Sa druge strane, analiza “Sistem oporezivanja rada i mogući pravci reforme”, koju će NALED uskoro predstaviti, pokazala je da bi povećanje neoporezivog dela plate na nivo minimalca smanjilo obaveze na 15.900 dinara, dok bi ukidanje doprinosa za zdravstvo umanjilo trošak na 12.700 dinara, odnosno za više od 30 odsto u odnosu na sadašnji iznos, istaknuto je u saopštenju.
Direktor za konkurentnost i investicije u Alijansi Dušan Vasiljević ukazao je da je sistem oporezivanja rada veoma kompleksan i ocenio da bi se zato trebalo najpre fokusirati na poresko rasterećenje najnižih plata, koje su u Srbiji visoko oporezovane u odnosu na druge zemlje.
“Time bi se otvorio prostor za povećanje plata i smanjenje rada na crno. Najnižu zaradu prema postojećim procenama dobija između 350.000 i 400.000 ljudi, odnosno svaki peti zaposleni”, rekao je Vasiljević.
Prema njegovim rečima, postoji više načina na koje se može značajnije uticati na poresko rasterećenje rada, od povećanja neoporezivog dela zarade, preko promene stope poreza na zarade koja je poslednjih deceniju i po smanjena sa 14 odsto na 10 odsto do umanjenja osnovice za obračun pojedinačnih ili svih doprinosa (za PIO, zdravstvo i nezaposlenost).
“Predlog NALED je da se razmišlja u pravcu ukidanja doprinosa za zdravstvo i prelazak na finansiranje iz budžeta odnosno opštih poreza, čime bi svi građani imali zdravstveno osiguranje. U analizi ćemo dati nekoliko mogućih varijanti za realizaciju ove ideje, sa kalkulacijom kako nadomestiti gubitak prihoda po osnovu ovog doprinosa”, najavio je Vasiljević.
Iz Alijanse su skrenuli pažnju da je u ovogodišnjem istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, najviše privrednika (49 odsto) navelo visoke poreze i doprinose kao najveći problem s kojim se suočavaju, a da ih više od tri četvrtine vidi kao ključni uzrok neformalnog poslovanja.