Nemačka privreda godinama ne uspeva da privuče dovoljno kvalifikovanih radnika, a taj problem će se odlaskom brojne generacije bejbi-bumera u penziju uskoro dodatno zaoštriti. Vlada je u sredu predstavila plan kojim šire otvara vrata radnoj snazi iz država izvan Evropske unije.
Prema okvirnom nacrtu, stranci više neće biti ograničeni radom samo u struci, pa će, na primer, mehaničar moći da se zaposli kao magacioner ili policajac kao kelner.
Pri razmatranju zahteva za radnu vizu, na težini će dobiti iskustvo, a prevod kvalifikacija na nemačke će izgubiti na značaju za ulazak u Nemačku. Plan uključuje i inovativni sistem bodovanja radnike iz trećih zemalja, uključujući i države Zapadnog Balkana.
Ministri su se dogovorili oko osnovnih načela, da “kriterijumi mogu biti kvalifikacije, znanje jezika, radno iskustvo, rodbinske veze sa Nemačkom i starost”, prenosi nemačka agencija DPA.
Bundestag u petak treba da glasa o takozvanoj prilici na pravo boravka, odnosno o otvaranju perspektive ostanka dobro integrisanim strancima koji dugo žive u Nemačkoj bez sigurnog statusa.
Počev od 31. oktobra 2022, svako ko je u zemlji živeo barem pet godina i nije počinio krivično delo, trebalo bi da dobije rok od 18 meseci da ispuni uslove za dugoročni boravak, to uključuje poznavanje jezika i sopstvena sredstva za život.
Industrijska i trgovinska komora Nemačke pozdravlja nameru vlade da olakša useljenje kvalifikovanih radnika, ali je istovremeno smatra da ima prostora za poboljšanje regulative o platama i privlačenju radnika iz inostranstva na praksu.
Peter Volzajfer , predsednik nacionalnog udruženja zanatlija, predlaže i novu službu u upravi za strance i ambasadama.
“Uprava za strance mora biti centar dobrodošlice, a vize brže odobravane, inače ljudi neće dolaziti, posebno jer Nemačku ne bije dobar glas kao useljeničku destinaciju,” rekao je on.
Nova pravila moraju biti skrojena za praksu i debirokratizovana, jer “mala preduzeća nemaju odeljenja za ljudske resurse zadužena za baktanje sa upravom za strance,” dodao je Volzajfer.
Prema njegovim rečima, u zanatskoj delatnosti ima znatno više od zvanično 153.000 nepopunjenih radnih mesta, jer su mnoge firme rezignirane i više uopšte ne oglašavaju zapošljavanje.