“Osnovni cilj monetarne politike svih centralnih banaka u svetu u ovom trenutku je suzbijanje inflacije. Odatle povećanje kamatnih stopa, kako bi novac poskupeo, odnosno kako bi se svi subjekti na tržištu oprezniji ponašali, odnosno racionalnije zaduživali, objašnjava u intervjuu za “Blic Biznis”, generalni sekretar Uruženja banaka Srbije, Vladimir Vasić.
Piše: Blic
0:00/ 0:00
Foto: Ustupljene fotografije
Odgovarajući na pitanje koliki rast euribora treba očekivati u godini pred nama, on ističe da u ovom trenutku već imamo činjenicu da je Amerika uspela da zaustavi skok cena, a slična tendencija vidljiva je i u Evropskoj Uniji.
– Prema proceni stručnjaka i stranih i domaćih, u prvom kvartalu ove godine možemo očekivati i zaustavljanje inflacije na našem području, a zatim i njen postepeni pad. Realno je predviđanje, ukoliko ne bude neočekivanih događaja, da u idućoj godini inflacija bude vraćena u planirane okvire, a to je nivo od 3 +/-1,5 odsto” – kaže Vasić.
Foto: Ustupljene fotografije
Koliko su tačno porasle kamate na stambene kredite tokom 2022. godini i koliko je rast signal za banke da će doći vreme kada ih mnogi građani neće moći da plaćaju?
Kamate na stambene kredite, kao i za sve druge usluge, definiše svaka banka pojedinačno, tako da kamate nisu jedinstvene. Takođe razlikuju se fiksna kamatne stope, tamo gde one još postoje, i kamate koje su vezane za euribor. Ono što je nesporno, to je da je euribor kroz duže vreme imao negativnu vrednost, a sada se kreće na nivou od oko 3 odsto (u zavisnosti da li govorimo o 3-mesečnom, 6-mesečnom ili 12-mesečnom euriboru). Signal da klijenti ne mogu da ispunjavaju obaveze po kreditima biće ako bude značajnog povećanja docnje u otplati, odnosno udela nenaplativih kredita. Za sada takvih signala nema.
Šta kada ne mogu platiti ratu? Ko mi je prva adresa i koja su mi prava?
Klijenti često pomišljaju da je prva adresa u slučaju problema u otplati upravo banka sa kojom su sklopili ugovor o kreditu. Banka je ta kojoj je najmanje u interesu da klijent zapadne u teškoće u otplati i ima najveći interes da to pitanje reši. U slučaju poteškoća u finansiranju kredita obratite se direktno svojoj banci i zajedno potražite način da se iz tog problema izađe. Svi ostali kanali mogu tek kasnije da dođu na red i izvesno da su svi komplikovaniji i više bolni od ovog.
Da li je u poslednje vreme povećan broj problematičnih stambenih i ostalih kredita i kakva su očekivanja za 2023. godinu?
Broj nenaplativih kredita, odnosno klijenata koji su u docnji i dalje se nalazi na istorijskom minimumu. U ukupnoj sumi kredita u docnji je oko 2,8 odsto, a kada je reč o stanovništvu taj udeo je još manji i čini oko 2,5 procenta. Podsetiću da je u 2015. godini taj procenat bio veći od 18 odsto. Očito je da su naši građani veoma ažurni u ispunjavanju obaveza prema bankama, ali rekao bih i da je ovakav kreditno-dužnički odnos zapravo vrlo tržišno određen. Kada bi danas neko umesto kredita želeo da iznajmi stan, takođe bi plaćao daleko višu kiriju nego što je ranije bio slučaj. Cene nekretnina su takođe znatno skočile. Iz tih razloga stambeni kredit i dalje za mnoge od nas predstavlja racionalnu i dobru finansijsku odluku.
Banke su u prethodnoj deceniji suštinski promenile model poslovanja, zahvaljujući pre svega digitalizaciji. Koliko je napredovala digitalizacija i ima li prostora za novu?
Promene u digitalizaciji su ogromne, ali daleko od toga da su završene. Država Srbija dala je značajni podsticaj usvajanjem strategije digitalizacije, ali i uvođenjem elektronske uprave. Narodna banka uvela je instant plaćanje putem QR koda i slične mere, a banke sa svoje strane iz dana u dan unapređuju usluge elektronskog i mobilnog bankarstva. Donedavno teško je bilo zamisliti da račune otvarate bez odlaska u banku, da za kredit aplicirate preko mobilnog telefona, a važne ugovore sa bankom potvrđujete putem video poziva.
U trećem kvartalu prošle godine 40.000 ugovora između banaka i klijenata zaključeno je na daljinu, što je 24 odsto više nego godinu dana ranije. Broj korisnika mobilnog bankarstva porastao je na 3,3 miliona, što je takođe povećanje od 24 procenta. Prostora za dalji razvoj ima mnogo i rekao bih da su prave prilike tek stvorene, sa jedne strane tehnološkim napretkom banaka, a sa druge sve većom spremnošću klijenata da se upuste u digitalno bankarstvo.
Domaći poslovni ljudi se sve češće žale da je kod nas teško ulagati novac. Kamate su minimalne, a fondovi i berza kao da i dalje rade “na rezervi”. Ima li izgleda da se tu nešto promeni?
Neke karakteristike nacionalne ekonomije su jednostavno objektivne okolnosti. Naše tržište je plitko, berzansko poslovanje je još u povoju, a fondovi su tek krenuli da rade, a onda su se našli na udaru više globalnih kriza, od 2008. godine do danas. Promene u ovoj oblasti nisu neki jednokratni koraci, one će se desiti kada se dogode ozbiljnije promene u nacionalnoj ekonomiji, viši nivo domaćih investicija i veća svest o prilikama koje pruža berzansko poslovanje. Banke su za ove promene spremne i siguran sam da će ih dočekati na pravi način.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.