Otvaranje i vođenje firme u Srbiji jeste nešto što garantuje ličnu i finansijsku slobodu nakon nekog vremena, kada se posao razvije i ustali.
Međutim, kada se otvara firma, prvi korak je temeljna analiza i kalkulacija troškova koji su potrebni da bi se ona samo održala. Jer, ako ne može da se održi, kako da onda prihoduje, raste, razvija se i opstane?
Mesečni troškovi održavanja firme su, dakle, ključni za njeno postojanje i za priliku da ona svom vlasniku, a zatim i zaposlenima, donese prihod od koga će svi moći pristojno da žive i budu stabilni – finansijski, životno i na svaki drugi način.
Podaci za 2025. godinu kažu da održavanje firme u Srbiji može koštati između 28.000 i 83.000 dinara mesečno, u zavisnosti od pravne forme i delatnosti.
Na primer, ako ste IT konsultant paušalac, vaši mesečni troškovi mogu biti oko 30.000 dinara.
S druge strane, ako vodite ugostiteljski objekat kao DOO, mesečni troškovi mogu dostići i 83.000 dinara.
Ovaj vodič pruža detaljan pregled mesečnih troškova za različite pravne forme: paušalce, preduzetnike knjigaše i DOO, prilagođene različitim delatnostima kao što su: IT, e-trgovina, salon lepote, ugostiteljstvo i knjigovodstvo.
Analiziraćemo obaveze prema državi, poslovne troškove i dati vam jasnu sliku o tome šta možete očekivati.
Bez obzira na to da li tek planirate da otvorite firmu ili već vodite sopstveni biznis, ovaj vodič će vam pomoći da donosite informisane odluke i optimizujete poslovanje.
Pravne forme: Kako se koja definiše?
U Srbiji, najčešći načini da formalizujete i legalizujete svoj posao su da se opredelite za neki od sledećih pravnih formi:
- preduzetnik paušalac,
- preduzetnik knjigaš
- DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću).Evo šta koja podrazumeva, ukratko:
Preduzetnik paušalac
- Poreski tretman: Kao preduzetrnik paušalac, plaćate fiksni mesečni iznos poreza i doprinosa, bez obaveze vođenja knjiga. Jedina vaša obaveza prema Poreskoj upravi je vođenje KPO knjige, u koju upisujete prihode po fakturama.
- Ograničenja: Možete biti u sistemu paušalnog oporezivanja do ostvarenih 6 miliona dinara prihoda godišnje.Važno je da znate da određene delatnosti nisu dozvoljene za paušalno oporezivanje.
- Prednosti: Jednostavnost, predvidivost troškova.
View this post on Instagram
Preduzetnik knjigaš
- Poreski tretman: Kao preduzetnik koji vodi svoje poreske knjige, plaćate porez na stvarni prihod.
- Prednosti: Veća fleksibilnost u poslovanju; mogućnost priznavanja troškova.
DOO (Društvo sa ograničenom odgovornošću)
- Poreski tretman: Ako vodite DOO, vaša obaveza je da platite porez na dobit (15%) i da obavezno vodite poslovne knjige.
- Prednosti: Ograničena odgovornost i prostor za veće poslovne i finansijske poduhvate.
Obaveze prema državi
Svaka od ovih pravnih formi nosi različite obaveze prema državi, samim tim i drugačije mesečne troškove, pa je važno da znate u šta ulazite i koliko plaćate shodno tome za koji vid preduzetništva se opredelite:
Paušalci – fiksne obaveze, predvidljivi troškovi
Ako ste freelancer, IT konsultant, dizajner ili neko ko pruža usluge s manjim rizikom, paušal je najjednostavnije rešenje.
Ne vodite knjige, porezi su unapred određeni, a vi se bavite svojim poslom bez previše administrativnih komplikacija.
Kao preduzetnik paušalac, plaćate poreze i doprinose u fiksnom iznosu koji određuje Poreska uprava, u zavisnosti od delatnosti, lokacije i drugih faktora.
U 2025. godini, najniža mesečna osnovica za obračun doprinosa iznosi 45.950 dinara, što je 35% od prosečne zarade .
- Mesečni porezi i doprinosi: u proseku iznose od 15.000 do 30.000 RSD, u zavisnosti od delatnosti i opštine.
- Do kraja 2025. godine, Vlada Republike Srbije produžila je ograničenje povećanja poreske osnovice za paušalce na najviše 10% godišnje.
