Kada je 2015. godine osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab napisao knjigu o Četvrtoj industrijskoj revoluciji, nabrajajući 20-ak tehnologija koje će oblikovati svet, mnogi su to nazvali naučnom fantastikom i futurizmom. 8 godina kasnije, njegova predviđanja se ostvaruju i ubrzano menjaju . Upravo to jeste smisao Svetskog samita vlada u Dubaiju. Pokrenut 2013. godine, samit je u središte pažnje stavio kreiranje vlada budućnosti, koje će biti sposobne da prate dinamične promene, ubrzaju razvoj, upravljaju krizama.
Samit je počeo odavanjem počasti žrtvama katastrofalnog zemljotresa u Turskoj i Siriji, koji je još jedan dokaz krhkosti, neotpornosti i nepripremljenosti sveta za brze globalne odgovore. Cena te nepripremljenosti, u poslednjoj deceniji je ogromna. U brojkama ju je predočio prvi ministar u vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsedavajući Svetskog foruma vlada, Muhamed Al Karkavi
“Bili smo svedoci događaja koje svet nije očekivao, a koji su promenili globalni pejzaž. Bili smo svedoci neviđenih klimatskih promena, uništenih useva, katastrofa, od kojih je šteta 3.000 milijardi dolara. Ekonomski gubitak od pandemije je 12.000 milijardi dolara. Svedoci smo Bregzita, uspona populističkih pokreta. Sada imamo još i rusko – ukrajinski rat, sa procenjenim globalnim gubicima koji su trenutno 2,3 hiljade milijardi dolara”.
Iz Dubaija je početkom sedmice stigla prva dobra vest u ovoj godini. Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva izrazila je umereni optimizam zbog prvih znakova oživljavanja svetske ekonomije. To su, upozorava, tek prve naznake
“Najveće iznenađenje je da je situacija, iako i dalje zabrinjavajuća, sada to manje nego pre dva meseca. I dalje nam predstoje godine usporenog rasta, relativno visokih kamata, jer inflacija neće ispariti. Znači nije sada mnogo bolje, nego je manje loše”.
Među učesnicima samita u Dubaiju, bio je i na početku pomenuti Klaus Švab. Pre oko mesec dana na forumu u Davosu priznao je da model globalizma, čiji je utemeljivač, više ne funkcioniše i da je neophodno prilagođavanje globalnim političkim promenama u svetu u kojem nastaju nove supersile. Njih, osim država, čine i kompanije. Otuda je sa posebnom pažnjom u Dubaiju bilo ispraćeno obraćanje Ilona Maska.
“Znate, često govorimo ono što mislimo da bi drugi želeli da čuju. Ohrabrio bih lidere, izvršne uprave, ministre, zakonodavce, da govore autentično. Da objasne svoju politiku. Znam da ponekad brinu zbog kritika, ali to je u redu. Mene stalno kritikuju. To je odlično za otvorenu komunikaciju. Da, ponekad se dešavaju i greške, ali to je način da radite“.
Tehnološki tajkun, koji je ignorisao samit u Davosu, nazvavši ga samitom svetske vlade koja nikom nije potrebna, ovim je dao nedvosmislenu podršku skupu u Dubaiju. Po čemu je on specifičan, pitali smo pravnika i analitičara Branka Pavlovića
“Okupljanje u Dubaiju je mnogo glamuroznije i veće po broju učesnika nego Davos i to je samo po sebi poruka Zapadu – da se moć, ako se ne seli, ali svakako se razvija i na drugom kraju sveta, a ne samo pod pokroviteljstvom Zapada. A drugo je multilateralizam, odnosno kako se gleda na taj pojam. U Davosu se pod tim podrazumeva- propišemo celom svetu šta ima da bude, pa je multilateralizam u tome da svi to moraju da prihvate. Za razliku od toga, u Dubaiju se skreće pažnja na važnost drugih zemalja. Što se samog traganja za rešenjima tiče, i jedni i drugi isključuju uticaj globalističkog imperijalizma na nevolje sa kojima se svet suočava. A 99 odsto svih naših nevolja proističe iz globalističkog imperijalizma, a ne iz klimatskih pitanja, pandemija itd“.
Da Davos polako postaje istorija, potvrdio je i njegov osnivač, ukazujući na to da nove tehnologije ubrzano pomeraju granice, stavljajući pred buduće vlade nove zahteve – viziju, ambiciju, sposobnost brzog prilagođavanja i pre svega spremnost da ulažu u razvoj.
