Firma iz Srbije koja plaća dobavljača u Nemačkoj, Italiji ili Austriji od maja ima još jedan način da pošalje evre. SEPA transferi su počeli da rade kroz domaće banke, a provizija za isti nalog nije ni približno ista kod svih.
Za elektronski nalog od 10.000 evra iz sredstava koja su već na deviznom računu, obračun prema važećim tarifama daje oko 939 dinara u Banca Intesa, 1.700 dinara u UniCredit i 2.587 dinara u Raiffeisen banci. Kod Raiffeisena je u račun uključen i poseban SEPA trošak od 240 dinara.
Razlika između najnižeg i najvišeg iznosa u ovom poređenju je 1.648 dinara na jednom nalogu. Za firmu koja plaća jednog dobavljača nekoliko puta godišnje to nije presudna stavka. Kod uvoznika koji svakog meseca šalje deset ili dvadeset uplata razlika se već vidi na računu.
SEPA plaćanja rade od 5. maja 2026.
View this post on Instagram
Srbija je postala deo SEPA područja 22. maja 2025, ali firme tada još nisu mogle odmah da koriste ovaj kanal. Operativno izvršavanje SEPA Credit Transfer naloga počelo je 5. maja 2026. Narodna banka Srbije tada je saopštila da SEPA plaćanja obavlja 18 domaćih banaka za građane i privredu.
Za firmu je najvažnije da SEPA služi za plaćanja u evrima. Račun dobavljača u Nemačkoj od 8.000 evra, faktura softverske kompanije iz Francuske ili uplata partneru u Sloveniji mogu da budu izvršeni kroz SEPA kada banka primaoca učestvuje u SCT šemi i nalog ispunjava propisane uslove.
SEPA nije isto što i Evropska unija. Pored 27 članica EU, sistem obuhvata i Ujedinjeno Kraljevstvo, Švajcarsku, Norvešku, Island, Lihtenštajn, Albaniju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i druge države.
Koliko košta nalog od 1.000, 5.000 i 10.000 evra?
Da bismo stvarno uporedili banke, svuda računamo istu transakciju. Firma već ima evre na svom deviznom računu, nalog šalje elektronski i novac ide na račun u inostranstvu kroz SEPA.
Za preračun procentualnih naknada korišćen je srednji kurs NBS od 117,3710 dinara za evro, formiran 8. septembra 2026. Iznosi u tabeli zaokruženi su na najbliži dinar.
| Iznos naloga | Banca Intesa | UniCredit | Raiffeisen |
|---|---|---|---|
| 1.000 € | 300 RSD | 500 RSD | 1.040 RSD |
| 5.000 € | 469 RSD | 880 RSD | 1.414 RSD |
| 10.000 € | 939 RSD | 1.700 RSD | 2.587 RSD |
Tabela poredi standardne javne tarife za pravna lica i elektronski nalog. Ne uključuje mesečno održavanje poslovnog računa, individualno ugovorene popuste niti kupovinu evra od banke.
Upravo poslednja stavka ume potpuno da promeni računicu. Firma koja na računu već ima 10.000 evra plaća samo naknadu za transfer. Firma koja prvo mora da kupi 10.000 evra od banke ima i trošak kursa.
Banca Intesa naplaćuje 0,08% za elektronski SEPA nalog
View this post on Instagram
Važeća Intesa tarifa za pravna lica i preduzetnike propisuje 0,08% iznosa za elektronski SEPA nalog, uz minimum od 300 i maksimum od 3.000 dinara.
To objašnjava zašto transfer od 1.000 evra iz naše tabele košta 300 dinara. Procentualni obračun dao bi manje od toga, pa se primenjuje minimalna naknada.
Kod 5.000 evra 0,08% daje oko 469 dinara. Za 10.000 evra naknada raste na oko 939 dinara. Kada obračun pređe 3.000 dinara, dalje povećanje iznosa naloga više ne povećava standardnu elektronsku SEPA naknadu jer se primenjuje maksimalna tarifa.
Korisnici BizPro paketa imaju još nešto nižu stopu od 0,076%, uz minimum od 285 i maksimum od 2.850 dinara.
UniCredit ima višu stopu, ali nizak maksimum za manje naloge
Za mala privredna društva UniCredit tarifa propisuje 0,15% za SEPA plaćanje iz sopstvenih deviznih sredstava do dinarske protivvrednosti od 2,5 miliona dinara. Minimum je 500, a maksimum 1.700 dinara.
Nalog od 1.000 evra zato završava na minimalnih 500 dinara. Kod 5.000 evra obračun je oko 880 dinara. Transfer od 10.000 evra po stopi od 0,15% prešao bi 1.700 dinara, pa banka primenjuje maksimalnu naknadu od 1.700.
Za veće iznose menja se i stopa. Od 2,5 do 5,5 miliona dinara tarifa je 0,10%, uz maksimum od 5.000 dinara. Preko 5,5 miliona dinara stopa pada na 0,05%, uz maksimalnih 10.000 dinara.
