– Siva knjiga će nam nažalost potvrditi da prošla godina nije bila reformska. Broj rešenih preporuka moći ćemo da prebrojimo na prste, možda i jedne ruke. Situaciju bi mogla da promeni ova godina ukoliko bi se Vlada fokusirala na tri oblasti – rešavanje imovinskih pitanja nad nepokretnostima, unapređenje radnog zakonodavstva i digitalizacija zdravstva. To su reforme koje bi napravile velike promene u Srbiji, a ne treba zaboraviti i druge oblasti.
Primera radi, ključna preporuka za suzbijanje sive ekonomije je da se za početak usvoji novi nacionalni program, i da se krene sa sprovođenjem mera koje su u njemu definisane, jer smo sa predhodnim stvarno napravili pomak. Taj program je spreman već godinu dana ali zbog mnogih dešavanja se odložilo usvajanje. Posebno bi sada bilo jako važno, kada imamo rast cena, inflaciju i svaku vrstu nesigurnosti na tržištu. Važno je da država tu i preventivno deluje i preduzima mere navedene u programu, i da suzbija dalji rast sive zone”.
Prema vašoj preporuci, koje mere hitno treba sprovesti?
Jedna od tri prioritetne naše preporuke je da se radi na rasterećenju zarada, poreskom odnosno finansijskom. Da država uvede progresivno oporezivanje zarada, zato što pre svega treba smanjiti opterećenje na najniže zarade, gde imamo veliku sivu zonu. Mnogi radnici kažu da su prijavljeni na minimalnu zaradu, a ostatak dobijaju na ruke. To znači da bi privrednici bili motivisani da prijave radnike sa punom zaradom. Ovo bi napravilo bolje uslove za radnike, a sa druge strane država bi ostvarila više prihoda.
Zatim, da se nastavi sa reformom inspekcija. Da se njihov status unapredi, tako što će im se dati više zvanje i veća plata. Da se pojednostavi postupak zapošljavanja inspektora, koji je sada veoma komplikovan i za radni odnos treba da se ispuni set uslova, a činjenica je i da zbog niskih zarada nema velikog interesovanja kandidata. Takođe zagovaramo da korišćenje elektronskog sistema einspektor postane obaveza i za lokalne inspekcije. O hitnosti sprovođenja ovog postupka govore i nesreće koje se u poslednje vreme dešavaju, koje su jednim delom izazvane nedostatkom nadzora, koordinacije, preventivnog delovanja i manjkom inspektora u tim oblastima, tako da je sada pravi momenat da se zabrinemo.
Godinama se zalažete za reformu parafiskalnih nameta. Šta bi tu trebalo uraditi?
To je reforma za koju se mi zalažemo više od deceniju. Popisali smo jednu šumu nameta, više od 2.000, i to je oblast u kojoj treba uvesti red, a mi predlažemo da se to uradi kroz uvođenje javnog onlajn registra, i jedna od ključnih prednosti tog registra bila bi obaveza institucija da svaku dažbinu u svojoj nadležnosti registruju u ovoj evidenciji jer u suprotnom ne bi mogla da se naplaćuje. Trenutno je situacija takva da nemate predvidlljivost troškova, ne znate šta sve treba da platite, a sve takse, naknade i dažbine su “razbacane” u gotovo 500 zakona i drugih propisa. Mi smo popisali sve namete, napravili smo predlog reforme i nacrt registra i dali smo Ministarstvu finansija da to razmotri i nadamo se što pre i usvoji taj predlog.
Za koji paket intervencija se zalažete kada su u pitanju imovinska pitanja?
Mislimo da je pravi momenat da se reši pitanje legalizacije koje nas dugo mori. Da se postupak učini jednostavnim, jasnim i elektronski i da stanemo na put daljoj nelegalnoj gradnji. Prema našoj analizi, ako se nastavi ovim tempom, da se ozakoni samo ovo što je zabeleženo i registrovano trebaće preko 20 godina, tako da moramo brže da radimo na tome.
Predlog je da se nastavi reforma katastra. Tu je napravljen veliki korak uvođenjem e- Šaltera, odnosno sistema za nove kupoprodaje, koje sada idu preko notora i to je jako efikasno. Ono što je problem su stari predmeti kojih ima preko 25.000 i tu smo dali predlog u saradnji sa katastrom da se u taj postupak uključe notari, izvršitelji i advokati. Tako bi država bila rasterećena kao i katastar koji nema dovoljno ljudstva i kapaciteta da to sam sprovede. Dalje bi ta reforma trebala da se nastavi digitalizacijom postupka donošenja svih prostornih planova koju smo nazvali eProstor. Na njoj je počelo da se radi.
Zalažete se da se da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine, odnosno da se ukine naknada koja važi kada se želi ostvariti to pravo. Zašto?
Mi smo jedini u Evropi koji imaju taj sistem, koji je odavno prevaziđen, i posebno nejasan strancima i investitorima. Ovo trenutno što imamo je totalno neefikasno. Imamo parcele, objekte… gde se ništa ne dešava, nema gradnje, nema investicija, baš zato što se traži plaćanje konverzije, pritom je postupak vrlo komplikovan za lokalne samouprave koje ga sprovode. Mi se zalažemo da se ta naknada ukine. Od momenta od kada se primenjuje taj zakon kod nas država je prihodovala 7 miliona evra, a u svim državama u našem okruženju ta konverzija je bila besplatna i uspešno je završena.
U predhodnoj godini energetika je došla u prvi plan. Koje su vaše inicijative u toj oblasti?
