Kada se kod nas povede priča o Evroligi, često se provuče ideja da klubovi tamo „uzimaju ozbiljan novac“. Logično, gledamo pune hale, jake protivnike, televizijske prenose širom Evrope – sve to deluje kao ozbiljan biznis. I jeste, ali ne na način na koji većina zamišlja.
Ako gledamo KK Crvena zvezda i KK Partizan, jasno je da su ušli u finansijski zahtevnu fazu. Budžeti rastu, očekivanja rastu, ali pitanje zarade iz Evrolige ostaje prilično prizemljeno.
Zato hajde da spustimo priču na konkretne brojeve i da vidimo gde se zapravo nalazi razlika između onoga što klubovi ulažu i onoga što realno vraćaju kroz samo takmičenje.
Koliko novca zapravo dolazi iz Evrolige
Ako očekujete milionske profite samo od igranja Evrolige – tu dolazimo do prve korekcije slike.
Direktna zarada iz samog takmičenja kreće se okvirno od nekoliko stotina hiljada evra do najviše oko 2 miliona evra za najbolje plasirane klubove. To uključuje nagrade za plasman, određene bonuse i deo prihoda iz centralnih izvora.
U praksi to izgleda ovako:
- klub koji ne uđe u plej-of dobije relativno skroman iznos
- plasman u plej-of donosi primetno više, ali i dalje daleko od budžetskih potreba
- završni turnir donosi najveći deo kolača
U tom kontekstu, lako je razumeti zašto se često stvara konfuzija. Dok vi gledate spektakl i puni tribine, paralelno postoji realnost u kojoj je Evroliga više takmičenje visokih troškova nego direktne zarade.
Platforme koje nude praćenje rezultata u realnom vremenu često u istom interfejsu prikazuju i kvote, pa praktično imate sve na jednom mestu. Uz to, iza tih kvota stoje ozbiljne analize – statistika, forma igrača, pa čak i algoritmi koji obrađuju ogromne količine podataka .
Iste te platforme na kojima gledate kako se menja kvota na Zvezdu ili Partizan često imaju i potpuno drugi deo ponude – kazino igre. I dok čekate sledeću četvrtinu ili kraj meča, lako je da vam pažnju privuku opcije poput slotova ili promocija kao što su besplatni spinovi, koje su praktično standard na tim sajtovima.
Nije to nikakva slučajnost, nego logičan spoj – sport, statistika i zabava na jednom mestu. Samo je važno da znate šta je šta i da ne mešate emociju navijanja sa očekivanjem zarade.
Budžet: gde zapravo odlazi novac
Da bismo razumeli celu sliku, moramo pogledati drugu stranu – koliko se ulaže.
Prema dostupnim podacima, budžeti za sezonu 2025/26 izgledaju približno ovako:
- Partizan: oko 27 miliona evra
- Crvena zvezda: oko 20 miliona evra
A kada se fokusiramo samo na plate igrača:
- Zvezda: oko 16–16,5 miliona evra
- Partizan: oko 14,5 miliona evra
Ovo već menja perspektivu. Ako klub troši desetine miliona, a iz samog takmičenja može da vrati najviše par miliona, jasno je da Evroliga nije model „uloži i zaradi“.
|
Stavka |
Crvena zvezda |
Partizan |
|
Ukupan budžet |
~20M € |
~27M € |
|
Plate igrača |
~16–16,5M € |
~14,5M € |
|
Direktna zarada iz Evrolige |
do ~2M € |
do ~2M € |
Ostatak mora da dođe iz drugih izvora.
Da li Evroliga može da bude profitabilna
Ako gledamo strogo kroz bilans – teško.
Zašto?
Zato što rast budžeta gotovo automatski povlači rast troškova. To nije stvar lošeg upravljanja, nego same logike takmičenja. Ako želite da ostanete konkurentni u ligi gde se za ozbiljan rezultat ulaže 15, 20 ili čak 25+ miliona evra, ne postoji prostor za stagnaciju.
