Стабилна кочија поседује систем за расхлађивање. Оплаћена је са око четири стотине златних листова. Израђена је у Аустралији. Њени дрвени делови изрезбарени су од храстовине скинуте са ратног брода Викторија.
Кочију су са свих страна окруживали припадници трупа краљевске куће Виндзора чији је краљ Чарлс врховни командант, као и војни оркестар са шездесет чланова.
Дуж пута, којим се краљевска процесија кретала око четрдесет минута, распоређено је хиљаду припадника свих родова британске армије.
На стубовима дуж крунидбене трасе вијориле су се британске заставе, али и заставе 56 држава Комонвелта.
Краљ Чарлс је суверен Уједињеног Краљевства, али и још 14 од тих 56 држава, укључујући Канаду и Аустралију.
Процесија се од Бакингемске палате кретала дуж Мала до Трафалгар сквера и даље ка Коњичкој гарди, Вајтхолу, Парламентарном скверу и најзад Вестминстерској опатији.
Протести републиканаца
На самом Трафалгар скверу били су заказани протести енглеских републиканаца.
У тренутку када је краљ Чарлс Трећи пролазио поред статуе свог претка краља Чарлс Првог, коме су републиканци Оливера Кромвела одрубили главу, нису се чули повици републиканаца, нити су бацана јаја, како се очекивало.
У телевизијском преносу нису могле да се виде чак ни антимонархистичке жуте заставе.
Иначе, шест републиканаца ухапшено је у раним јутарњим сатима док се народ окупљао, пошто је полиција претресла камион у којем су довезли транспаренте, заставу и другу опрему.
Полиција је раније саопштила да неће ометати републиканске протесте.
Иронично, док су енглески републиканци протестовали, први пут у историји крунисању су присуствовали представници ирских републиканаца. Заступала их је потпредседница Шин Фејна Мишел О’Нил.
Церемонија у Опатији
Док је процесија пристизала ка Вестминстерској опатији, у њој се већ налазило око 2.200 званица.
Већ од девет ујутру почели су да долазе шефови држава и влада 203 земље.
Потом је уследила аристократија и представници других краљевских кућа, укључујући ту и принца Александра и принцезу Катарину Карађорђевић.
Пола сата пре краља Чарлса у Опатију су стигли бивши британски премијери – Џон Мејџор, Тони Блер, Гордон Браун, Дејвид Камерон, Тереза Меј, Борис Џонсон и Лиз Трас, као и припадници краљевске куће Виндзора.
Прва је у Опатију ушла краљева сестра принцеза Ана са супругом, а последњи принц Хари у цивилном оделу.
Осим свештенства Англиканске цркве, које је предводио Кантерберијски надбискуп Џастин Велби, у церемонији крунисања први пут су учествовале и протестантске свештенице, као и представници свих верских заједница.
Потом су у Вестминстерску опатију унете краљевске инсигније – Круна Светог Едварда Исповедника, коју британски суверен носи само приликом крунисања, тешка два килограма, као и упола лакша Империјална круна, коју ће краљ Чарлс носити по повратку у Бакингемску палату.
Ту су и краљевска јабука и жезла за краља и краљицу. Те инсигније краљевске моћи потичу из времена краља Чарлса Другог.
Нешто пре једанаест сати по локалном времену у Вестминстерску опатију је прво ушла краљица Камила, а потом и краљ Чарлс.
Њихове плаштове носили су пажеви, међу којима је био и краљев унук принц Џорџ, који је други у реду наследника престола, као и четворо унучића краљице.
Краљевски пар следио је престолонаследнички пар принц од Велса Вилијам са супругом принцезом Катарином.
Процесија је прошла кроз наос и хорски простор и стала у крунидбеном предолтарском простору где се налази рестауриран престо Едварда Исповедника, израђен 1300. године, у који је постављен камен из Скоуна или Камен судбине, који је донет из Шкотске уочи крунисања, и представља шкотску монархију, коју је са енглеском ујединио краљ Чарлс Други после смрти краљице Елизабете Прве и окончања династије Тјудора, коју је заменила династија Стјуартс.
Церемонија крунисања почела је старим англосаксонским обичајем у којем кантерберијски надбискуп представља новог краља свим странама света. Потом је краљ Чарлс положио заклетву пред кантерберијским надбискупом.
Краљ Чарлс заклео се да “неће бити служен, већ да ће бити слуга“ свим народима чији је суверен.
Заклео се да ће бити и “добар протестант“ што је део заклетве, који се односи на његов статус чувара вере.
Краљ Чарлс раније је желео да укине ту титулу и постане “чувар свих вера“, али му то није одобрено.
Контроверзна заклетва
Први пут у историји крунисања, присутни, као и народ, позвани су да положе заклетву краљу.
То је изазвало бројне контроверзе и опаске да све “подсећа на Орвелову 1984“, па је надбискуп Џастин Велби морао да у медијима пред крунисање објашњава да полагање заклетве није обавезно.
Бројне славне личности покушале су да објасне да краљ Чарлс није тип који захтева послушност. На крају је текст “заклетве“ ублажен и измењен.
Лаичко читање Библије традиционалан је део протестантског богослужења. Одломак из Светог писма читао је први хиндуистички британски премијер Риши Сунак.