Preduzetnici knjigaši – Porez na stvarni prihod
@advokatska.kancelarija Paušal ili vođenje knjiga? Odluka zavisi od prihoda i delatnosti. Ako prihod premašuje određeni prag, vođenje knjiga može biti isplativije. Delatnosti s manje troškova, poput konsaltinga, odgovaraju paušalu, dok za one s više troškova, poput stamparija, vođenje knjiga može biti bolji izbor. Paušal je jednostavniji jer ne zahteva detaljno knjiženje troškova, dok vođenje knjiga može biti kompleksnije i zahteva angažovanje računovođe. Odabir zavisi od preferencija i specifičnih potreba poslovanja. #biznissvet #biznis #porezi #porez #advokat #firma #posao #preduzetništvo #preduzetnik ♬ original sound – Pekić | Advokatska Kancelarija
Ako se odlučite za vođenje poslovnih knjiga, plaćate porez na stvarni prihod po stopi od 10% na ostvarenu dobit.
Doprinosi se obračunavaju na najnižu mesečnu osnovicu od 45.950 dinara, što ukupno iznosi oko 13.000 dinara mesečno .
Postoje dve opcije oporezivanja:
- Samooporezivanje, gde plaćate porez i doprinose na celokupnu dobit
- Oporezivanje putem lične zarade, gde sami određujete visinu lične zarade na koju plaćate doprinose
DOO – Porez na dobit i doprinosi za osnivača
Ako vam je potrebna ozbiljnija struktura ili planirate rast, DOO je pravi put. Odgovornost vam je ograničena, a firma ima svoj pravni subjektivitet.
- Porez na dobit: 15%.
- Doprinosi za osnivača koji nije zaposlen u DOO: oko 13.000 RSD mesečno, na minimalnu osnovicu.
3. Poslovni troškovi: Šta vas mesečno očekuje osim poreza i doprinosa?
Pored poreza i doprinosa, svaki preduzetnik ili vlasnik firme u Srbiji mora da vodi računa i o nizu poslovnih troškova koji su vitalni za svakodnevno funkcionisanje.
Ovi troškovi variraju u zavisnosti od delatnosti, lokacije i obima poslovanja.
-
Knjigovodstvene usluge
Kako bi vam posao išao glatko, bez glavobolja oko finansijskih obaveza, jedna od najboljih odluka koju možete doneti je angažovanje knjigovođe, naročito ako vodite svoje knjige.
- Paušalci: Iako nije zakonski obavezno, angažovanje knjigovođe može vam olakšati poslovanje. Trošak se kreće od 5.000 do 10.000 RSD mesečno, u zavisnosti od složenosti poslovanja.
- Preduzetnici knjigaši i DOO: Obavezno je vođenje poslovnih knjiga. Trošak knjigovodstvenih usluga varira od 10.000 do 25.000 RSD mesečno, u zavisnosti od obima posla i specifičnosti delatnosti.
Zakup i opremanje poslovnog prostora
Trošak zakupa poslovnog prostora postoji samo za delatnosti koje fizički zahtevaju prisustvo klijenata ili zaposlenih na jednoj lokaciji, ali u praksi on često povlači i dodatne, zanemarene troškove opremanja prostora. Iznos mesečne kirije zavisi pre svega od grada, zone, kvadrature i namene prostora. U manjim gradovima i prigradskim naseljima zakup se može pronaći već od 30.000 RSD mesečno, dok u centralnim gradskim zonama Beograda, Novog Sada ili Niša taj iznos lako prelazi 80.000 do 100.000 RSD.
IT delatnosti, e-trgovina i konsultantske usluge često funkcionišu iz kućne kancelarije ili coworking prostora, čime se zakup u potpunosti eliminiše ili značajno smanjuje. Sa druge strane, saloni lepote, ugostiteljski objekti i administrativne firme sa više zaposlenih gotovo uvek zahtevaju namenski prostor, što ovaj trošak čini jednim od najvećih fiksnih mesečnih izdataka.
Pored same kirije, opremanje prostora je stavka koju mnogi preduzetnici ne uključe odmah u kalkulaciju. Radni stolovi, ergonomske stolice, kancelarijske fotelje, rasveta i osnovni nameštaj direktno utiču na produktivnost zaposlenih i dugoročnu održivost rada. Upravo zato je važno birati funkcionalnu i dugotrajnu opremu, posebno kada je reč o nečemu kao kancelarijske stolice, jer loš izbor može dovesti do čestih zamena, bolovanja zaposlenih i dodatnih troškova koje na početku nije lako predvideti.
U praksi, početno opremanje manjeg kancelarijskog prostora za 2 do 3 zaposlena često iznosi između 80.000 i 150.000 RSD jednokratno, dok se kod većih timova i reprezentativnijih prostora taj iznos znatno uvećava. Kada se ovi troškovi rasporede na mesečni nivo, jasno je da zakup i opremanje prostora zajedno predstavljaju ozbiljnu finansijsku stavku koja mora biti uračunata u realnu cenu održavanja firme.
-
Softver i licence
Korišćenje poslovnog softvera može značajno unaprediti efikasnost poslovanja.
Trošak licenci i softverskih rešenja kreće se od 2.000 do 10.000 RSD mesečno, u zavisnosti od potreba i kompleksnosti sistema.
