Svetski dan štednje posvećen je jačanju svesti javnosti o važnosti štednje za svetsku ekonomiju, ali i za lične potrebe svakog pojedinca.
Svake godine Svetski dan štednje ima drugačiju temu, a države obeležavaju ovaj dan na različite načine, navode iz platforme za finansijsku edukaciju Ersteznali.
Obeležavanje Svetskog dana štednje učinilo je ideju štednje univerzalnijom, vremenom privlačeći sve više ljudi
Kako bi se proširio i ojačao duh štednje, italijanski kompozitori su čak smislili Himnu štedljivosti.
Ljudi često misle da nisu u prilici da štede, iako bi to voleli, a razloga je mnogo: nemaju dovoljno velike prihode, imaju druge prioritete ili jednostavno nisu dovoljno istrajni u toj odluci.
Svetski ekonomisti procenjuju da je optimalno da svako na mesečnom nivou sačuva desetinu mesečne zarade.
Za štednju je važna disciplina, ali i da se ne odustaje ako analiza pokaže da će se uštedeti tek simbolična suma.
Evidencija mesečnih troškova je zato od velike pomoći u tome, jer se onda mogu lako uočiti stavke koje možda i nisu potrebne, a na koje mesečno odlazi značajna suma koja bi mogla da se ostavi sa strane.
Dodatna motivacija za štednju može se pronaći i uz postavljanje cilja štednje, roka do kada ga treba ostvariti i određivanje iznosa koji je mesečno potreban za to.
“Ako vam je teško da definišete cilj štednje, možete iskoristiti poznatu SMART metodu, odnosno svoj cilj postaviti tako da bude konkretan, merljiv, dostižan, relevantan i vremenski ograničen (Specific, Measurable, Ac hievable, Relevant, Time bound)”, savetuju stručnjaci.
Takođe, ističu da je pri odluci da se smanji prekomerno trošenje važno da se na štednju ne gleda kao na odricanje, jer je štednja zapravo ulaganje.
Dragašević: Vredi štedeti i kad kamatne stope nisu visoke
Vredi štedeti i kad kamatne stope nisu visoke, kaže za Tanjug generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije u Narodnoj banci Srbije Nikola Dragašević, dok građani u anketi Tanjuga kažu da je sa trenutnim prihodima teško štedeti i da su kamate na štednju i sada male.
Kad je reč o poverenju u banke jedni smatraju da se ono vraća dok su drugi uvereni da je najbolje čuvati novac u slamarici.
Dragašević tvrdi da je na današnji Svetski dan štednje dobro prisetiti se koliko je štednja dobar koncept i kolika je njena važnost upravo u neizvesnim vremenima krize, kakva su sadašnja, jer, dodaje, štednja uspe bar delom da nadomesti nedovoljna lična primanja.
Kaže i da štednja u Srbiji godinama raste i tvrdi da se taj trend nije promenio ni ove krizne godine, što, ocenjuje, pokazuje da postoji poverenje građana u domaći finansijski sistem.
“Ukupna štednja građana u bankama u Srbiji i dinarska i devizna iznosi oko 14,3 milijarde evra. Devizna je dominantna jer čini oko 95 odsto štednje, a dinarska je nešto viša od pet odsto i iznosi 88,2 milijarde dinara, odnosno oko 750 miliona evra. U isto vreme, dakle krajem septembra, devizna štednja je iznosila 13,5 milijrardi evra, od čega 90 odsto čini štednja u evrima, a oko pet odsto u američkim dolarima”, naveo je Dragašević.
Odgovarajući na pitanje da li je ovogodišnja kriza uticala na smanjenje broja štediša i povlačene uloga kaže da je samo na početku ukrajinske krize krajem februara i početkom marta bilo povlačenja štednih depozita pre svega dinarskih.
“Međutim odmah nakon toga je došlo do poboljšanja odnosno povećanja ukupne štednje, jer je Narodna banka pokazala da stabilnost finansijskog sistema i kursa dinara prema evru neće biti ugrožena. Imali smo određenu valutnu transformaciju odnosno da je dinarska štednja prebacivana u deviznu ali već od juna beležimo trend rasta i dinarske štednje iz meseca u mesec”, naveo je sagovornik Tanjuga.
Upitan da li je zbog promene kursa dolara i evra, odnosno jačanja dolara bilo prebacivanja štednje u evrima u dolare, Dragaševish kaže da nije.
“Možda je u iznosu povećana štednja u dolarima iz prostog razloga što je ova valuta ojačala, ali većeg prebacivanja štednje u dolarima nije bilo, pre svega jer postoje određeni faktori i rizici da bi se prešlo iz jedne valute u drugu”, naveo je Dragašević.
Dodao je da i sada važi ocena Narodne banke da je bolje štedeti u dinarima nego u devizama i naveo da su tri razloga za to – održavanje relativne stabilnosti kursa, kamatne stope koje su relativno više na dinarsku nego na deviznu štednju i činjenica da se kamate na deviznu štednju oporezuju po stopi od 15 odsto a na dinarsku se ne oporezuju.
On navodi da su ove godine povodom Svetskog dana štednje i Nedelje štednje banke pokazale veću promotivnu aktivnost nego prethodnih godina.
“One se svode na to da je kamatna stopa na štednju nešto isplativija odnosno viša u odnosu na uobičajene kamatne stope u prethodnom periodu a banke takođe nude određene pogodnosti u smislu ročnosti na koje može da se štedi”, rekao je Dragašević.
Dodao je da nije reč o uobičajenom oročavanju na godinu, dve, tri ili više, već o neuobičajenim periodima od devet, deset,15, 18 ili 25 meseci umesto recimo 24.
“Postoje i druge pogodnosti, stepenaste štednje i slično kojima neke banke odlučuje da privuče određene klijente. Nije reč samo o visini kamatne stope već i o pogodnostima ili mogućnosti da se razročenje štednje radi i pre samog roka dospeća, pri čemu se ne umanjuje kamata koja je do tada bila pripisivana”, kaže Dragašević.
Građani u anketi Tanjuga kažu da se polako vraća poverenje u banke, dok su neki i dalje više za to da čuvaju novac u slamarici.
“Mislim da se poverenje u banke polako vraća, ali da su ljudi i dalje skeptični zbog ranijeg lošeg iskustva sa deviznom štednjom. Što se tiče valute, ljudi kažu da je švajcarac i dalje najbolja opcija”, rekla je za Tanjug jedna sredovečna Beograđanka.
Njena starija sugrađanka smatra da se štednja isplati, kao i da je bolja štednja u banci, nego u slamarici.
“Ipak je 21. vek i štednja u banci je bolja, Valjda smo prošli vreme slamarice ali ne znam je li bolja dinarska ili devizna štednja”, rekla je ona.
Neki od anketiranih građana rekli su da su kamate na štednju u bankama izuzetno male, te oročenje novca ne vide kao nešto što je isplativo.