Трећи део крунисања одвијао се иза паравана. Реч је о миропомазању краља, којим се потврђује његово “Божанско право“ да влада.
Тај део крунисања сматра се најдуховнијим тренутком када суверен остаје сам пред Богом.
Посуда за миропомазање датира из 1661. године. Наручио ју је краљ Чарлс Други као верну копију оригиналне посуде са крунисања Едварда Исповедника. Спатула, којом се помазање врши, јесте оригинал из 12. века. Миро за помазање послато је краљу Чарлсу из Јерусалима.
Четврти део крунисања је даривање краљевског пара краљевским инсигнијама.
Краљица Камила крунисана је круном коју је носила и краљева прабаба краљица Мери, супруга краља Џорџа Петог.
Круна краљице Мери је преуређена за ову прилику. Поједностављена је и из ње је извађен дијамант koh-i-noor, чије је порекло контроверзно.
Краљ Чарлс крунисан је круном Едварда Исповедника, али пошто се она користи само на крунисању, краљ је из Опатије изашао са Империјалном круном, коју суверен користи приликом отварања сесије парламента.
Краљу су уручени златна јабука и жезло, симболи краљевске моћи и правде. Краљици Камили уручено је само жезло.
Пети део церемоније је само приступање престолу. Раније су све војводе морале да положе заклетву краљу или краљици.
На овом крунисању то је учинио само престолонаследник принц Вилијам чиме је симболично најављена модернија, мања и јефтинија монархија.
Посебно је био интересантан музички део церемоније у Опатији чији “редитељ и музички уредник“ је био сам краљ Чарлс.
Осим традиционалних протестантских црквених песама, краљ Чарлс Трећи наручио је дванаест нових оригиналних дела, међу којима и православно појање у част његовог оца – данско-грчког принца Филипа, који је преминуо 2021. године.
Тренутак крунисања, минут после поднева, обележен је двоминутним оглашавањем звона Вестминстерске опатије и испаљивањем почасних плотуна са лондонског Тауера, али и једанаест локације широм Британије.
Парада века
Потом је процесија кренула назад ка Бакингемској палати. Овога пута краљевски пар возио се у позлаћеној кочији, старој две стотина шездесет година и тешкој четири тоне, која се традиционално користи за важне краљевске догађаје.
Краљица Елизабета Друга својевремено се жалила да је кочија изузетно неудобна, јер нема амортизацију.
Испред и иза краљевске кочије марширало је 4.000 припадника свих родова британске војске.
Министарство одбране саопштило је да је реч о највећој војној паради у модерној историји земље.
Осим краљевског пара, кочијом се до Бакингемске палате вратио и остатак краљевске породице.
Иза брата, јахала је са коњицом краљевска принцеза Ана. За њом се кретала кочија са престолонасленичком породицом.
Медији су помно пратили и коментарисали озбиљно понашање принца Луја чији су дечачки несташлуци обележили краљичин Платинасти јубилеј.
Најзад у последње две кочије налазиле су се породица најмлађег краљевог брата – новог војводе од Единбурга Едварда, војвода и војвоткиња од Глостера и супруг принцезе Ане и војвода од Кента и принцеза Александра.
То су “радни“ чланови краљевске куће Виндзора. Њима не припадају војвода од Сасекса принц Хари и војвода од Јорка принц Ендру, који су из Опатије отишли о сопственом, а не о трошку државе.
Смотра краљевских трупа
По повратку у Палату, краљ Чарлс Трећи је, као главнокомандујући, извршио смотру трупа куће Виндзора у башти око епицентра британске монархије.
То је и први пут да се монарх видно опустио и осмехивао.
Народ на Малу
Можда најупечатљивији тренутак био је моменат када је народ кренуо кроз Мал ка Бакингемској палати.
Упркос кишном и хладном времену, десетине хиљада људи кренуле су дуж Мала, попунивши цео простор од Трафалгар сквера до Викторијиног меморијала.
Многи су били маштовито обучени у боје британске заставе са крунама на главама.
Њих су дочекале ВИП званице краља Чарлса на трибинама испред палате, које чине обични грађани, махом радници здравства и просвете, који су били на првој линији фронта током пандемије.
И ова церемонија, окончана је изласком краљевске породице на балкон Палате и прелетом авиона Краљевског ваздухопловства.
Прво су на балкон изашли новокрунисани краљ и краљица, који не само што су маневрисали са тешким крунама на главама, већ су делили балконски простор са пажевима, који су задужени за тешке и дуге краљевске плаштове.
То је оставило мало простора за “радне чланове“ краљевске породице. Пажњу народа посебно су привукли најмлађи чланови лозе Виндзора, принцеза Шарлота и принц Луј.
Прелетом авијације и интонирањем химне “Боже спаси краља“ уз громогласан поздрав грађана дуж Мала почело је најновије поглавље краљевске историје Британије.
Громогласни поздрави новом краљу, измамили су бис без преседана од краља Чарлса и краљице Камиле сада већ видно опуштених, који су се вратили на балкон и провели још неко време са народом.
Тиме је завршен уводни део владавине краља Чарлса Трећег. У праву владавину креће са видном подршком народа, коју, чини се, није очекивао у оваквом обиму.