваљујући Италијанима”.
Репутација Немачке као сигурног уточишта за мафију
Иако је немачка полиција сарађивала у истрази, а до неких хапшења је дошло и у Немачкој, она су извршена по међународној потерници коју су расписале италијанске власти, указује Рески.
“Ова хапшења се не би могла догодити на основу немачког закона. У Немачкој сама припадност мафијашкој организацији није кривично дело. Морате да докажете актуелно кривично дело или злочин.”
Немачка већ дуго носи репутацију сигурног уточишта за актере организованог криминала. Многе од рација биле су фокусиране на Тирингију на истоку Немачке.
То је покрајина која је постала мафијашко упориште након поновног уједињења Источне и Западне Немачке. Тада је, због мањкавог интереса у спровођењу закона, италијанска мафија била у стању да купи читав низ некретнина.
Још 2012. године, главни тужилац за борбу против мафије Роберто Скарпинато из Палерма, обавестио је немачки парламент Бундестаг о “невероватним токовима новца из Италије у Немачку” и указао на бројне рупе у немачком Закону против прања новца.
Прање новца у Немачкој
Али, Немачка је економија која воли готовину. Све до данас, за разлику од других земаља ЕУ, ту не постоји ограничење колико се у готовини може платити за неку трансакцију. У Шпанији је рецимо лимит 2.500 евра, у Италији хиљаду, у Грчкој 500.
Актуелна министарка унутрашњих послова Ненси Фезер планира да у Немачкој уведе лимит од 10.000 евра, чиме би се земља ускладила с директивом ЕУ. Правни стручњаци, међутим, већ сада процењују да то није у складу с немачким уставом.
Како ствари стоје, у Немачкој можете да потрошите и до 10.000 евра у готовини, без потребе да се идентификујете (иако од 2020. морате да покажете личну карту када потрошите више од 2.000 евра на племените метале). Све то веома олакшава прање новца мафијашким групама у Немачкој.
До априла 2023. чак су и некретнине могле да се купе готовином, што је било посебно уносно у градовима као што је Берлин, где тржишта некретнина обећавају астрономски профит.
Без транспарентности
Чињеница да су организоване криминалне групе то користиле кроз непрозирну мрежу фиктивних компанија, јавно је позната од 2016. године, од када су процурили тзв. “Панамски документи”.
“Не можемо ова најновија хапшења да оценимо као некакав пробој, али можда је то ипак делимичан успех у борби против делова мафије”, рекао је Андреас Франк, који већ три деценије истражује и пише о прању новца у Немачкој.
“Ндрангета је нешто с чиме се суочавамо већ дуго”, констатује Франк.
Он у својој књизи “Прљав новац” (Dirty Money) из 2022. године тврди да опрани новац подрива демократију у западној Европи. Каже и да је већ уморан од писања о недостатку политичке воље надлежних да се тиме позабаве. И додаје: „Да ли се нешто побољшало у борби против прања новца? Не, баш ништа!“
Последице по читаво друштво
Андреас Франк, који је иначе 2012. сведочио пред Истражним одбором Бундестага заједно са бившим италијанским тужиоцем Робертом Скарпинатом, сматра да се штета коју наноси организовани криминал, стално потцењује.
“Мафија је веома опасна, она подрива нашу економију”, каже публициста. “Легитимни бизнис веома тешко може да конкурише компанијама које води мафија, а притом је Ндрангета само једна од многих мафијашких организација”.
Уједно, како се жале многи истражитељи и борци против мафије широм света, недостају и ресурси. Службу задужену за откривање оних који перу новац, Финансијско-обавештајну јединицу (ФОЈ), оптужују да је спора у пријављивању сумњивих случајева надлежним тужиоцима.
А тужиоци се опет често жале да не могу да изврше правно гоњење ван своје надлежности, што све координацију чини изузетно тешком.
Андреас Франк сматра да се структурални проблеми своде на недостатак особља у комбинацији са ометањем размене података између надлежних органа власти. “Било је потребно да прођу године, па да 2021. и 2022. ФОЈ добије приступ подацима који су јој били потребни. Па чак ни данас она нема потпуни приступ.”
За Петру Рески сав проблем се своди на политичку вољу: “У Немачкој нема политичке воље за борбу против мафије, то је поента – зато што је за немачке политичаре улагање мафије у привреду нешто попут економског покретача. Новац долази, а они не желе да знају одакле он долази.”
То има и међународне последице које превазилазе активности мафије, сматра Андреас Франк: “Ако не могу да спроведем законе против прања новца, не би требало да буде изненађен што санкције против Русије не функционишу. Не знам чак ни где је све похрањено руско богатство.”