Pre 70 godina, američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt je sa saudijskim kraljem Abdulom Azizom Ibn Saudom dogovorio geopolitički savez po kojem su američke bezbednosne garancije Saudijcima na Bliskom istoku u svojevrsnom barter aranžmanu menjane za dogovor o isključivoj prodaji saudijske nafte u američkim dolarima.
0:00/ 0:00
Foto: AP/ Alexei Alexandrov, Shutterstock / Ringier
Vremena se menjaju i 2023. bi mogla da bude zapamćena kao godina kada je ova velika “petrodolarska” pogodba počela da se menja, jer se formirao novi svetski energetski poredak između Kine i Bliskog istoka.
Blic preporučuje
Dok Kina već neko vreme kupuje sve veće količine nafte i tečnog prirodnog gasa od Irana, Venecuele, Rusije i delova Afrike u sopstvenoj valuti a ne u dolarima, sastanak predsednika Si Đinpinga sa liderima Saudijske Arabije i Saveta za saradnju u Zalivu (GCC) u decembru obeležio je “rođenje petrojuana”, kako je to naveo strateg “Credite Suisse” banke Zoltan Pozar, prenosi “Fajnenšel tajms”.
Pozar je, inače, početkom ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini najavio nastanak “novog svetskog monetarnog poretka” u čijem će centru biti Rusija, Kina i njihovi saveznici s novom rezervnom svetskom valutom zasnovanom na korpi neophodnih sirovina kojima raspolažu u izobilju. Na drugoj strani, na Zapadu, predvideo je Pozar, uslediće period visoke inflacije zbog štampanja novca bez pokrića.
– Naše sirovine su vaš problem”, vrlo koncizno i precizno je tada Pozar objasnio novi poredak, dodavši: “Možete da štampate novac, ali ne možete da štampate gorivo da se grejete i pšenicu da jedete.”
Prema Pozaru, Peking sada “želi da ponovo definiše pravila globalnog energetskog tržišta” u okviru većeg napora da se dedolarizuju takozvane BRIK zemlje – Brazil, Rusija, Indija i Kina, ali i mnogi drugi delovi sveta koji su nezadovoljni korišćenjem dolara kao oružja zbog situacije u Ukrajini.
Šta to znači u praksi? Za početak, mnogo više trgovine naftom će se obavljati u juanima, piše Pozar, a prenosi FT.
Si je najavio da će Kina u narednih tri do pet godina ne samo dramatično povećati uvoz iz zemalja GCC-a, već će raditi na “svedimenzionalnoj energetskoj saradnji”. Peking se nada da će sve to biti plaćeno u juanima, na Šangajskoj berzi nafte i prirodnog gasa, već 2025.
Foto: shutterstock
To bi označilo ogroman pomak u globalnoj trgovini energentima. Kako Pozar ističe u belešci poslatoj klijentima, Rusija, Iran i Venecuela poseduju 40 odsto potvrđenih rezervi nafte OPEK+, i sve one prodaju naftu Kini sa velikim popustom, dok zemlje GCC-a čine još 40 odsto rezervi. Preostalih 20 odsto nalazi se u oblastima unutar ruske i kineske orbite.
Oni koji ne veruju u uspon petrojuana i smanjenje finansijskog sistema zasnovanog na dolarima uopšte, često ističu da Kina ne uživa isti nivo globalnog poverenja, vladavine prava ili likvidnosti rezervne valute kao SAD, zbog čega sumnjaju da će druge zemlje hteti da posluju u juanu.
To je možda tačno, ali tržištem nafte dominiraju zemlje koje imaju više zajedničkog sa Kinom (barem u pogledu njihove političke ekonomije) nego sa SAD. Štaviše, Kinezi su ponudili finansijsku sigurnosnu mrežu, nudeći mogućnost konverzije juana u zlato na berzama u Šangaju i Hongkongu.
Iako ovo ne znači da juan može momentalno da zameni dolar kao rezervna valuta, trgovina petrojuanom ipak donosi važne političke i finansijske implikacije, navodi Pozar.
Treba imati na umu, dodaje FT, i da ponuda jeftinih energenata već mami zapadne industrijske kompanije u Kinu. Primera radi, nedavno je nemački hemijski gigant BASF odlučio da zatvori delove svoje fabrike u Ludvigšafenu i prebaci hemijske operacije u Žanjiang. To bi moglo da bude početak onoga što Pozar naziva trendom “od farme do stola” u kojem Kina pokušava da privuče sve više proizvođača koristeći jeftine energente kao mamac.
“Recikliranje” petrodolara kasnih 1970-ih, što su radile zemlje bogate naftom i američke komercijalne banke, dovelo je do nekoliko dužničkih kriza na tržištima u razvoju. Petrodolari su takođe ubrzali stvaranje špekulativne ekonomije u SAD zasnovane na dugovima, pošto su banke koje su bile pune gotovine stvorile sve vrste novih finansijskih “inovacija”, a takav priliv stranog kapitala je omogućio SAD da žive na ogromnim količinama duga.
Taj trend bi sada mogao da se promeni. Već sada ima sve manje stranih kupaca za američke obveznice, upozorava FT. Ako petrojuan uzme maha, a Kina je najveći svetski uvoznik nafte, to će dodatno podstaći dedolarizaciju. Takođe, kineska kontrola većeg obima energetskih rezervi i proizvoda koji potiču iz njih mogla bi da bude važan novi doprinos inflaciji na Zapadu. To je problem koji se sporo razvija, ali možda ne tako sporo kao što neki učesnici na tržištu misle, navodi “Fajnenšel tajms”.
(Izvor: Financial Times)
Želite da vam “Blic Biznis” donosi najnovije i ekskluzivne informacije o ekonomiji i dešavanjima u svetu biznisa, da čitate o uspesima i padovima srpskih privrednika, ali i poslovima koji u Srbiji i svetu donose novu eru u biznisu. Postanite i vi deo kluba koji čini desetine hiljada menadžera. Prijavite se na newsletter i na mejlu očekujte najaktuelnije i najekskluzivnije informacije.