Eurostat je objavio podatke koji gotovo pa bacaju izuzetno tamnu sliku na ponašanje zemalja članica EU kad je reč o trgovinskim odnosima prema Rusiji.
Izvor: Jutarnji list/Željko Trkanjec
EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV
I pored devet paketa sankcija, većina članica, njih 20, je u razdoblju od februara do avgusta prošle godine povećalo uvoz iz Rusije, piše Jutarnji list.
Apsolutni favorit je Slovenija čiji je uvoz u tom razdoblju porastao 346% i dosegao, prema Eurostatu, 1,1 milijardu evra (slovenski izvori navode nešto nižu brojku, 977 miliona; u 2021. godine je bio 352 miliona).
Reč je pre svega o uvozu sirovina, dakle energenata. Privredna komora Slovenije je u jesen prošle godine objasnila da je to posledica rasta cena energenata na svetskom tržištu. Što potvrđuje Eurostat jer je nagli porast uvoza bio u martu, kad su cene nafte dosegle prošlogodišnju najvišu cenu, 130 dolara za barel nakon čega je usledio pad.
Kad je reč o slovenskom izvozu u Rusiju nije bilo većih odstupanja: 2021. je bio 854 miliona, prošle godine 805.
Hrvatska se smestila u zlatnu sredinu uz porast uvoza za 68% (470 miliona evra).
Iza Slovenije je Luksemburg s rastom od 262%, Grčka 142%, Austrija 139% i Mađarska 132%.
Najviše je uvoz smanjila Švedska, za 60%, a sledi Danska s 44%. Kad dodamo Finsku gde je pad 7% dobijamo regiju koja se najjače ekonomski udaljava od Rusije istovremeno jačajući veze s NATO.
Slede ih baltičke zemlje, Estonija (-14%), Litva (-25%) i Latvija (-8%). Poljska i Nemačka gotovo da su se uskladile kad je reč o relativnom iznosu, prva je povećala uvoz za 24%, a druga za 33%. U apsolutnom iznosu, Varšava je uvezla vrednost od 10,4 milijarde evra, a Berlin 20,7 milijardi.
Politico prenosi i podatak Evropske centralne banke da je evrozona (to je pre ulaska Hrvatske) smanjila posed ruske imovine za samo 10% od kraja četvrtog kvartala 2021. godine do kraja drugog kvartala 2022. godine. Pad udela u ruskoj imovini nije bio toliko posledica odlaska firmi iz zemlje, koliko “uglavnom zbog smanjenja vrednosti udela ruskih portfeljnih vrednosnih papira u evrozoni”, objavila je ESB. Dodajući da su pozicije direktnih stranih ulaganja većinom ostale nepromenjene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.