“Upravo sada smo u fazi eksponencijale brzine promena- od veštačke inteligencije, do neospejs tehnologije, sintetičke biologije. Naši životi će za 10 godina biti potpuno drugačiji. Onaj ko bude gospodario tehnologijama, gospodariće svetom. Ne možete da kaskate i nadoknađujete. Morate da vodite. U suprotnom, bićete na strani gubitnika”.
U takvoj podeli, Srbija se na samitu predstavila svojim primerom. Premijerka Ana Brnabić, na panel-diskusiji o “Održivom razvoju na delu”, istakla je posvećenost vlade tehnološkom razvoju i njene rezultate u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija.
“U Srbiji su već izgrađena četiri naučno-tehnološka parka, a jedinstveni multidisciplinarni kampus ‘Bio4’ trebalo bi da bude završen do 2025. godine. IKT sektor je daleko najbrže rastući sektor u zemlji, sa rastom od više od 25 odsto godišnje, a samo prošle godine porastao je za 40 odsto, dok je svaki drugi posao u zemlji bio iz tog sektora”, rekla je premijerka i ukazala na ključnu kontradiktornost aktuelnog trenutka
“Posebno frustrira to što se ovo dešava u vremenu kada smo otkrili najveće bogatstvo – tehnologiju. Ako sarađujemo i delimo iskustva, tehnologija može stvoriti dobrobit za sve”.
Upravo tu, moramo se zapitati i kakva je pozicija Srbije, odnosno, kakve su pozicije malih država u onom što je Švab nazvao hvatanjem koraka sa tehnologijama
“Velike sile kao što su Indija, Kina, Rusija i mnoge druge, su u poslednjih 20 godina izuzetno ojačale. Ne samo finansijski, nego i tehnološki, informaciono, vojno…Međusobno se povezuju i njihov uticaj na međunarodnoj političkoj sceni je sve značajniji. Zemlje u razvoju, i male zemlje poput Srbije, neće imati nkakve šanse, ako se ne budu oslanjale i uklapale u novonastajući veliki svet, koji je pre svega oličen u Šangajskoj organizaciji za saradnju, BRIKS-u i državama koje žele da se priključe tom modelu multilateralizma, zasnovanog na nemešanju u unutrašnje stvari i konceptu koji omogućava razvoj svima. Dakle okretanje svetu u širem smislu, to je budućnost za sve zemlje, pa tako i za Srbiju”.
Za siromašni deo sveta, tehnologija je i dalje nedostupna, što ciljeve zacrtane u Dubaiju unapred osuđuje na neuspeh. Jer, dok razvijeni svet razgovara o četvrtoj industrijskoj revoluciji, u siromašnim zemljama je milijardu ljudi bez hrane, struje, vode, a solidarnost ne postoji, opominje direktor UNDP-a Gerd Miler
“Da, G20 zemlje. Uložile su ogroman novac u sopstvene ekonomije, ali su odbile da finansijski podrže najsiromašnije. To je realnost ovog sveta. Imamo rešenja, tehnologiju i znanje za rešavanje globalnih izazova, ali ono što nedostaje je globalna solidarnost i politička volja”.
Pitanje je ima li je i sada, ili je sva ta, naveliko deklarisana politička volja i solidarnost potrošena na Ukrajinu. Baš kako upozorava Kristalina Georgieva
“Izgubili smo sa rusko-ukrajinskim ratom, dragocenu prednost mira. Mnoge nacije ulažu više u naoružanje. To znači manje novca za domaće potrebe, za obrazovanje, infrastruktruru i naravno, manje za pomoć siromašnima. Dođe mi da viknem –potrebni smo jedni dugima i moramo da nađemo način da radimo zajedno”.
Za indijskog profesora Samira Sarama, kao predstavnika Azijske grupe, prva na listi za konolidaciju mora da bude Evropa.
“Šta smo naučili iz aktuelnog konflikta—da Evropa jedino ne investira u mir. Evropa je do sada mnogo puta oštetila svet i nadam se da ovaj put njeni lideri mogu da reše sopstvene probleme. Sećam se kako su dolazili nama, i u druge delove sveta i tražili da budemo odgovorni. Sada je vreme da mi to kažemo njima. Nadam se da Evropa može da deluje jedinstveno, jer ovo sada ne izgleda dobro”.
