Neda Milanović je u emisiji Magazin na Prvom precizirala je da je oko 35 odsto osoba u evidenciji NZS sa završenom osnovnom školom ili bez nje, da oko 52 odsto evidentiranih ima završeno srednje obrazovanje, a 13 procenata više ili visoko.
Navodi da je prema polnoj strukturi, na evidenciji 56 odsto žena i 44 procenta muškaraca. Prema starosnoj strukturi, broj evidentiranih do 30 godina života je 20 odsto, između 30 i 49 godina nezaposlenih je 42 procenta, a 38 odsto osoba koje traže posao starije je od 50 godina.
Objašnjava i da je među nezaposlenim osobama sa srednjim obrazovanjem najviše gimnazijalaca, odnosno lica sa ekonomskom, mašinskom i elektrostrukom, dok je, kada je o visokom obrazovanju reč, najviše ekonomista, pravnika, mašinskih inženjera.
Istovremeno, najmanje nezaposlenih je među IT stučnjacima, medicinarima i drugim zanimanjima koja su kurentna na tržištu.
Milanovićeva napominje da nezadovoljstvo nezaposlenih radom NSZ nije uvek opravdano, ono je često trenutno i rezultat je izazovne situacije sa kojom se pojedinac susreće.
“U NSZ aktivno radimo sa osobama koje često pripadaju ‘ranjivoj’ kategoriji, koje imaju osetljive životne situacije i teškoće u pronalaženju posla”, ističe ona.
Napominje da oko 68 posto osoba evidentiranih u NSZ, traži posao duže od godinu dana, a preko 90 procenata su lica koja su, iz različitih razloga, teže zapošljiva.
Ističe i da u NSZ svakom pojedincu pristupaju lično, da savetnici za zapošljavanje redovno obavljaju razgovore sa nazaposlenim osobama i zajedno sa njima traže rešenja i mere koje će rezultirati dobijanjem posla.
“Konkretna pomoć nazaposlenom, podrazumeva analizu njegovih ličnih karakteristika i na osnovu njih pronalaženje dostupnih ponuda posla. Postoji i dodatna podrška koja uključuje različite obuke za aktivaciju u NSZ, odnosno neke od aktivnih mera politike zapošljavanja koje će, uz finansijsku podršku, dovesti do zaposlenja”, objašnjava Milanovićeva.
Nezaposleni na evidenciji NSZ u proseku pet godina
Dodaje da Nacionalna služba za zapošljavanje periodično radi i istraživanja o nivou kvaliteta sopstvenih usluga. Poslednje je, navodi, pokazalo da je zadovoljstvo klijenata i poslodavaca i tražilaca posla, radom NSZ solidno.
Prosečna dužina boravka na evidenciji NSZ je oko pet godina, a postoje i osobe koje dugo godina traže posao, napominje Milanovićeva.
Te osobe se uglavnom suočavaju sa više problema koji se ne odnose isključivo na zapošljavanje, već na lične i socijalne karakteristike, porodične probleme i druge razloge zbog kojih pojedinac ne može dugo da nađe posao.
Milanovićeva naglašava da je u 2021. godini, uz posredovanje NSZ, blizu 46.000 lica sa evidencije dobilo posao, a da je ukupno zaposleno oko 190.000, takođe s evidencije, a bez obzira na to da li je NSZ bila direktan posrednik.
Treći ciklus projekta “Moja prva plata”
Kada je o projektu “Moja prva plata reč”, u tekućoj godini, započelo je sprovođenje trećeg ciklusa, završeno je prijavljivanje poslodavaca i u toku je prijavljivanje nezaposlenih.
Ukazuje da je taj program namenjen sticanju prvih radnih iskustava osoba starosti do 30 godina, odnosno kao pomoć privredi i poslodavcima da dođu do potrebnog kadra.
“Program se pokazao kao vrlo uspešan i sa odličnim efektom, posle prvog ciklusa posao je dobilo 45 posto lica. Nadamo se da će se nastaviti sa sprovođenjem programa, jer daje dobre rezultate”, ocenjuje Milanovićeva.
To potvrđuje i podatak da veliki broj poslodavaca 9.670, ove godine nudi 17.000 slobodnih radnih mesta.
Direktorka Sektora NSZ za podršku zapošljavanju naglašava da je novčana pomoć, na mesečnom nivou, u trećem ciklusu 25.000 dinara za osobe sa SSS i 30.000 sa VSS.
Poslodavac, u cilju motivacije, može da isplati dodatna novčana sredstva osobi koju je angažovao, ali u iznosu koji ne sme biti veći od onog koji isplaćuje NSZ.
Milanovićeva u emisiji Magazin na Prvom, napominje da se problem deficitarnih kadrova rešava kroz saradnju sa obrazovnim sistemom i dodatno obučavanje nezaposlenih, ali i konkretnim merama aktivne politike zapošljavanja koje uključuju obuku nezaposlenih osoba i kod poslodavaca.
U tom smislu, ona navodi i da je uvoz radne snage opcija koja se aktuelizuje jedino ukoliko se u Srbiji ne obezbedi kadar koji je potreban poslodavcu i da najviše inostranih radnika dolazi iz Kine, Turske, Rusije, Severne Makedonije i Albanije.