UniCredit ima i posebno pravilo za firmu koja evre kupuje od banke neposredno za plaćanje. Za SEPA nalog iz tako kupljenih sredstava tarifa navodi bez naknade za sam transfer. Trošak se tada ne procenjuje samo po nuli u tarifniku, jer firma evre kupuje po kursu banke.
Raiffeisen naplaćuje 0,20% i još 240 dinara SEPA troška
Za pravna lica sa godišnjim prihodom do pet miliona evra Raiffeisen tarifa za elektronski transfer u evrima preko SEPA šeme navodi 0,20%, minimum 800 i maksimum 32.000 dinara. U delu sa dodatnim troškovima posebno je naveden i SEPA trošak od 240 dinara.
Zato se kod 1.000 evra aktivira minimalna provizija od 800 dinara, a ukupno zaduženje iznosi 1.040 dinara.
Kod 5.000 evra osnovna provizija je oko 1.174 dinara. Sa dodatnih 240 dinara, ukupan trošak raste na oko 1.414 dinara.
Za nalog od 10.000 evra procentualna naknada iznosi oko 2.347 dinara. Nakon dodavanja SEPA troška ukupno se dobija oko 2.587 dinara.
Ako firma evre kupuje od Raiffeisen banke za konkretno plaćanje, elektronski transfer ima fiksnu osnovnu naknadu od 600 dinara, uz poseban SEPA trošak iz tarife.
Razlika u kursu je bitnija od uštede na proviziji
Tarifa od 500 ili 1.000 dinara privlači pažnju jer je odmah vidljiva na računu. Kod većih faktura mnogo veći trošak može da nastane prilikom kupovine evra.
Uzmimo firmu koja mora da kupi 10.000 evra. Ako jedna banka ponudi kurs koji je samo 0,20 dinara nepovoljniji po evru, firma plaća 2.000 dinara više za istih 10.000 evra.
To je više od cele SEPA provizije kod Banca Intesa i više od maksimalne naknade UniCredit iz prvog tarifnog razreda.
Zato ponuda banke za međunarodni platni promet treba da se gleda kroz dve stavke zajedno: po kom kursu prodaje evre firmi i koliko naplaćuje slanje tih evra.
Primalac dobija ceo iznos fakture
Kod SEPA SCT plaćanja primenjuje se princip podeljenih troškova. Firma iz Srbije plaća naknadu svojoj banci, a primalac eventualnu naknadu svojoj banci.
NBS objašnjava da primalac kod SCT transfera dobija pun iznos transakcije, bez umanjenja za troškove posredničkih banaka. Svaka strana snosi trošak svoje banke.
Ako srpska firma treba da izmiri fakturu od 7.500 evra, cilj SEPA naloga je da poslovnom partneru na račun legne upravo 7.500 evra. Kod klasičnih međunarodnih transfera struktura troškova može biti drugačija i zavisi od izabrane opcije OUR, SHA ili BEN.
SEPA nije ukinula fakturu i drugu dokumentaciju
Promenjen je kanal preko kojeg novac putuje, ali nisu ukinuta pravila deviznog poslovanja.
Rezidentna firma uz nalog banci i dalje dostavlja podatak o osnovu plaćanja i potrebnu dokumentaciju kada je ona propisana. NBS navodi da se, kada je nalog poslat pre potrebne dokumentacije, saglasnost za izvršenje smatra datom tek onog dana kada banka dobije dokumenta.
Za uvoz robe to znači da se SEPA transfer ne svodi na unos IBAN-a i klikanje na dugme „pošalji“. Banka i dalje mora da ima podatke na osnovu kojih se devizno plaćanje evidentira.
Novac stiže najkasnije narednog radnog dana
Standardni SEPA Credit Transfer ima rok od jednog radnog dana, odnosno T+1, računajući od trenutka kada banka primi uredan nalog i potrebnu dokumentaciju.
Nalog poslat pre dnevnog cut-off termina ulazi u obradu tog radnog dana. Ako je predat nakon tog vremena, za računanje roka tretira se kao nalog primljen sledećeg radnog dana.
Zato fakturu koja dospeva u petak nije dobro ostaviti za petak uveče. SEPA je brža od mnogih starih međunarodnih kanala, ali standardni SCT koji se trenutno koristi u Srbiji nije isto što i instant plaćanje koje radi nekoliko sekundi 24 časa dnevno.
Za nalog su najvažniji IBAN i tačni podaci primaoca
SEPA nalog sadrži iznos, datum izvršenja i IBAN primaoca. BIC je potreban u određenim situacijama, između ostalog kada banka ne može da ga izvede iz IBAN-a ili kada se račun nalazi kod pružaoca platnih usluga u SEPA zemlji van Evropskog ekonomskog prostora.
