Na ovu temu, za Radio Novi Sad govorili su ekonomista Ivan Nikolić i direktori trgovinskog lanca “Gomeks”:
Zarade u delatnosti pripremanja i posluživanju hrane i pića, u preradi drveta i u proizvodnji odevnih predmeta sa više od 30 odsto zaostatka za republičkim prosekom, neslavni su rekorderi na rang listi zvanične statistike. Zarade onih najbolje plaćenih, u IT sektoru, u novembru su za tri puta bile veće od republičkog proseka. Na različit tempo rasta zarada po sektorima, jako mnogo je uticao i odnos tražnje za radnom snagom i skromna ponuda određenih stručnih profila, objašnjava ekonomista i urednik časopisa “Makorekonomske analize i trendovi” Ivan Nikolić.
Jaz između najviših i najnižih zarada produbljuje se, kako u sektorima, tako i kada je reč o lokalnim samoupravama, primećuje urednik časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ Ivan Nikolić.
Visokoproduktivni i profitabilan IT sektor doneo je, dakle, Novom Sadu i pristojan realni rast zarada. Nije ga narušio ni, po zaradama bezmalo četiri puta skromniji, sektor trgovine. Direktor trgovinskog lanca „Gomeks“ u Zrenjaninu Goran Kovačević napominje da skromne zarade zaposlenih u trgovini nikako nisu srpski specijalitet.
A kakvi su izgledi da zarade u 2023-oj budu realno veće, ako ne u svim ono barem u većini sektora. Nominalno gledano, od Nove godine je minimalna cena rada povećana za 14,3 odsto na 230 dinara po času. Povećane su i zarade u javnom sektoru za 12,5 odsto. Rast zarada, ocenjuje ekonomista Ivan Nikolić, neće uticati na inflaciju. Uticaj na pojedine delove ekonomije neće izostati. Među njiima i na trgovinu, objašnjava Goran Kovačević.
I koliko se država i poslodavci trudili da povećaju zarade, one u pravilu gube trku s inflacijom. Stoga je ključ priče o realnom rastu zarada u uspešnosti države da inflaciju svede u ciljane okvire od tri odsto, plus minus jedan i po odsto. Nikolić veruje da to može da se dogodi u prvoj polovini 2024. godine.
Ceo razgovor sa našim sagovornicima, možete čuti u audio zapisu: