Prema rečima Kristine Cvejanov, stručnjaka za otpad, u proteklom periodu napravljen je mali pomak u upravljanju otpadom. Dobro je to što je u toku, u pripremi ili su već u realizaciji, projekti usmereni na izgradnju sanitarnih deponija, uglavnom kroz kreditne linije EU ili Republike Kine. To jeste korak napred imajući u vidu da mi skoro 10 godina nismo imali ni jednu do kraja značajno završenu investiciju regionalnog centra odnosno regionalne deponije. One osim toga što treba da služe kao odlagalište otpada zapravo treba da budu i sortirne linije sa kojih će se izvlačiti otpad koji može da se upotrebi dalje u procesu reciklaže. Ono što nije dobro to je da nema sistemskog pristupa:
Suštinski problem realizacije najavljenih projekata je činjenica da mi i dalje zapravo recikliramo samo deo materijala koji imaju upotrebnu vrednost i koji mogu da se iskoristite za dobijanje novih proizvoda. Nemamo ekonomiju otpada koja bi omogućila da ove resurse koristimo bilo za dobijanje energije ili za dobijanje novog proizvoda, dodaje Cvejanov:
Da bi smanjili otpad koji se odlaže na deponije jedno od rešenja je i cirkularna ekonomija. Međutim, Kristina Cvejanov kaže da je suštinski problem kada se govori o cirkularnoj ekonomiji taj što što mi podrazumevamo da otpad koji se odvoji ima pozitivnu vrednost, znači da je dovoljno sakupiti ga, prodati, pokriti sve troškove bilo da se bavite sakupljanjem ili preradom. U praksi to nije tako:
Kristina Cvejanov smatra da je veoma važno da u narednom periodu promislimo da izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara uvedemo neku vrstu ekološke takse za odlaganje otpada na deponije po uzoru na Evropsku uniju. Od toga bi namenski bilo finansirano izvlačenje ovih otpada na sortirnim linijama i tretman, bilo u postrojenjima za dobijanje energije, bilo u postrojenjima koja od tih materijala mogu da naprave novi proizvod.