Što se tiče energetike i održivog razvoja, to je prvi prioritet naših članova nekoliko godina zaredom. To govori da smo kao društvo osvestili potrebu da mislimo na životnu sredinu, i da imamo više zelene energije. U toj oblasti imamo različite inicijative koje jačaju i u svest građana uvode prakse koje je trebalo da uvedemo davnih dana. Pre svega govorimo u upravljanjem različitim vrstama otpada. Električni i elektronski otpad, baterije, sijalice, otpad od hrane… Radi se na tome da se ustanovi kome da se predaje taj otpad, kako da se skladišti, na koji način da se odlaže, odnosno da se uspostavi održiv sistem reciklaže…To sve treba da bude organizovano i propisano da bi se poštovalo.
Velika reforma kojom se bavimo je depozitni sistem o kome se govori već neko vreme. To je sistem za odlaganje i reciklažu ambalažnog otpada, i to je posebno važno za industriju pića. Sve što sada država radi povodom ovoga treba da ispuni ciljeve na koje smo se obavezali prema EU do 2030.
Da li isto važi i za privredu?
Privreda sa druge strane ima neke svoje rokove i namete koje im tržište nameće. Svi oni koji izvoze u EU i koji rade sa inostranim partnerima imaju od njih neke standarde i zahteve koje moraju da ispunjavaju u tom delu, koliko su zeleni, kako upravljaju otpadom, kako se ponašaju na tržištu da bi se kvalikfikovali kao dobavljači i partneri.
U tom delu posebno radimo da zajedno kreiramo više izvora zelene energije, posebno da malim proizvođačima tzv. prozjumerima, stvorimo bolje uslove. Nadamo se da ćemo ove godine tu imati pomak, naročito sada kada imamo krizu na tržištu energenata i kada je svima važno pitanje koliko ćemo da platimo sve to što uvozimo od drugih.
Digitalizacija zdravstva do nekle je već zastupljena kod nas. Kakva su vaša očekivanja, šta realno može da se uradi?
U ovoj godini potrebno je ubrzati pristup zdravstvenim uslugama, kao i pristup lekovima. Prioritet je da se osigura da svi oni postupci za koje se kaže da su digitalizovani, zaista tako i funkcionišu. Tu je država napravila pomak tokom kovida, jer smo iz nužde morali da neke postupke učinimo elektronskim i tu se pokazalo da možemo neke stari da završavamo tako da ne idemo po šalterima i čekamo u redovima.
Trebalo bi u potpunosti da funkcioniše eKarton, eRecept, elektronsko zakazivanje pregleda. To nije tako u velikom broju slučajeva i NALED u saradnji sa Ministarstvom radi na tome da se ti postupci pojednostave, zažive i da ih se svi pridržavaju.
Na šta se privreda najviše žali u ovoj oblasti?
Ono našta se privreda žali je postupak za bolovanje i korišćenje godišnjeg odmora. Kod bolovanja bi trebalo propisati da može takođe da se otvori elektronski, ali da se poštuje protokol koji je sada nekako labav. Mi se zalažemo, što je u cilju zaštite pacijenata i njihovih prava, da se racionalnije pristupi korišćenju resursa koje imamo u javnom zdravstvu, odnosno da se napravi partnertvo sa privatnim sektorom.
Videli smo da je to na dobrobit svih u nekoliko usluga koje je država omogućila a to je operacija katarakte, vantelesna oplodnja, hiperbarična komora … broj tih usluga bi trebalo povećati. Da smanjimo liste čekanja i omogućimo više različitih pregleda i zdravstvenih usluga koje bi RFZO plaćao a mi kao pacijenti bi mogli da ih obavimo i u privatnim ustanovama.
Stavljanje lekova na tržište i uvođenje inovativnih lekova, tu smo i dalje vrlo opterećeni dugim postupcima koji beskonačno traju na štetu pacijenata. Predlog je da se radi na unapređenju tih procedura.
Koja je vaša preporuka za unapređenje radnog zakonodavstva?
Hitno je dalje raditi na suzbijanju rada na crno i jačanju prava radnika, boljem regulisanju povremenih i kratkotrajnih oblika angažovanja, preciznijem definisanju rada od kuće… Tu je glavni cilj da ljudi budu angažovani legalno. Da sivu zonu svedemo na minimum i da svi ostvare svoja radna prava. Da imaju zdravstveno osiguranje, penziju, zaštitu prilikom povrede na radu, što u velikoj meri nedostaje i da stanemo na put ugovorima o privremenim i povremenim poslovima. Njihova zloupotreba odnosno korišćenje za dugoročno zapošljavanje je postalo praksa i u javnom sektoru, a to im nije svrha.
Zato nam treba novi zakon o radu koji će prepoznati prvo sve te manjkavosti u sistemu koji se tiču privremenih i povremenih poslova, sezonskog rada koji kod nas vrlo birokratizovan postupak… To su neke hronične boljke koje trpimo jer nam je propis o radu prevaziđen, a osim tih nekih uobičajenih poslova koje treba drugačije regulisati, na moderniji način koji apsolutno uvažava prava radnika, ali takođe i poslodavce, potrebno je da reaguje na ono što se dešava na tržištu. Nama su se na tržištu pojavila nova zanimanja koja naš zakon ne prepoznaje. Dok se ne reši u potpunosti, zalažemo se za parcijalna rešenja. U oblasti poljoprivrede donet je poseban zakon o zapošljavanju sezonskih radnika koji je od 2019. omogućio da se legalno angažuje više od 73.000 sezonaca koji su dotad radili na crno, bez ikakvih prava.
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.