Altiparmakov je rekao Tanjugu da Fiskalni savet ne učestvuje u pregovorima sa MMF oko novog aranžmana, ali da očigledno postoji zainteresovanost naše vlade da dobijemo novi aranžman i da će to biti predmet razgovora prilikom posete Misije MMF-a našoj zemlji ovog meseca.
Kaže i da bi država mogla finansijska sredstva MMF u slučaju potrebe da koristi za pokrivanje budžetskog deficita.
“Svakako da bi sklapanje novog stendbaj anražmana bilo jako dobro za Srbiju, jer kriza dolazi i biće problem i finansiranje deficita. Mi smo prošle godine mogli da finansiramo deficit sa kamatnim stopama od dva ili tri odsto, a sada je to već sedam odsto, ne samo u Srbiji već i u svim drugim zemljama”, rekao je Altiparmakov.
Dodaje da se, na primer, i Italija zadužuje po kamatnim stopama od nepunih pet procenata.
“Biće jako važno i sa stanovišta kredibiliteta da kroz ovu krizu prođemo uz potpis MMF – da imamo odgovorne i održive javne finansije. Tako da se mi nadamo da će to biti pozitivno rešeno na jesen, kada dođe misija ovog meseca (20. oktobra) i da će do kraja godine biti sklopljen novi aranžman”, istakao je Altiparmakov.
Na pitanje da li bi onda aktuelni savetodavni nefinansijski aranžman sa MMF Instrument za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI), bio prekinut pošto je njegovo trajanje predviđeno do kraja 2023. godine, Altpiarmakov je kazao da je to formalna stvar i da bi verovatno bio prekinut ili prerastao u finansijski.
Sagovornik Tanjuga očekuje da će novi stendbaj aranžman naša zemljla dobiti već od ovog meseca, novembra ili kraja godine.
“Videli smo da je MMF prethodnih godina, tokom prethodne krize, dozvoljavao da se sredstva koriste i za finansiranje deficita, što nije bio slučaj pre oko 20 godina. Pretpostavljamo da će ta sredstva, ako budu korišćena, prvenstveno biti za finansiranje deficita, jer su naše devizne rezerve trenutno veoma velike, veće od 15 milijardi evra”, naveo je Altiparmakov.
Dodaje da zbog toga ne vidi potrebu da se ta sredstva potencijalno koriste za devizne rezerve, već pre za finansiranje budžetskog deficita.
Na pitanje šta očekuje srpske finansije u narednom periodu, Altiparmakov kaže da je očigledno da svet i naročito Evropa klize u krizu i da više nije pitanje da li će doći do recesije već koliko će ona biti duboka i ozbiljna.
“Kada imate recesiju u svetu, Evropi i zemljama kao što je Nemačka, to će morati negativno da se odrazi i na Srbiju. Polako vidimo pogoršanje tih ekonomskih i fiskalnih trendova. Ako gledamo naplatu PDV-a u Srbiji, imamo međugodišnji skok naplate u prvom kvartalu od 30 odsto, u drugom je to već bilo 22 odsto, a u trećem 15 odsto”, naveo je Altiparmakov.
Kaže da i dalje beležimo rast poreskih prihoda, ali po nižoj stopi, što sve ukazuje da Srbija ne može da bude izolovano ostrvo i da i mi polako klizimo ka nekoj vrsti ekonomskog usporavanja i potencijalno recesiji u sledećoj godini.
“I u tom smislu, važno je da budemo spremni da građanima koji su najugrženiji i uvek najgore prolaze u krizi dodatno pomognemo u narednoij godini i štedimo koliko možemo. I u tom smislu će će i aranžman sa MMF biti od velike pomoći”, naveo je Altiparmakov.
Poreski rasteretiti 80 odsto domaćinstava, a bogatima 2 odsto više
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas da reforma poreske politike, koje to telo predlaže za budžet za 2023, ne zahteva nikakve dodatne troškove već podrazumeva preraspodelu kako bi se bolje zaštitili ugroženi slojevi stanovništva, dok bi reforma socijalne politike i veća izdvajanja za socijalnu zaštitu koštala oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a.
“Konkretno, 80 odsto domaćinstva bi videlo rasterećenje poreza, a samo 15 do 20 odsto domaćinstva sa najvišim prihodima bi osetilo skromno povećanja od dva odsto”, rekao je Altiparmakov Tanjugu, obrazlažući nedavno objavljeni Predlog mera socijalne i poredske politike za smanjivanje nejednakosti Fiskalnog saveta.
Kada je reč o socijalnoj politici, Altiparmakov kaže da Fiskalni savet predlaže da se izdvajanja za socijalnu zaštitu za najugroženije slojeve stanovništva povećaju za 10 odsto u budžetu za narednu godinu, kako bi se što bolje zaštitili najugroženiji, a pre svega deca i najstariji.
Kako je naveo, analiza Fiskalnog saveta je pokazala da je u Srbiji rizik od siromaštva i nejednakosti nešto veći nego u uporedivim zemljama regiona i osetno veći nego u zemljama EU.
“Mi za socijalnu zaštitu izdvajamo upadljivo manje od uporedivih zemalja. Konkretno, Srbija izdvaja za socijalnu zaštitu tri odsto BDP-a, zemlje istočne Evorpe 3,7 odsto, a u zemljama EU čak 4,8 odsto”, naveo je on.
