Privreda Srbije do sada se uglavnom uspešno nosila sa efektima rata u Ukrajini, rastućim cenama energenata na svetskom tržištu i usporavanjem globalne ekonomije, ali ubrzanje inflacije, vođeno pre svega višim cenama hrane, kao i pogoršanje bilansa tekućeg računa, odražavaju se na ekonomske izglede zemlje i materijalni položaj najranjivijih grupa, navedeno je u danas objavljenom najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Privredni rast Srbije u prvoj polovini godine bio je 4,1 odsto i bio je vođen, pre svega, privatnom potrošnjom, podstaknutom značajnim povećanjem plata i kredita odobrenih domaćinstvima.
Bez obzira na opadanje neto izvoza, projekcija ekonomskog rasta za 2022. godinu ostaje nepromenjena na 3,2 odsto, navodi Svetska banka u izveštaju.
“Mada naše projekcije rasta za ovu godinu i na srednji rok ostaju suštinski nepromenjene, negativni rizici bi mogli da utiču na ostvarenje ovih projekcija”, rekao je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.
Skup uvoz energenata doveo je do značajnog pogoršanja deficita tekućih plaćanja, koji bi mogao da dostigne čak 10 odsto BDP-a u 2022, dok inflacija ostaje “tvrdoglavo” visoka, rekao je Pontara.
Makroekonomske izglede može ugroziti više rizika koji bi mogli da se materijalizuju tokom 2022. i 2023. godine, uključujući dalji skok cena hrane i energenata, upozorava SB.
Tempo rasta usporava širom Zapadnog Balkana, pri čemu visoka inflacija narušava kupovnu moć i poverenje privrede, dok je rast zaposlenosti manje dinamičan usled rastuće neizvesnosti.
“Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu: javni rashodi su se značajno uvećali”, rekla je direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Šaoćing Ju.
Od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme i Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima, navela je Šaoćing Ju.
Privredni rast snažniji od očekivanog
Privredna aktivnost svih šest ekonomija Zapadnog Balkana i dalje je pod negativnim uticajem rata u Ukrajini, naglog povećanja cena energenata i usporenog globalnog rasta, što stvara značajne izazove za region, piše u najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan.
U regionu je prvoj polovini 2022, kako se konstatuje, zabeležen privredni rast snažniji od očekivanog, podstaknut privatnom potrošnjom i investicijama.
Zaposlenost je do sredine 2022. u nekoliko zemalja dostigla istorijski najviše vrednosti, te tako stopa zaposlenosti u regionu sada iznosi prosečnih 46 odsto, što predstavlja povećanje od 3,0 procentna poena u odnosu na sredinu 2021. Svi sektori doprineli su oporavku tržišta rada, a jednu od glavnih uloga u tome odigrale su uslužne delatnosti, uključujući turizam, navodi se u saopštenju beogradske Kancelarije Svetske banke.
Međutim, sa nastankom sve većih izazova tempo rasta počinje da opada. Više cene energenata i hrane podigle su inflaciju do nivoa koji su poslednji put zabeleženi pre više godina, narušavajući kupovnu moć stanovništva i poverenje privrede. Tržište rada počinje da se hladi, budući da se rast zaposlenosti usporava u uslovima visoke inflacije i povećane neizvesnosti.
Iako je stopa siromaštva nastavila pad u 2022., nagli porast stope inflacije može ugroziti smanjenje siromaštva u budućnosti. U odsustvu državne podrške, ozbiljni cenovni šokovi na tržištu energenata i hrane mogli bi dovesti do povećanja broja siromašnih na Zapadnom Balkanu za 13 odsto.
“Države Zapadnog Balkana preduzimaju neophodne korake kao odgovor na rastuću inflaciju i energetsku krizu, ali to ima visoku cenu – javni rashodi su se značajno uvećali”, kaže Šaočing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Prema njenim rečima, “od presudnog je značaja da se takvim merama ublaži uticaj kriza na najranjivija domaćinstva i firme, i Svetska banka je spremna da ovim zemljama pruži podršku u tim nastojanjima”.