Пред Жупанијским судом у Осијеку настављен је главни претрес у случају против некадашњег судије Војног суда у Београду Војислава Медића, ког Хрватска терети за ратни злочин против ратних заробљеника од 1991. до 1992. године. На рочиште се поново нису одазвала два сведока тужилаштва, па је претрес настављен читањем документације коју тужилац прилаже као доказе.
Позиви суда више пута уредно достављени, а клупа за сведоке поново празна. Зашто се нису појавили – образложење није добило ни трочлано судско веће. Реч је о последња два, од укупно 32 сведока тужилаштва, којe је у наставку једночасовног претреса представилo материјалне доказе.
На више десетина страница различитих докумената јасно је, тврди тужитељка, да је оптужени Војислав Медић човек који је злостављао ратне заробљенике у логорима Сремска Митровица, Стајићево и Ниш после пада Вуковара 1991.
Мирјана Зубчевић из Жупанијског државног тужилаштва навела је да је удаљеност од Београда до Сремске Митровице 78,6 километара и да та раздаљина може да се пређе у просеку за 58 минута.
Адвокат одбране Томислав Филаковић рекао је током рочишта да се искази сведока Анта Распудића и Илије Ачкара не могу изводити као доказ.
“То су сведоци који су непосредно сведочили на суду у овом поступку, према томе, не могу се њихови искази из других поступака користити као доказ у овом поступку”, рекао је Филаковић.
Пет кривичних пријава
Најжустрији коментари одбране били су на фотографије са препознавања оптуженог од стране сведока. Против петорице одбрана је поднела кривичне пријаве за лажно препознавање.
“Исказ сведока Зорана Јанковића дат пред већем карактерише сав случај радње препознавања. У исказу на препознавању у записнику је рекао да ме је препознао по очима, а овде је рекао да не зна ни како изгледам, ни какве очи имам”, рекао је оптужени Медић.
Наредно рочиште заказано је за уторак, када би, после пола године суђења, требало да се први пут чују сведоци одбране. Позвано их је троје, од деветоро.