Izgleda da nema kraja lošim vestima u evropskoj ekonomiji. U oktobru, inflacija je sa septembarskih 9,9 odsto skočila na 10,7 procenata, što je više od očekivanog. Uprkos tome, ima mišljenja da bi Evropska centralna banka u suočavanju sa recesijom trebalo da uspori sa podizanjem kamatnih stopa koje su samo u poslednja tri meseca skočile za 2 bazna poena. Ni na drugoj strani sveta ne cvetaju ruže.
“Ne možemo biti naročiti optimisti kada je u pitanju stanje globalne ekonomije, nastojanje SAD da tehnološkim ratom onemoguće tehnološko napredovanje i osamostaljivanje Kine. U mnogim bitnim aspektima najmodernijih tehnologija jeste ono što će učiniti da njihove ekonomije, umesto da nastave da što bliže i uspešnije sarađuju, na neki način vode na političkom nivou rat jedna protiv druge”, kaže profesorka FPN-a Dragana Mitrović.
U izveštaju kineskog predsednika Si Đinpinga na nedavnom kongresu Komunističke partije, analitičari čitaju samokritiku nekih dosadašnjih nelogičnosti u kineskoj ekonomiji i potrebu da se promeni kurs.
“Ne mislim da Kina može da napravi brzu promenu kursa. Ono što ćemo videti je veće angažovanje kineske spoljne politike i veće investicije u drugim delovima kako bi pokušala da vrati uticaj kroz inicijativu ‘Pojas i put’, jer je zbog rusko-ukrajinskog sukoba Kina mnogo izgubila”, smatra šef Stokholmskog centra za južnu Aziju i Indo-Pacifički region Jaganat Panda.
Kina ulaže u saradnju sa zemaljama Centralne i Istočne Evrope, u kojoj učestvuje i Srbija od 2016. godine.
U proteklih 10 godina od kada taj mehanizam postoji, obim trgovine Kine i zemalja Centralno-istočne Evrope porastao je na 136 milijardi dolara.