Rebalans predviđa skoro 200 milijardi veće prihode – šta puni budžet? Rebalans budžeta predviđa veće prihode u državnoj kasi za 193 milijarde dinara. Fiskalni savet ocenjuje da su oni dobro odmereni i ostvarivi. Šta puni budžet?
Uz 180 milijardi dinara viška za 10 meseci, još 13 milijardi se, premapredlogu rebalansa budžeta, očekuje do kraja godine. Čak 87 odsto tog novca dolazi od poreza.
Državni sekretar Ministarstva finansija Saša Stevanović navodi da prednjače porez na dodatu vrednost sa 45 procenata udela, slede carine sa 20 odsto.
“Dakle, te dve kategorije čine 65 posto prihoda, to su dva najizdašnije poreza”, dodaje Stevanović.
Zbog bolje naplate, rebalans prihode od PDV-a povećava za više od 92 milijarde dinara, poreza na dobit preduzeća za 54, a na dohodak građana, uključujući porez na zarade, za više od 10 milijardi dinara.
Ekonomista Goran Nikolić objašnjava da su povećani prihodi u odnosu na prvobitno planirane uzrokovali nizak deficit u ovoj godini, što je važno posebno imajući u vidu makroekonomsko okruženje i geopolitičke rizike.
Usvojeni zakoni o mladima, penzijama, zajmovima
Poslanici u Skupštini Srbije usvojili su danas Zakon o privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina, na osnovu koga će mladima ovog uzrasta biti uplaćeno po 5.000 dinara pomoći.
Ova pomoć mladima će, kako je najavljeno, početi da se isplaćuje 16. decembra.
Izglasan je i Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji predviđa da se penzije za novembar uvećaju za devet odsto.
Usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanje ugovora o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija, od 11. septembra ove godine u iznosu od milijardu amerečkih dolara, kao i o potvrđivanju ugovora o kreditu u iznosu od 80 miliona evra osiguranog kod Ćina Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta.
Poslanici su usvojili i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Nemačke razvojne banke KfW i Republike Srbije za Program Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u nekim opštinama u Srbiji.
Zajam za ovaj program iznosi 70 miliona evra. Poslanici su glasanjem o svim tačkama dnevnog reda završili rad.
U padu donacije i akcize
I neporeski prihodi od taksi, naknada, kazni, veći su za 24 milijarde dinara. Jedino su donacije i akcize u padu.
“Mi smo smanjili akcize na naftne derivate za 10 do 20 odsto. Taj efekat nije nadomešten prihodom od akciza na duvanske proizvode, odnosno drugih akciznih proizvoda. Država se tih prihoda odrekla da bismo zaštitili standard naših građana i kako bi obuzdali inflaciju na prihvatljivom nivou.To je oko 15 milijardi dinara na godišnjem nivou, jedan deo je nadomešten većom potrošnjom naftnih derivata, ali generalno postoji minus”, navodi Stevanović.
Minusa nema u naplati doprinosa, zato će vanrednu povišicu penzija pokriti u potpunosti. A što se redovne isplate penzija tiče, stanje u kasi Fonda PIO je takvo da rebalans predviđa smanjenje za ovu godinu planirane dotacije iz budžeta.
Mali: Trenutno se radi na 40 zdravstvenih objekata u Srbiji
U poslednjih 10 godina u Srbiji je izgrađeno ili rekonstruisano 135 zdravstvenih objekata, za razliku od perioda prethodne vlasti kada nije izgrađeno ništa, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali reagujući u Skupštini Srbije na opaske opozicionih poslanika koji se odnose na pomoć zdravstvu Srbiji.
“Trenutno se radi Tiršova 2, nastavak rekonstrukcije Kliničkog centra Srbije, izgradnja Kliničkog centra Kragujevac, rekao je on.
Dodao je da su u Ministarstvu za upravljanje javnim ulaganjima sredstva za nabavku opreme za Institut za majku i dete Dr Vukan Čupić, za Dedinje 2, Klinički centar Vojvodine, KBC Dragiša Mišovih, za Institut za onkologiju i radiologiju, Institut za tropske i infektivne bolesti u Beogradu.
Naveo je da se trenutno radi na oko 40 zdravstenih objekata, odnosno domova zdravlja, Instituta, bolnica, između ostalog u Grockoj, Beogradu, Lapovu, Leskovcu, Rači, Novom Pazaru, Kikindi, Pančevu, Kučevu, Medveđi, Rači, Gadzin Hanu, Somboru, Pirotu, Zaječaru.
“Oni za zdravstvo nisu uradili ništa, a mi smo kada je trebalo podigli tri bolnice za pola godine i sada imamo stabilan zdravstveni sistem”, rekao je Mali.
Istakao je i da se grade novi stadioni u Leskovcu, Loznici i Zaječaru, koji bi, kako je najavio, trebalo da budu gotovi do marta sledeće godine.
Pokazao je i njihove slike i ocenio da je izgradnja stadiona važna ne samo zbog sporta nego i za biznis, te da će nacionalni stadion čija gradnja počinje sledeće godine imati 60.000 mesta i da u narednih par nedelja kreću pripremni radovi za izgradnju tog stadiona.
