Винарство је једна од најразвијенијих грана домаће пољопривреде последњих 20 година. Српска вина добијају најбоље оцене на међународним такмичењима, а уз квалитет расте и број винарија. Раст би био и већи, кажу стручњаци, да га не угрожава увоз јефтиног вина сумњивог квалитета.
У току су припреме за “Винску визију” Отвореног Балкана. За мање од месец дана у Београд ће доћи најзначајнији регионални произвођачи као и купци из целог света.
“Сада имамо око 500 винарија у Србији. Вина су све боља и све квалитетнија и све их више има, постоје и неке регије које су врло препознатљиве на винској светској мапи”, истиче Саша Новаковић из Удружење винара Шумадије.
Наредних пет година, према речима доцента др Дарка Јакшића из Института за примену науке у пољопривреди, треба искористити да се подигне што више винограда.
“И да побољшамо квалитет, односно да систематизујемо у смислу ознака географског порекла”, наглашава Јакшић.
Потребне субвенције за аутохтоне сорте
Трендови на светској винској мапи иду на руку српским произвођачима, па стручњаци траже да се врате субвенције за клонску селекцију и садни материјал аутохтоних сорти винове лозе.
“У данашњој ери кабернеизације и шардонеизације, нарочито до изражаја могу доћи аутохтоне и новостворене сорте у типу тамјанике, прокупца, смедеревке. То није само за стране купце, већ и за иностране туристе којих је све више и у Београду и у целој Србији”, указује Душан Величковић, аутор емисије “Грозд”.
Како увозна вина угрожавају домаћа
Стручњаци кажу да од производње вина зарађује чак седам привредних грана. Прошле године произвели смо око 25 милиона литара вина, готово исто толико смо и увезли.
“Међутим, постоји озбиљан проблем, а то је неконтролисан увоз вина која су углавном непровереног квалитета”, упозорава Новаковић.
Квалитет вина увезеног из региона, али и из Француске и Италије, проверио је покрет потрошача Уједињени за квалитет. Иновативна, акредитована анализа је показала да су од 18 узорака вина, само два аутентична.
“Детектоване су недозвољене праксе, присуство етанола који долази из индустријског шећера, шећерне репе. У једном је било и порекло од кукуруза и разблаживање грожђане шире водом”, наглашава Иван Смајловић, технолог и власник лабораторије “Аналаб”.
Домаћа вина у потпуности под контролом инспекције
Јакшић истиче да је домаћа производња у потпуности под контролом пољопривредне, али и трговинске инспекције и да ту постоје веома строга правила, винарски и виноградарски регистар пријава производње.
“Тако да је ту мала шанса да се било шта доведе у питање док за увозна вина немамо ту могућност да контролишемо”, прецизирао је Јакшић.
Винска стратегија предвиђа да до 2031. године површине под виновом лозом достигну 25.000 хектара. То значи да би требало да годишње подижемо око 1.500 хектара нових засада.
Нажалост, подаци показују да годишње посадимо између 200 и 300 хектара лозе намењене производњи вина.