Nemačka koja je decenijama slovila za jednu od najjačih evropskih ekonomija, praktično je preko noći pala na kolena. Sada je na ivici recesije i to tvrde mnogi zvaničnici. Prvo joj je pandemija korona virusa totalno poremetila uvoz i izvoz, naročito u automobilskoj industriji, a “ulje na vatru” sada je dodala rusko ukrajinska kriza.
0:00/ 0:00
Foto: Shutterstock / Ringier
– Prvi razlog koji je nemačku privredu doveo do stanja u kome se sada nalazi je pandemija korona virusa. Zatvaranjem granica stao je njihov izvoz, ali više je stao uvoz. To je poremetilo automobilsku industriju jer su kasnili delovi, neki uopšte nisu ni dolazili, zatim je usledila nestašica čipova, i drugih delova. To je sve povećalo brzinu trajanja sklapanja automobila i porasle su cene tih delova, što je dovelo do kašnjenja u proizvodnji, predugog trajanja sklapanja automobila, i više nemački automobili nisu bili tako konkurentni – kaže za”Blic Biznis” profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić, govoreći o počecima krize za nemačku ekonomiju.
Blic preporučuje
Foto: Dejan Briza / RAS Srbija
Drugi razlog je navodi profesor rusko-ukrajinska kriza koja je prouzrokovala da komponenti koje su dolazile iz ove dve zemlje više nije bilo i to “zakopalo” nemački izvoz koji je bio motor njihovog razvoja i podizanja BDP-a i životnog standarda i zaposlenosti.
– Na sve se to nadovezalo i smanjenje obima trgovine sa Rusijom, i postavljanje uslova, iako ne mogu da postave uslove jer zavise u velikoj meri od ruskih energenata, retkih metala i drugih materijala. Sa druge strane, Rusija je bila veliko tržište za nemačko tržište. Veliki broj nemačkih kompanija je radio u Rusiji. Cene energenata su povećene možda čak i 30 puta. Tako da sve se to preko noći srušilo – objašnjava profesor Savić.
Kako kaže, Nemačka sada pokušava na sve moguće načine da zameni ruske energente, a to ne pogađa samo privredu, već i građane, jer su navikli da kod njih sve funkcionisalo kao švajcarski sat. Ljudi više nemaju poverenja u sopstvenu državu kao što su imali pre nekoliko godina, a neminovno je da državi sledi recesija.
– Nemačka će svakako ući u recesiju. Da nisu menjani kriterijumi za ulazak, ona bi već odavno proglasila recesiju prema nekim starijim pravilima – kaže profesor Savić.
Privreda proklizava
“Smanjene isporuke gasa iz Rusije tokom leta i posledični drastični rast cena uništavaju ekonomski oporavak nakon pandemije koronavirusa”, upozorio je Timo Volmeršauzer, šef ekonomskih prognoza u Ifou.
Cena energenata već duže pritiska nemačku privredu i dogodine će je potisnuti u recesiju, ocenio je u četvrtak kilski Institut za svetsku privredu (IfW). Prema novoj prognozi IfW-a, bruto domaći proizvod u Nemačkoj će 2023. pasti za 0,7 odsto. Od letos, Institut je sopstvenu procenu naniže revidirao za četiri procentna poena, piše DPA.
Foto: AP Martin Meissner, Shutterstock / RAS Srbija
Ove godine nemačka privreda će, prema izveštaju objavljenom u četvrtak, još zabeležiti plus od 1,4 odsto, odnosno za 0,7 odstro slabije od prethodnog očekivanja. Privreda će se u crne brojke vratiti 2024. godine, rastom BDP od 1,7 odsto.
Privreda proklizava pod teretom troškova za energente, a posebno težak teres vuku energetski intenzivna proizvodnja i sektori usmereni na domaću potrošnju, rekao je potpredsednik IfW Štefan Kuts, prenosi dpa. Institut procenjuje da će nemački račun za uvoz energije ove godine porasti za 123 milijarde evra, a dogodine za još 136 milijardi. To izbija novac za potrošnju iz džepova i krati profit energetski intenzivnih preduzeća.
BDP u minusu
Koliko je nemačka privreda ugrožena pokazuju brojke – BDP koji je manji za 130 milijardi evra nego što se prethodno očekivalo, uz pad kupovne moći domaćinstava od 4,1 odsto, više nego ikada u ujedinjenoj Nemačkoj.
Prema prognozi kilskog Instituta za svetsku privredu (IfW), stopa inflacije iduće godine u Nemačkoj doćiće na 8,7 odsto, posle osam odsto ove godine. Što se evrozone tiče, kombinovani BDP će ove godine rasti stopom od 2,8 odsto, ali 2023. će stagnirati, da godinu posle ponovo preže u rast od 1,6 odsto.
Institut perspektivu svetske privrede vidi u sličnim, tamnim bojama.
Naime, IfW procenjuje rast globalne privrede od 2,9 odsto, a sledeće od 2,2 odsto. Važna kočnica globalnog rasta je usporavanje kineske privrede. Prvi kvartal 2023. godine biće posebno težak za potrošače jer dobavljači energije prilagođavaju cene zbog visokih troškova nabavke, što će inflaciju gurnuti na oko 11 odsto, saopštio je institut.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.