Gde je danas prava Evropa? Da li nudi nešto treće, ili ide putem promiskuiteta? Malo sa Amerikom, malo sa Kinom…Ne vidim da nudi treći pravac, jer i sama bira ono što je za nju zgodno”.
Direktor svetskog kompetitivnog centra, Arturo Bris, ipak veruje da će Evropa biti lider promena u svetu u narednoj dekadi, jer je njena funkcionalnost zasnovana na institucionalnom upravljanju
“Čvrsto verujem da je Evropa odgovor za buducnost sveta, pre nego njegov problem. Zašto? Zato što ima zajednički cilj i nepodeljeno vođstvo po pitanju dve teme- tehnogije i održivog razvoja. Za razliku od toga, u Kini i Americi imate dva sistema vođena interesima- privatnog sektora u Sjedinjenim Državama, ili državnog u Kini.. Za razliku od njih, u Evropi su ključne vlade i to je vodeći model. Verujem da predvodimo svet na putu transformacija u narednim dekadama , jer na kraju dana, kada pogledate institucionalne modele bilo gde u svetu, oni su evropski”.
Odgovor pred budućim vladama nije lak. Profesor Hasan Salame, iz Pariske škole međunarodnih odnosa, ukazao je na to da svetska ekonomija jeste pogođena geopolitičkim razdvajanjem, ali da je to dvosmeran proces.
“Nije ekonomija uspavana lepotica koju je uništila politika. Istina , u poslednje dve decenije imamo trivijalizaciju upotrebe sile od strane velikih. Zbog njih rastu tenzije. Mnogo je i politički motivisanih sankcija koje ometaju trgovinu. S druge strane, imate i loše ekonomske politike koje takođe stvaraju tenzije. U mnogim zemljama privatizacija je izazvala ogromne frustracije, a liberalizacija ekonomije stvorila je mrežu kleptokratije, u kojoj je talac država”.
U tom kontekstu sve je izvesnije stvaranje potpuno drugačije ravnoteže i podele moći. Objašnjava Branko Pavlović.
“Ovde je za mene nejveće razočarenje Evropskea Unija, koja je apsolutno podredila svoje interese američkim interesima i time sebe ukinula kao subjekta u međunarodnim odnosima. Dakle to je zaista jedan debakl Evropske Unije na međunarodnoj sceni, ali se zato drugi deo sveta razvija izuzetnom brzinom. Deset zemalja ASEAN-a se spektakularno razvijaju. Afrika se razvija. Naravno, tu još uvek ima brutalnih poteškoća koje treba rešiti, ali se razvija. Da ne govorimo o Šangajskoj organizaciji za saradnju. Ti se sve države razvijaju. Imate BRIKS, Južnu Ameriku… Svet ide u dva potpuno različita pravca. Na jednoj strani Amerika koja misli da je poslednji trenutak da izdejstvuje svoju dominaciju u svetu, a na drugoj strani, preko 80 odsto sveta veruje da je ovo prelomni trenutak da se krene ka stvarnom multulateralizmu u kome ima mesta za simultani razvoj svih”.
Međunarodni događaji, poput prva dva ovogodišnja, sigurno imaju uticaj, na te procese, ali domete ipak diktira njihova suština. A nju čini bitka za prestiž, odnosno za očuvanje prednosti
“Dubai promoviše sebe. To znači organizatoru, u broju država koje su poslale svoje ministre i zvaničnike, da bi vladajuća porodica Emirata i Dubai dobili na ceni na međunarodnoj platformi. A Davos služi tome da 100 i više milijardera bude na jednom mestu, gde će onda za ručkovima i večerama, a ne na panelima, završavati stvari i dogovore , kako bi izigrali propise u tržišnoj utakmici. Ako bi se okupili mimo toga, onda bi bilo sumnjivo. Danas se okupe, a onda se sutra, ili za nedelju dana dogodi nešto na berzi”.
Svetski samit vlada bio je ove sedmice mesto brojnih bilatreralnih susreta, više od 300 diskusija, desetine promocija . Na njima se još jednom pokazalo da je političko i ekonomsko preoblikovanje sveta tek počelo. Iako je rat u Ukrajini i ovde bio neizostavna tema, skup u Dubaiju, drugačijim je učinilo primetno manje ukazivanja na dežurnog krivca. Za Zapad je to nesporno Rusija, ali ne i za veći deo ostatka sveta za koji je primarno pitanje – ko ima monopol nad rešenjima?
Opširnije u audio zapisu: