U Nemačkoj nedostaju stotine hiljada stanova, tačnije 700.000, izračunao je Savez “Socijalno stanovanje”.
Izvor: Fenix magazin/Marin Marić
Ilustracija: Shutterstock/Bogi.Knips
Taj trend je u porastu, piše nemačka novinska agencija dpa.
Savez udruženja stanara, građevinskih sindikata i društvenih i industrijskih udruženja upozorava na sve veću nestašicu stanova u Nemačkoj.
“Situacija na stambenom tržištu je dramatična”, rekao je u četvrtak u Berlinu predsednik Nemačkog udruženja stanara Lukas Zibenkoten. Glavni razlog: sve veće useljavanje u kombinaciji s niskom stopom izgradnje. Savez se poziva na poseban fond od 50 milijardi evra za socijalno stanovanje i smanjenje poreza.
Prema studiji instituta Pestel u Hanoveru i instituta za istraživanje građevinarstva ARGE u Kilu, između januara i septembra prošle godine u Nemačku je došlo oko 1,25 miliona više ljudi nego što ih je u istom razdoblju otišlo. To je najveći bilans migracija barem od ponovnog ujedinjenja Nemačke. Glavni razlog su ratne izbjeglice iz Ukrajine.
Ali prema mišljenju saveza, mnoge pridošlice nalaze premalo životnog prostora. Osim toga, stanogradnja posustaje jer mnogi ljudi više ne mogu da priušte gradnju zbog viših kamata i skupog materijala.
“U Nemačkoj nedostaje najmanje 700.000 stanova”, naglasio je Zibenkoten. “I moramo pretpostaviti da će taj broj nastaviti da raste.” Za poređenje: 2021. godine dovršeno je oko 306.000 stanova, zvanični podaci Saveznog zavoda za statistiku za prošlu godinu još nisu dostupni.
Shodno tome, posebno nedostaje pristupačnih stanova. Prvobitni cilj savezne vlade je godišnja izgradnja oko 400.000 stanova, od čega bi 100.000 trebalo da budu socijalni stanovi. Ako bi se te jedinice zaista izgradile, savez veruje da bi se problem mogao rešiti za četiri do pet godina. No, na temelju studije koju su naručili ARGE i Institut Pestel, udruženja i sindikati pretpostavljaju da je prošle godine odobreno samo oko 20.000 socijalnih stanova.
“Za ovo stanje nije kriva samo savezna vlada”, naglasio je Zibenkoten. Ukrajinski rat doveo je energiju, a time i troškove proizvodnje i izgradnje do neslućenih visina. Ono što je pre svega potrebno je više sredstava i finansijskih podsticaja.
Savez u koji su, osim udruge stanara, uključeni industrijski sindikat za graditeljstvo, poljoprivredu i okolinu (IG BAU), Caritas, Savezno udruženje nemačkih stručnjaka za građevinske materijale i Nemačko društvo za zidarstvo i stambenu gradnju , traži poseban fond s obzirom na krizu, od 50 milijardi evra za socijalno stanovanje.
Savezna vlada trebalo bi da prikupi oko tri četvrtine iznosa, ostatak savezne zemlje. “I što je brže moguće”, rečeno je. Osim posebnog fonda, Vlada mora da smanji PDV za socijalne stanove s 19 na sedam posto. Takođe je potrebna veća brzina u obradi zahteva za finansiranje – što je takođe povezano s nedostatkom digitalizacije opštinskih vlasti – kao i brži postupci planiranja i odobravanja.
Savez je u četvrtak dobio ohrabrenje, između ostalih, od građevinske industrije. “Studija mora biti poslednje upozorenje političarima da konačno deluju i da stambenoj industriji daju poverenje za nova ulaganja”, rekao je glavni direktor Nemačkog udruženja građevinske industrije Tim-Oliver Miler.
Teško da iko dovodi u pitanje činjenicu da treba više graditi. No, vode se rasprave kako i gdje. Građevinski sektor jedan je od najvećih emitera ugljen-dioksida u Nemačkoj. Sa stajališta ekoloških udruženja, novogradnja je prečesto popraćena površinskim zagađenjem. Stoga traže da se više pažnje posveti proširenju postojećih stambenih objekata i prenameni poslovnih u stambene zgrade. Starija studija Instituta Pestel i TU Darmstadt iz 2019. vidi potencijal za do 1,5 miliona dodatnih stanova.
Šef Instituta Pestel, Matiajs Ginter, rekao je u četvrtak da se zaštita okoline i borba protiv nedostatka stambenog prostora mogu “delimično” pomiriti. Ono što je takođe potrebno je brže širenje obnovljivih izvora energije, posebno kako bi se pokrila potrošnja energije postojećih zgrada na klimatski neutralan način.
Nemačka organizacija za zaštitu okoline (Deutsche Umwelthilfe) takođe je u četvrtak kritikovala čestu praksu rušenja zgrada i izgradnje novih umesto renoviranja zgrada na način koji štedi resurse.
“S obzirom na ogroman pritisak na klimu i resurse te veliku potražnju za pristupačnim stanovima, apsolutno je apsurdno da ministarstva građevinarstva saveznih zemalja ne povezuju rušenje zgrada s ekološkim kriterijumima i daju im odrešene ruke”, poručila je Barbara Mec, direktorka nemačke organizacije za zaštitu okoline, prirode i potrošača (DUH).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.