-
Internet i telefon
Stabilna internet veza i komunikacija su neophodni za svako poslovanje.
Mesečni trošak interneta i telefona kreće se od 3.000 do 6.000 RSD, u zavisnosti od paketa i provajdera.
-
Marketing i oglašavanje
Ulaganje u marketing može značajno doprineti rastu vašeg poslovanja.
Neki od načina da raširite vest i svest zajednice o svom poslovanju jeste angažovanje pojedinca ili marketing agencije, koji će se brinuti o vašem onlajn imidžu.
Cene angažovanja marketing stručnjaka se razlikuju u zavisnosti od strategije, potreba, želja i i kanala oglašavanja, ali prosečno se kreću od 5.000 do 20.000 RSD mesečno.
Svi ovi troškovi su, naravno, samo okvirni i mogu varirati u zavisnosti od specifičnih okolnosti vašeg poslovanja.
Najpametnije je uraditi detaljnu analizu i planiranje budžeta, kako biste pred očima imali kristalno jasne brojke koje se odnose konkretno na vaš posao i tako prilagodili ukupne troškove i obezbedili održivost vašeg biznisa.
4. Ukupna mesečna kalkulacija po delatnostima
Sada kada ste se upoznali sa vrstama firmi, obavezama prema državi i okvirnim osnovnim troškovima poslovanja, vreme je da sve to stavimo „na papir“, tačnije, u tabelu, kako biste imali jasan i sveobuhvatan pregled koliko zapravo danas košta biti preduzetnik u Srbiji.
| Delatnost | Pravna forma | Obaveze prema državi (RSD) | Poslovni troškovi (RSD) | Ukupno mesečno (RSD) |
| IT | Paušalac | 20.000 | 10.000 | 30.000 |
| E-trgovina | Knjigaš | 13.000 | 20.000 | 33.000 |
| Salon lepote | DOO | 13.000 | 50.000 | 63.000 |
| Ugostiteljstvo | DOO | 13.000 | 70.000 | 83.000 |
| Knjigovodstvo | Knjigaš | 13.000 | 15.000 | 28.000 |
Naravno, ove cifre nisu uklesane u kamenu. One mogu varirati u zavisnosti od vaših specifičnih potreba, lokacije i izbora partnera, poput knjigovođe ili marketara, te cene zakupa poslovnog prostora.
Ipak, ova kalkulacija daje realnu i korisnu osnovu za planiranje, održanje i funkcionisanje posla koji vodite.
Bonus: Koliko vas košta da zaposlite radnika?
U slučaju da planirate da započnete ili proširite poslovanje sa jednim ili više zaposlenih, važno je da razumete kako to utiče na vaše mesečne izdatke i koliko ih povećava.
Troškovi zaposlenih nisu mali, ali uz pravilan obračun i planiranje, mogu doneti više profita i biti održivi.
-
Minimalna zarada u 2025. godini
Prema poslednjim dostupnim podacima, minimalna neto zarada u Srbiji za 2025. godinu iznosi oko 53.529 RSD. To je ono što zaposleni dobija „na ruke“.
View this post on Instagram
-
Koliko vi kao poslodavac zaista plaćate?
Znatno više od neto plate.
Kada uračunate sve doprinose i poreze koje poslodavac mora da plati državi, ukupan trošak po jednom zaposlenom na minimalcu iznosi između 66.000 i 77.000 RSD mesečno, u zavisnosti od toga da li isplaćujete regres, topli obrok, ili imate dodatne pogodnosti.
- Neto plata: 53.529 RSD
- Porez na zaradu (10%): oko 4.850 RSD
- Doprinosi na teret zaposlenog (~19.9%): oko 10.300 RSD
- Doprinosi na teret poslodavca (~16.65%): oko 9.200 RSD
Ukupno: 76.000 RSD za jednog zaposlenog sa minimalnom zaradom.
-
Da li postoji način da umanjite ove troškove?
Postoji.
Ako ste nova firma, možete iskoristiti određene državne podsticaje i olakšice za zapošljavanje (poput oslobađanja od poreza i doprinosa na određeni period), posebno ako zapošljavate mlade, dugoročno nezaposlene ili osobe koje još nemaju radnog staža i iskustva.
Završni račun: Koliko vas firma zaista mesečno košta?
Kada se podvuče crta, održavanje firme u Srbiji 2025. godine nije jeftino i brojke zaista mogu da obeshrabre
Međutim, znanje je vaša moć, a sa tim znanjem, možete dugoročno planirati.
Jasna slika znači informisana odluka, tačniji proračun i bolji plan.
Preduzetništvo nije besplatno, ima svojih začkoljica, komplikacija i poteškoća, ali ne mora da bude neodrživo.
Sa pravim informacijama i dobrim proračunom, vaša firma neće biti rupa bez dna, već pametno postavljen sistem koji donosi stabilnost, prihod i slobodu.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.