Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, direktorka “Elektromreže Srbije” Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke razvojne KfW banke u Beogradu Rudiger Hartman potpisali su danas Ugovor o donaciji 8,5 miliona evra od Evropske unije, preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
0:00/ 0:00
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike / Ustupljene fotografije
Ministarka Đedović je naglasila da je izgradnja 4. sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije još jedan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti naših snabdevanja građana i kompanija.
– Još jedan važan korak ka podizanju energetske stabilnosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Nova 83 kilometra dalekovoda učiniće našu mrežu stabilnijom i sigurnijom, dok će u isto vreme omogućiti veću integraciju obnovljivih izvora energije. Transbalkanski koridor je projekat koji Srbiju vraća na mapu energetskih koridora Evrope, jer njime postajemo tranzitna zemlja”, poručila je ministarka Đedović.
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike / Ustupljene fotografije
Najavila je nastavak ulaganja u jačanje elektroenergetske mreže i prenosne sisteme, podsetivši da su predviđena ogromna ulaganja u energetski sektor s ciljem da do 2030. godine imamo što veći udeo obnovljivih izvora energije.
– Transbalkanski koridor je najveći projekat u istoriji Elektromreže Srbije. Ugovor o donaciji koji je danas potpisan odnosi se na četvrtu sekciju, izgradnju dvosistemskog 400 kV interkonektivnog dalekovoda od TS Bajina Bašta do državnih granica sa BiH i Crnom Gorom. Za ovu sekciju je pribavljena građevinska dozvola, urađena je projektna dokumentacija i započeto je rešavanje imovinsko-pravnih poslova. Početak radova može se očekivati u prvoj polovini 2025. godine, dok je planiran rok završetka 2027. godina”, rekla je direktorka “Elektromreže Srbije” Jelena Matejić.
Ona je podsetila da je 30. decembra 2022. potpisan ugovor o zajmu za finansiranje četvrte sekcije sa nemačkom razvojnom bankom KfW vredan 30 miliona evra, što uz današnji ugovor o donaciji stvara osnov za nesmetanu i uspešnu realizaciju projekta
Direktor beogradske kancelarije nemačke razvojne banke Rudiger Hartman zahvalio se resornim ministarstvima, Delegaciji EU u Republici Srbiji i EMS-u na efikasnoj saradnji u impementaciji prethodnih faza izgradnje Transbalkanskog koridora. Hartman je rekao da će Transbalkanski koridor nakon izgradnje značajno ojačati evropsku energetsku mrežu i kritične panevropske koridore električne energije u jugoistočnoj Evropi.
Ministarka Miščević ukazala je na korist koju građani Srbije imaju od ovakvih projekata koji im obezbeđuju sigurnije i stabilnije snabdevanje električnom energijom, ali i na dobrobiti saradnje sa Evropskom unijom. Miščević je podsetila da je Evropska unija donirala 165 miliona evra Republici Srbiji kao podršku najugroženijim građanima, malim i srednjim preduzećima, a kako bi se ublažili efekti globalne energetske krize.
Potpisivanju ugovora u Vladi Republike Srbije prisustvovali su šef delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre i ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad.
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike / Ustupljene fotografije
Šef delegacije Evropske unije Emanuele Žiofre uporedio je Transbalkanski koridor sa autoputem za prenos električne energije između Srbije i EU.
– EU nastavlja da bude najveći donator Srbije. Transbalkanski elektroenergetski koridor je primer dobre saradnje i kontinuiranog produktivnog rada na zajedničkim ciljevima, kao što su veća energetska efikasnost, bolja sigurnost snabdevanja energijom i maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije. To je povezano sa našim sveopštim naporima da podržimo energetski sektor u Srbiji. Srbija je od 2000. godine dobila preko 835 miliona evra samo za energetski sektor”, rekao je Žiofre.
Ambasadorka Konrad rekla je da je Transbalkanski koridor vodeći projekat razvojne saradnje Nemačke i Srbije koji povezuje Zapadni Balkan sa EU i povećava energetsku bezbednost.
– To pokazuje da u vremenu ruske agresije na Ukrajinu ne može biti pojedinačnih rešenja i da je potrebna snažna zajednica i evropski pristup, zasnovan na poverenju i solidarnosti, kako bi se zajedno postigla energetska bezbednost i nezavisnost, – rekla je ambasadorka Konrad.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.