Na dugo najavljivanom protestu frilensera ispred Ministrastva finansija, danas se okupilo samo nekoliko desetina aktivista. Slab odziv, čini se, stavlja i tačku na nove zahteve koje su pojedini predstavnici frilensera pokušali da plasiraju, ali su očigledno, ostali u manjini i bez podrške velike većine kolega.
Iako je, nakon višegodišnjih pregovora predstavnika države i frilensera, krajem prošle godine usaglašeno zakonsko rešenje kojim je uređeno na koji način će frilenseri ubuduće plaćati porez i doprinose, deo je ostao nezadovoljan dogovorenim, iako su i sami učestvovali u pregovorima.
Interesantno, nezadovoljstvo pojedinaca isplivalo je na površinu baš u trenutku kada su zaostale obaveze došle na naplatu kako je prethodno i dogovoreno.
Konkretno, reč je o obavezama iz 2017. godine, koje će frilenseri moći da plaćaju na 120 rata u narednih 10 godina, bez kamate, upravo kako je i bilo dogovoreno sa udruženjima frilensera. U skladu sa usvojenim zakonima, frilenseri koji su u kalendarskoj godini zaradili do 768.000 dinara, što odgovara redovnoj mesečnoj zaradi od 64.000 dinara, ne plaćaju porez i doprinose. Ovakav način obračuna poreskih obaveza frilensera primenjivaće se na prihode koje su oni ostvarili zaključno sa 31. decembrom 2022. godine.
Tako su, frilenseri koji su 2017. godine zarađivali tadašnju prosečnu platu u Srbiji, praktično izuzeti od plaćanja poreza i doprinosa, za razliku od svih drugih građana Srbije kojima se oporezuju primanja.
“Ako si nezadovoljan/na činjenicom da ćeš 10 godina morati da plaćaš ‘dug’ za koji nisi ni znao/la. Zato što ni ne znaš šta i kako od 1. januara, jer država nije nikome ni rekla čak i da hoće da plati kako da plati” kaže se, između ostalog, u pozivu na protest Milana Pogačara koji je objavljen na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu.
Slab odziv na protest frilensera
Na osnovu odziva koji smo imali prilike da vidimo danas na protestu, stiče se utisak da je i sama većina frilensera svesna da su prethodno dogovorena rešenja o plaćanju poreza i doprinosa u njihovom interesu.
Na drugoj strani ostala je manjina koja je i dalje nezadovoljna zbog pristiglih obaveza po rešenjima koja su prethodno sami dogovorili, pa se postavlja pitanje koliko su zapravo zahtevi manjeg dela zastupnika frilensera postali zapravo apsurdni.
Predstavnici države i frilensera prethodno dogovorili rešenje
Podsećamo da je, kako bi se rešio status frilensera, formirana radna grupa, u kojoj su učestvovali predstavnici Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Poreske uprave, Narodne banke, nevladinog sektora i tri udruženja frilensera.
Kako su objasnili u Ministarstvu finansija za Politiku, udruženja frilensera su aktivno učestvovala u radnoj grupi, tako da su zakonski predlozi u potpunosti usaglašeni između predstavnika frilensera i ostalih članova radne grupe. Kako su nam rekli, na samom kraju usaglašavanja predloga rešenja, predstavnici frilensera su, dodatno tražili i da se uvede obaveza plaćanja doprinosa za zdravstveno osigranje na posebno definisanu minimalnu osnovicu u oba predložena modela , što je takođe usvojeno u cilju obezbeđivanja zdravstvene zaštite za sve frilensere.
Prema usvojenom rešenju predviđena su dva modela oporezivanja frilensera, a prilikom svakog podnošenja poreske prijave frilenseri će moći da se opredele za opciju koja je za njih primerenija, uzimajući u obzir visinu obaveza po osnovu poreza i doprinosa, i prava koja ostvaruju iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Frilenseri će poreze i doprinose da plaćaju kvartalno, a poresku prijavu podnose za svaki kvartal posebno u roku od 30 dana od isteka kalendarskog kvartala.