KAD POLITIKA UMEŠA PRSTE U EKONOMIJU Ekonomista Mahmut Bušatlija o krizi i posledicama: “Sada je na red došla Evropa”

Srbija nije izolovano ostrvo u svetu, već evropska država na koju se neminovno odražavaju problemi globalne ekonomske krize. Mi jesmo mala država, koja aj vrtlog ne može ni da zaustavi niti da ga više zakomplikuje – kreatori ovih savremenih ratova su velike sile kojima je najubojivitje oružje ekonomija, a ne tenkovi i puške. Ovu u intervju za “Blic Biznis”, kaže ugledni srpski ekonomista i konsultant, Mahmut Bušatlija i dodaje da je zbog svega toga teško predvideti posledice globalne ekonomske krize i njen kraj, jer je u sve umešala prste i politika.

Foto: Tanjug/ Sava Radovanović / Tanjug

Može li taj politički faktor da bude presudan za ekonomiju i privredu Srbije?

– Mi možemo da budemo koletarlana šteta svega što se dešava na svetskoj sceni bez obzira na koju stranu stanemo, rusku ili zapadnih sila. Moramo da shvatimo da ćemo zbog politike, koja kreira ekonomiju, imati probleme. Ako smo zakasnili sa planiranjem naših aktivnosti, pre svega onih energetskih, moramo to da uradimo brzo, jer je jasno da nisu dovoljne samo kratkoročne mere za ovu zimu već moraju da budu definisane i one dugoročne za naredne godine. Moram da kažem da globalno stanje, koje se sada vidi, nije posledica samo ovih sukoba u Ukrajini. To je samo ubrzalo neke procese koji su krenuli sa ekonomskom krizom 2007 – 2008. godine, koja je krenula u Americi a onda se preselila i u Evropu.

Mislite da to što ta kriza nije rešena i jeste indirektno dovelo do ove aktuelne, koja se pri tom nadovezala i na onu koju je izazvala pandemija izazvala?

– Da. Kada uđete u neku krizu morate da nadoknadite tu nemogućnost da normalno funkcioniše industrija. To nije urađeno i onda dolazi do ovog sukoba u Ukrajini koji se mogao naslućivati jer je Amerika preko NATO vodila jednu politiku koja je morala da dovede do toga. To je politika koja se od Drugog svetskog rata vodi koja podrazumeva da se ratovima postižu ekonomski ciljevi. Pošto Amerika to nije mogla da postigne u potpunosti sa ratovima koje je inicirala u Aziji, Africi i drugim delovima sveta, sada je na red došla Evropa koju je NATO perfiodno uvukao u igru a za tu igru mu je poslužila Ukrajina kao oružje protiv Rusije.

Foto: Tanjug/ Sava Radovanović / Tanjug

A čije je Srbija oružje u toj igri velikih?

Ova situacija ubrzava trend pada ekonomske aktivnosti i to se najviše vidi u Evropi gde su posledice pada privrednih i ekonomskih aktivnosti najvidljivije. Pošto mi imamo najveću razmenu sa njima, kreće se od 60 pa u nekim oblastima i do 80 posto, onda takva situiacija utiče direktno i na našu privrednu aktivnost. Drugim rečima srpska privreda je usmerena na korpus država koje trenutno nemaju stabilne tokove jer su ugroženi političkim nastojanjem da se rešavaju ekonomski problemi. To se naročito odnosi na zemlje EU, posebno Nemačku, koja je svoju ekonomiju zasnivala na jeftinoj energetici iz Rusije i ne samo na tome već i drugim sirovinama iz ove države.

U tom geopolitičkom kovitlcu, u kome inflacija raste a cene energenataidu u nebo, može li srpska privreda da se snađe?

– Njihova inflacija direktno utiče na nas, to je neminovno. Naravno, da se ona kod velikih država i jakih privreda može lakše podneti, međutim i kod njih su posledice sve vidljivije. Usvajanjem sankcija protiv Rusije, velike privredne sile, poput Nemačke, same sebi su pucale u noge jer je ona uglavnom funkcionoše koristeći njihov gas. Mi smo bar što se gasa tiče bolje prošli od njih jer imamo trogodošnji ugovor sa Moskvom koji podrazumeva da 2/3 količine nabavljamo po izuzetno povoljnim uslovima koje su daleko od tržišnih. Jedna trećina nije pokrivena ugovorom i moraće da se plaća kako diktira berza. To je sada pitanje dnevnih cena za koje niko ne može da kaže kolika će biti u narednom periodu.