Mali: Budžet za 2023. u Skupštini početkom decembra
Mali je danas izjavio Tanjugu da se intenzivno radi na pripremi budžeta za sledeću godinu i da će na sednici Vlade Srbije verovatno biti do kraja iduće nedelje, a da će se u Skupštini Srbije naći početkom decembra.
| Vojislav Mihailović izabran za potpredsednika Skupštine |
|
Vojislav Mihailović, iz poslaničke grupe koalicija NADA, Novi DS S-POKS, izabran je večeras za potpredsednika Skupštine Srbije. Poslanici su glasali prozivkom, “za” je glasalo 167 poslanika, a sam Mihailović je bio uzdržan. Vojislav Mihailović je rođen 3. septembra 1951.godine u Beogradu, diplomirani je pravnik, radio je kao advokat. Politikom se bavi od 1993.godine, bio je republički poslanik i potpredsednik Skupštine Srbije u više mandata, kao i gradonačelnik Beograda, piše u zvaničnoj biografiji. Predsednik je POKS-a. Unuk je generala Draže Mihailovića. |
“I za predstojeći praznični vikend bićemo vredni i raditi na pripremi budžeta, a uz predlog budžeta u Skupštini će biti još nekoliko pratećih zakona”, rekao je Mali.
Dodao je da će se menjati više zakona iz oblasti poreza i da će biti, kako je rekao, dosta ratifikacija za lepe i važne infrastrukturne projekte.
Govoreći o rebalansu ovogodišnjeg budžeta. rekao je da on nikako nije inflatorni kao što je dosta opozicionih poslanika tvrdilo u raspravi u Skupštini ovih dana, već da je višak prihoda ostvaren povećanim porezima, privrednim rastom, većom zaposlenošću.
“Ekonomija i plate nam rastu brže od očekivanja i zato imamo veće prihode. Za razliku od nas, naši prethodnici su uvek imali veće rashode od planiranih i zato su radili rebalans da bi taj problem rešili”, istakao je ministar Mali.
Naglasio je da će deo novca biti iskorišćen za nabavku energenata kako bi privreda i građani, u situaciji kada je u svetu neizvesno snabdevanje energentima a njihova cena raste, imali dovoljno i struje i gasa.
Prema njegovim rečima, novac će osim za energente biti potrošen i na pomoć mladima, povišicu penzija, kapitalne investicije.
“Neće se stati sa kapitalnim investicijama za koje je opredeljeno 7,2 odsto BDP-a, što je najveći procenat do sada. Poređenja radi 2010. i 2011. i 2012. godine je udeo kapitalnih investicija bio 3,1 ili 3,2 ili 3,0 odsto, a danas je 7,2 odsto”, rekao je Mali za Tanjug.
Naveo je da se gradi i da će se graditi kanalizaciona mreža širom Srbije, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda te putevi, bolnice i slično.
Mali je istakao i da će se raditi na zaštiti životnog standarda građana povećanjem plata i penzija koje će ukupno biti povećane iznad inflacije.
Poslanička pitanja
Poslanica iz kluba Zeleno-levi blok Biljana Đorđević pitala je Vladu Srbije da joj se dostavi struktura uvoza i cene nafte u prethodnih šest meseci, a od Ministarstva trgovine izveštaj na osnovu kojeg se određuje cena goriva.
Đorđević je imala nekoliko pitanja i za Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Između ostalog, zatražila je informaciju koliko danas ima korisnika socijalne pomoći, a koliko je bilo pre uvođenja registra i algoritma, koji je, kako je rekla, isključio veliki broj korisnika.
Ona je navela da u Srbiji oko 2,5 miliona ljudi živi na granici siromaštva.
Poslanik Moramo-Zajedno Nebojša Zelenović postavio je pitanje koliko i od koga je Srbija uvezla uglja u prethodne tri godine.
| Kostić: Država da reaguje zbog odnosa prema Radovanu Karadžiću |
|
Zamenik šefa poslaničke grupe Dveri Ivan Kostić izjavio je danas da država mora hitno da reaguje zbog odnosa prema Radovanu Karadžiću u engleskom zatvoru gde mu se, kako je ocenio, krše ljudska prava. On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da država “mora da bude agresivnija” prema međunarodnim institucijama, jer bi, kako je ocenio, život mogao da mu bude u pitanju ako se nastavi sa ovakvim ponašanjem prema Karadžiću. Kostić kaže i da se Karadžić poslednji put javio porodici 19. oktobra i da se od tada ne zna u kakvom je on zdravstvenom stanju. Kostić tvrdi da Karadžić nema mogućnost da uzima lekove, da komunicira sa svojom porodicom, niti sa pravnim zastupnicima, te da je započeo štrajk glađu. |
Navodeći da je činjenica da energetski sistem Srbije ima problema, a da niko zbog toga ne odgovara, Zelenović je rekao da će se na osnovu podatka u uveženom uglju dobiti i informacija koliku je štetu EPS pretrpeo.
On je pitao premijerku Anu Brnabić i ministra finansija Sinišu Malog šta je tačno projekat “Srbija 2025”, u kojim telima je usvojen, a u kojem piše da će, kako je rekao, oko 14 milijardi evra biti uloženo u privredu.
“U okviru tog programa postoji projekat ‘Čista Srbija’, za koji se ne može utvrditi tačna vrednost, negde piše da je to tri milijarde, negde šest””, naveo je Zelenović.
Zelenović je pitao predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića kada će na dnevni red da uvrsti narodnu inicijativu o trajnoj zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji.
Boško Obradović iz Srpskog pokreta Dveri je pitao predsednika Skupštine Srbije Vladimira Orlića kada će da zakaže posebnu sednicu parlamenta posvećenu Kosovu i Metohiji na kojoj bi se razmatrao francusko nemački predlog rešenja kosovske krize.
Pitao je i šta će predsednik Srbije da radi na nastanku sa Aljbinom Kurtijem u Francuskoj.
Takođe i kada će Orlić raspisati lokalne izbore na Kosovu i Metohiji i hoće li biti obnovljen rad Skupštine Kosova i Metohije.
Ministra odbrane je pitao kada će biti vraćeno redovno služenje vojnog roka u Srbiji, a ministra pravde i spoljnih poslova šta je urađeno da se pomogne Radovanu Karadžiću, čija situacija u britanskom zatvoru je kako je rekao veoma teška.