Klub koji želi rezultat mora da ulaže više u:
- kvalitet igrača, gde pojedinačne plate idu i preko milion evra
- stručni štab i medicinski sektor, koji danas čine ozbiljan deo budžeta
- putovanja, logistiku i dužinu sezone koja je sve zahtevnija
- organizaciju utakmica na nivou Evrolige
I sada dolazimo do najvažnijeg preseka.
Svaki klub u Evroligi ima zagarantovan minimalni prihod od oko 500.000 evra, uz dodatne nagrade u zavisnosti od plasmana. Čak i ako uđete u plej-of, dobijate još oko 500.000+ evra, dok Fajnal-for donosi nešto više od 700.000 evra dodatno .
Na papiru to deluje solidno, ali onda pogledate vrh.
Šampion Evrolige dobija oko 2,4 miliona evra. Drugoplasirani oko 2,1 milion, a već od sredine tabele nagrade padaju ispod milion evra.
Drugim rečima, razlika između prosečne i vrhunske sezone postoji – ali nije dovoljno velika da pokrije razliku u ulaganjima.
Gde je realna vrednost Evrolige za Zvezdu i Partizan
Sa čisto finansijske strane, računica nije impresivna. Ali ako uključite širu sliku, stvari počinju da izgledaju drugačije – i realnije.
Kada se klub nađe u Evroligi, on automatski ulazi u zatvoren krug najvidljivijih evropskih sportskih brendova. To nije samo pitanje prestiža, nego konkretne tržišne pozicije. Evroliga je tokom poslednjih godina značajno povećala prihode kroz TV prava i sponzorstva, što direktno utiče na vidljivost svih učesnika .
U praksi to znači sledeće:
- klub dobija više prostora na međunarodnim televizijama
- sponzori dobijaju veću publiku, pa su spremni da plate više
- navijačka baza raste i van granica Srbije
To nije nešto što se vidi odmah u bilansu, ali se vidi kroz vreme.
Postoji i još jedan važan sloj. Evroliga funkcioniše kroz centralizovan model prihoda – deo novca dolazi iz zajedničkih izvora poput TV prava i marketinga, koji se dele između klubova. Taj iznos nije ogroman po klubu, ali daje stabilnost i predvidivost.
Prihodi od TV prava za Zvezdu i Partizan
Crvena zvezda i Partizan, kao klubovi bez stalne licence (tzv. „wildcard“), nemaju isti pristup prihodima od TV prava kao stalni članovi lige . To znači da su im prihodi još ograničeniji u odnosu na klubove koji su suvlasnici takmičenja.
A troškovi? Oni su isti – ili čak veći.
U pojedinim sezonama dolazimo do paradoksalne situacije da klub mora da plati učešće i dodatne takse (npr. wild card, sudijske kotizacije), što može da iznosi blizu milion evra po sezoni. To je praktično iznos koji se približava ili čak premašuje direktnu zaradu iz takmičenja.
Zato dolazimo do suštine.
Čak i kada imate dobru sezonu, čak i kada napravite rezultat – to ne znači automatski da ste finansijski u plusu. Razlika između prihoda i troškova jednostavno nije u ravnoteži.
U tom smislu, Evroliga više liči na ulaganje koje treba da se vrati indirektno. Kroz veću vidljivost, jače sponzore i dugoročnu stabilnost. Direktan profit postoji, ali je ograničen i nikada nije ključni razlog zbog kog klubovi ulažu toliki novac.
Za kraj
Crvena zvezda i Partizan iz same Evrolige ne zarađuju ni približno onoliko koliko ulažu. Direktni prihodi su ograničeni i u najboljem slučaju pokrivaju manji deo budžeta.
Glavnica novca dolazi izvan terena – kroz sponzore, navijače i širu komercijalnu priču. Evroliga u tom sistemu služi kao pozornica koja omogućava da ti prihodi postoje.
Ali ipak ulaganja su velika, direktna zarada je ograničena, a stvarna vrednost dolazi posredno.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.