Da li je ta cena bazirana na političkim parametrima?

-Gas je uvek bio važoo geoplitičko pitanje a danas posebno. Njegova cena je svedena na dnevnu politiku zato što su on ali i drugi energenti i hrana postali oružje. Bezbednost više nije zasnovana na pravom oružju već energentima i hrani i to je sada predmet ratovanja i na neki način mi smo u Trećem svetskom ratu. I to ne samo od rata u Ukrajini već to traje već 20 godina od kada se vode ekonomski ratovi. Nema mnogo krvi ali ekonomski svi pokazatelji pokazuju da su štete mnogo veće nego u klasičnim lokalnim ratovima.

I cene struje su otišle u nebo, može li srpska privreda da ih izdrži?

Normalno da je cena struje ubitačna za srpsku privredu kao što je i za mnogo jače ekonomije u Evropi. Ali Evropa ima manju potrošnju struje u privredi ali i u domaćinstvima. Kod nas je struja, bar za domaćinstva, postala najeftiniji energent i rasipa se. Ali kada je reč o struji mora da se kaže da od 2001. mi vodimo jednu nakaradnu politiku a to je da izbegavamo svoj ugalj zbog zagađenja i umesto njega da pređemo na OIE. Ne postoje sigurna rešenja za tu tehnologiju jer je zavisna od vremenskih uslova. Naša politika treba da bude da trošimo svoje energente dok ih ne potrošimo a za to vreme da naša industrija napravi turbinu ili sunčani panel a ne da ih uvozimo iz Amerike ili Nemačke i razvijamo njihovu privredu.

Da bi razvijali tu ali i druge oblike privrede treba nam novac, koji je sve skuplji. Može li srpska privreda u ovakvim uslovima da se zadužuje kada rastu kamate ?

– Cena novca može da raste beskonačno jer došlo je do dispariteta pre pandemije pa je Evropa u recesiju ušla zbog toga jer je imala isuviše jeftine pare. Mesta za zaduživanje ima ako se uzima za pravu investiciju i da sa njom predvidete kako će da se kredit vrati. Kamate se vraćaju kao fiksni trošak a ako imate dobro isplaniran način poslovanja sa tim kreditom onda i veća kamata može da se finansira.

U kojoj valuti sada treba da se zadužuje srpska privreda s obzirom da su se evro i dolar izjednačili gotovo ?

– Amerika živi godinama na dolaru koji je pretvoren u robu a ne novac. Ovo jačanje dolara je posledica civilizacijskog obračuna koji je u toku, a Evropa se u ovim dešavanjima ponaša apsolutno neorganizovano prema svojoj valuti. Da ponovim, nije važno u kojoj će se valuti zadužiti neka firma već za šta će se kredit potrošiti. Povećanje kamatnih stopa dovodi do poskupljenja novca sa ciljem da dođe do njegovog racionalnijeg trošenja, jer kada je jeftin on se u nekim srpskim uslovima neracionalno trošio.

Ima li naznaka kada će se ova kriza završiti i da li bi ako se na zaustavi mogla da dovede do zatvaranja nekih srpskih kompanija?

Sve što počne mora jednom da se završi ali kada, to u ovom trenutku niko ne može da kaže. A što se tiče zatvaranja firmi ako potraje, moje mišljenje je da će u tom slučaju prvo stradati strane kompanije. Imamo gomilu nemačkih firmi koje proizvode za svoju autoindustriju neke delove, koja je u velikoj krizi, što ugrožava i fabrike kod nas. Nemci su već počeli da uvode neke subvencije prema ugroženoj industriji samo zato da bi zadržali zaposlenost kod kuće što može da bude dodatni uslov za zatvaranje. Što se tiče naših proizvodnih kapaciteta mislim da će država nastaviti na neki način da ih subvencioniše, kao što je radila u pandemiji. Nadam se samo da će to raditi osmišljenije.

Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini više od 100.000 ljudi. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.