Kada je reč o povećanju rashoda za socijalnu zaštitu, to bi iznosilo oko 0,2 do 0,3 odsto BDP-a, a najveći deo tog novca bi trebalo da se usmeri na decu, to jest povećanje dečijeg dodatka odnosno povećanje obuhvata dečijeg dodatka, naveo je on.
Dodaje da trenutno 250.000 dece prima dečiji dodatak, što je praktično svako peto dete u Srbiji.
“Naš predlog je da se to poveća, da svako treće dete prima dodatak, odnosno više 400.000 dece, kao i da se iznos dečijeg dodatka poveća za četvrtinu. I naravno da se uskladi redovno sa inflacijom koja trenutno nije mala u Srbiji, kako bi porodice sa decom bile što bolje zaštićene od početka sledeće godine, jer očekujemo krizu u Evropi i svetu, i u Srbji će situacija biti dosta nepovoljnija”, kazao je Altiparmakov.
Fiskalni savet procenjuje da postoje mogućnosti i potreba da se povećaju budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu za oko 10 procenata, kao i da je opravdano da se u budžetu za narednu godinu izdvoje dodatna sredstva od 14 milijardi dinara za program dečijeg dodatka.
Sagovornik Tanjuga objašnjava da ima puno zaposlenih sa niskim platama i izdržavanim članovima porodica, čije zarade nisu dovoljne da na pravi način pokriju sve troškove, što se posebno odnosi na one sa minimalnim zaradama i radnike koji imaju decu ili izdržavane članove domaćinstva.
Kaže da je poreski sistem Srbije i zemalja Balkana izuzetak u odnosu na Evropu, pošto ne prepoznaje izdržavane članove domaćinstva prilikom obračuna poreza.
“Jasno je svakome, ako imamo dva radnika koji zarađuju prosečnu zaradu i jedan živi sam, a drugi mora da izdržava i dvoje dece i nezaposlenog supružnika, da je njihova materijalna situacija drastično različita, a u trenutnom sistemu oni plaćaju isti porez”, istakao je Altiparmakov.
Naglasio je da zato Fiskalni savet predlaže da se uvedu neoporezivi cenzusi od 20.000 dinara mesečno za svako dete ili svakog izdržavanog člana domaćinstva i da se dodatno trenutni neoporezivi cenzus za zaposlene od 19.300 dinara poveća na 40.000 dinara mesečno, da bi se što bolje zaštitili ugroženi slojevi stanovništva.
To bi značilo, dodaje, da radnik sa prosečnom platom, dvoje dece i nezaposlenim supružnikom praktično ne bi više plaćao porez, već samo doprinose.
To znači da bi se sadašnje opterećenje neto plate smanjilo sa sadašnjih 61 odsto na 45 odsto u reformisanom sistemu, objasnio je Altiparmakov.
Kaže da, ipak, ne mogu samo da se uvedu poreske olakšice i potrebno je, da bi ta reforma bila prihodno neutralna, da se sadašnja stopa poreza na zarade od 10 odsto poveća na 15 odsto i izjednači sa sadašnjom stopom poreza na dobit preduzeća, kako se ne bi stvorila rupa u budžetu i da bi to bilo održivo u narednom periodu.
Fiskalni savet konstatuje i da su domaćisntva u ruralnim područjima natprosečno ugrožena i posebno stariji sugrađani.
“Videli smo da je problem to što oni u velikom broju slučajeva ne mogu da ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, iako su dohodovno ugroženi, zato što trenutni zakon ima suviše rigorozne kriterijume po pitanju imovine, pa je to što je vlasništvo nad zemljištem ograničeno na jedan hektar suviše restriktivno. Naša preporuka je da se to značajno poveća, na 10 hektara za koje smo radili simulacije, ali moguće su i drugačije alternative”, istakao je Altiparmakov.
To bi, kaže, omogućilo da se i ta ruralna populacija i staračka domaćinstva bolje zaštite novčanom socijlanom pomoći u narednom periodu.
Na pitanje da li su ti predlozi realni za srpski budžet za narednu godinu, Altiparmakov je rekao da poreska reforma ne bi zahtevala nikakva dodatna budžetska sredstva pošto predstavlja vrstu preraspodele.
Tako da bi najugroženija domaćinstva sa niskim zaradama i velikim brojem izdržavanih članova porodice imala to rasterećenje, dok bi najbogatiji imali skromno povećanje poreskog tereta za oko dva odsto njihovog prihoda.
Tako bi 80 odsto domaćinstva imalo rasterećnje poreza, a samo 15 do 20 odsto domaćinstva sa najvišim prihodima bi dobilo skromno povećanja od dva odsto, dodao je on.
Poreska reforma, dakle, ne košta ništa, rekao je Altiparmakov u izjavi za Tanjug.
“Socijalna reforma bi koštala tih 0,2 odsto BDP-a ili ako vlada bude želela do eventualno 0,3 odsto BDP-a. Mislimo da je realistično da se to nađe u budžetu za sledeću godinu”, kazao je Altiparmakov.
Na raspolaganju smo vladi ako bude zainteresovna, da im damo konretne predloge kako da se ta sredstva nađu i finansiraju za sledeću godinu, poručio je Altiparmakov.
Napomenuo je da će se uskoro raditi rebalans budžeta, ali da će rebalans više biti tehničke prirode i prepoznati neke stvari koje su se već desile, kao rashode za gas i druge energente koji će biti obuhvaćeni rebalansom.
Prava promena politike je moguća od budžeta za sledeću godinu, zaključio je Altiparmakov.