Šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova kaže da svi slavimo lepo vreme jer nam to pomaže da manje trošimo energente, imamo manje fiskalne izdatke, a da pad privrednog rasta bude manji. Nezavisno od vremenske prognoze, MMF za ovu godinu predviđa usporeniji privredni rast u Evropi i širom sveta nego prošle godine.
“Slične prognoze važe i za Srbiju. Dobra vest je da se veći rast očekuje u drugoj polovini godine i 2024. Neki pokazatelji sugerišu da je inflacija u nekim zemljama već doživela vrhunac i da ćemo u ovoj videti pad. Naravno, bitni faktori će biti cene energenata i hrane”, dodaje Ustjugova.
Poruka za kreatore makroekonomske politike je da nastave da rade na monetarnoj stabilizaciji i finansijskoj konsolidaciji, pri čemu je najveći izazov otvaranje novih mogućnosti za priliv kapitala.
Centralna tema aranžmana Srbije sa MMF-om su energetska stabilnost, ulaganja i sprovođenje strukturalnih reformi u tom sektoru. Srbija je u decembru povukla prvu tranšu od milijardu evra od MMF-a na osnovu stendbaj aranžmana, a novi razgovori su zakazani za mart.
“Nismo negativni, ali mislimo da se taj rast i naša očekivanja za dugoročan rast od četiri i po posto godišnje neće ostvariti u 2023. godini”, navodi Dragoslav Veličković iz OTP banke.
Prognoze za ovu godinu zavise od odgovora na pitanja: da li će se zauzdati inflacija, kakva će biti poljoprivredna sezona, dokle će trajati rat u Ukrajini. Hiljadu najvećih kompanija iz 11 zemalja stava su da će recesije biti.
“Ono gde ne postoji konsenzus to je koliko će ona biti ozbiljna i koliko će ona tačno trajati. Tu se vide neke drastične razlike u stavovima. S druge strane, najveći broj kompanija veruje da su oni spremni da na te izazove odgovore”, kaže Uroš Milosavljević, direktor KPMG.
Veće zalihe energenata u ostatku sveta rezultat su i što je Kina, kao veliki potrošač, manje-više bila zaključana. Zbog toga su sve oči uprte u rast kineske ekonomije posle ukidanja svih kovid mera. Za Srbiju i dodatni uslov: politička stabilnost.
“Jako je bitno da se sve važne odluke donose na bazi ekonomskih pokazatelja, da se jako dobro razmisli ko su trgovinski partneri, odakle dolaze strane diraktne investicije”, kaže Miloš Zečević, direktor Sektora za upravljanje aktivom i pasivom iz Erste banke.
Zaključak je da se kurs dinara neće bitnije menjati, da će se referentna kamata još dva puta menjati i u periodu jula i septembra usporiti, a da će svaki rast iznad jedan i po odsto u trenutnim okolnostima biti uspeh.