Greška u IBAN-u može da bude skupa. Ako uneseni IBAN ne postoji, banka odbija nalog. Ako unesete pogrešan, ali stvaran IBAN koji pripada drugom primaocu, novac može biti poslat na taj račun.
NBS izričito upozorava da banka platioca tada može da traži povraćaj, ali povraćaj već izvršenog transfera nije garantovan i zavisi od banke primaoca.
Kada nalog neće ići kao SEPA?
SEPA SCT se koristi za plaćanje u evrima između banaka koje učestvuju u toj platnoj šemi. Plaćanje u dolarima, švajcarskim francima ili drugoj valuti nije SEPA SCT nalog.
Ni svaka uplata u evrima automatski ne završava preko SEPA ako banka primaoca nije dostupna u odgovarajućoj šemi ili nalog nema tražene karakteristike.
OTP SEPA vodič, na primer, navodi tri osnovna uslova za njihov SEPA SCT transfer: valuta mora biti EUR, banka korisnika mora učestvovati u šemi i koristi se SHA raspodela troškova. Kada su ti uslovi ispunjeni, OTP navodi da se transakcija automatski izvršava kao SEPA.
SWIFT zato nije nestao. I dalje se koristi za druga tržišta, druge valute i transfere koji ne ispunjavaju SEPA uslove.
Koliko firma stvarno može da uštedi?
Kod jednog naloga od 10.000 evra razlika između tri tarife iz našeg poređenja ide od 939 do 2.587 dinara.
Firma koja šalje četiri takva naloga u jednom mesecu, uz isti referentni kurs korišćen u tabeli, platila bi oko 3.756 dinara provizije u Banca Intesa, 6.800 dinara u UniCredit i 10.348 dinara u Raiffeisen banci.
Tu se vidi zašto firmama koje mnogo rade sa inostranstvom tarifa međunarodnog platnog prometa nije sitna fusnota uz cenu poslovnog računa.
Trošak ipak treba spojiti sa kursom, mesečnom cenom paketa, naknadama za prilive i individualnim uslovima koje banka daje klijentu. Firma sa velikim prometom često ne posluje po potpuno istoj tarifi kao mali DOO koji ima nekoliko deviznih naloga mesečno.
Šta proveriti pre slanja prvog SEPA naloga?
Za prvu uplatu novom dobavljaču treba proveriti četiri podatka pre nego što novac ode sa računa:
- da li je račun primaoca u banci koja učestvuje u SCT šemi
- da li je IBAN prepisan tačno sa fakture
- koju dokumentaciju banka traži za taj osnov plaćanja
- do koliko sati nalog mora da se pošalje da bi se računao kao primljen tog dana
Kod redovnog dobavljača treba proveriti i svaku iznenadnu promenu instrukcija za plaćanje. Promena IBAN-a poslata samo mejlom zaslužuje dodatnu potvrdu sa partnerom pre većeg transfera.
Za firmu nije dovoljno gledati samo najnižu SEPA proviziju
U našem poređenju standardnih elektronskih naloga iz postojećih evra, Banca Intesa ima najniži trošak za sva tri iznosa iz tabele. To je rezultat tačno definisanog primera, a ne rang-lista najboljih poslovnih banaka.
Firma koja svakog meseca kupuje desetine hiljada evra od banke mora da poredi i devizni kurs. UniCredit, na primer, nema naknadu za sam SEPA transfer kada se plaća iz evra kupljenih od banke. Raiffeisen u istoj situaciji ima posebnu fiksnu tarifu. Intesa ima svoje paketne popuste.
Poslovni račun zato treba meriti prema načinu na koji firma stvarno posluje. Uvozniku su devizni kurs i broj inostranih naloga važniji nego firmi koja uglavnom naplaćuje i plaća u dinarima.
Isto važi za novčani tok. Firma može imati dobre prihode i istovremeno problem ako kupci kasne, a strani dobavljači zahtevaju plaćanje na vreme. O tome smo detaljnije pisali u vodiču o likvidnosti i naplati.
Za kraj
SEPA je od maja promenila cenu i način slanja evra iz Srbije ka velikom delu Evrope. Za nalog od 10.000 evra tri javne tarife koje smo proverili daju oko 939 dinara u Banca Intesa, 1.700 dinara u UniCredit i 2.587 dinara u Raiffeisen banci.
Firma koja već ima evre na računu lako može da uporedi te provizije. Kada se evri tek kupuju od banke, kurs postaje jednako važan kao naknada za transfer. Kod velikog broja naloga treba dodati i cenu poslovnog paketa, prilive iz inostranstva i uslove koje je firma pojedinačno ugovorila sa bankom.
Najkorisnija provera zato staje u jednu računicu: koliko dinara firma ukupno potroši da bi tačan iznos sa fakture u evrima stigao na račun dobavljača. SEPA je taj trošak učinila nižim i predvidljivijim, ali ga nije izjednačila između banaka.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.