Ako želite da položite veću količinu gotovine na svoj račun, verovatno vas prvo zanima postoji li iznos do kojeg banka neće pitati odakle novac potiče. U Srbiji ne postoji zakonski iznos ispod kojeg imate garanciju da banka neće postaviti pitanje o poreklu novca.
To ne znači da možete uplatiti 14.000 evra bez ikakvih pitanja, niti da će banka automatski odbiti svaku uplatu iznad 15.000 evra.
Banka prati poslovanje klijenta i može tražiti dodatno objašnjenje ili dokumentaciju kada uplata odstupa od njegovih uobičajenih prihoda i transakcija. Zato će odgovor zavisiti od iznosa, porekla novca, načina uplate i finansijskog profila osobe koja novac polaže.
Prag od 15.000 evra ne znači da do tog iznosa nema provere
Uprava za sprečavanje pranja novca izričito navodi da se prijavljuju gotovinske transakcije od najmanje 15.000 evra, ali i sumnjive transakcije bez obzira na njihov iznos.
Drugim rečima, 15.000 evra predstavlja važan zakonski prag za prijavljivanje gotovinske transakcije, a ne granicu do koje banka mora da prihvati novac bez pitanja.
Zvanično objašnjenje možete pronaći na sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.
Da li banka može da traži poreklo za 5.000 ili 10.000 evra?
Može.
Ako osoba svakog meseca prima platu od 90.000 dinara, nema druge evidentirane prihode i odjednom dođe na šalter sa 10.000 evra u gotovini, banka može da pita odakle novac potiče.
Sa druge strane, uplata istog iznosa može biti potpuno očekivana kod osobe koja je prethodno prodala automobil, podigla svoju štednju iz druge banke ili dobila novac na osnovu dokumentovanog nasledstva.
Zbog toga banke posmatraju celu transakciju, a ne samo broj napisan na uplatnici.
Narodna banka Srbije objašnjava da su banke dužne da prate poslovanje svojih klijenata i pribavljaju informacije o svrsi i nameni transakcija. U određenim situacijama mogu tražiti i dodatne informacije ili dokumentaciju.
Šta može da bude dokaz o poreklu novca?
Dokument koji će banka prihvatiti zavisi od toga kako ste došli do novca.
| Poreklo novca | Dokument koji može dokazivati poreklo |
|---|---|
| Prodaja stana ili kuće | Kupoprodajni ugovor i dokaz o isplati |
| Prodaja automobila | Kupoprodajni ugovor |
| Nasledstvo | Pravosnažno rešenje o nasleđivanju |
| Poklon | Ugovor o poklonu i prateća dokumentacija |
| Zarada | Izvodi, obračuni zarade ili potvrde o primanjima |
| Novac podignut sa drugog računa | Bankarski izvod ili potvrda o isplati |
| Ranija štednja | Izvodi, potvrde o štednji i druga dokumentacija koja pokazuje nastanak sredstava |
| Prodaja druge imovine | Ugovor kojim je prodaja dokumentovana |
Uprava za sprečavanje pranja novca navodi kao primere dokumentacije kupoprodajni ugovor, nalog o isplati sa računa druge banke i dokumentaciju koja pokazuje da novac potiče iz štednje.
Šta ako je novac godinama čuvan kod kuće?
Ovo je komplikovanija situacija jer sama rečenica da ste godinama štedeli gotovinu nije isto što i dokaz koji pokazuje kako je novac stečen.
Uprava za sprečavanje pranja novca je krajem 2025. posebno razmatrala pitanje lične ušteđevine koja nije držana na bankovnom računu.
Obveznik tada može da prikupi izjavu klijenta, ali podatke o poreklu sredstava procenjuje i prema drugim raspoloživim informacijama.
Na primer, banka može uzeti u obzir prethodna primanja, imovinu, poslovne aktivnosti i druge podatke koji mogu potvrditi da je iznos realan u odnosu na finansijsku situaciju klijenta.
Zato je mnogo lakše objasniti 20.000 evra ako postoje godine redovnih visokih prihoda nego ako osoba nema evidentirane prihode koji bi mogli da objasne takvu ušteđevinu.
Da li uplata od 15.000 evra automatski znači poresku kontrolu
Ne.
Prijavljivanje gotovinske transakcije Upravi za sprečavanje pranja novca nije isto što i poreska kontrola niti automatski znači da je klijent osumnjičen za bilo kakav prekršaj.
Banke imaju zakonsku obavezu da određene transakcije prijavljuju. Uprava dobija podatke o gotovinskim transakcijama od 15.000 evra ili više, kao i o transakcijama za koje postoje osnovi sumnje.
Problem nastaje kada klijent ne može da objasni poreklo novca ili kada se podaci i dokumentacija ne uklapaju sa stvarnim tokom novca.
Da li pomaže ako veliku uplatu podelite na nekoliko manjih?
Ne treba pokušavati da se zakonski prag izbegne cepanjem jedne velike uplate na više manjih.
Propisi predviđaju praćenje međusobno povezanih transakcija, a bankarski sistemi prate obrasce uplata. Nekoliko uzastopnih gotovinskih uplata od po nekoliko hiljada evra može privući više pažnje nego jedna uredno dokumentovana uplata većeg iznosa.
Ako imate 20.000 evra od prodaje imovine, daleko je čistija situacija da banci pokažete dokument koji objašnjava poreklo nego da nekoliko dana zaredom polažete manje iznose.
Posebna pažnja kod novca za kupovinu nekretnine
Kupovina nekretnine spada u oblasti kojima se poklanja povećana pažnja zbog rizika od pranja novca.
Uprava za sprečavanje pranja novca navodi da je kupoprodaja nepokretnosti svrstana u kategoriju visokog rizika. Zato se kod veće kupovine može detaljnije proveravati odakle potiče novac, čak i kada sredstva nisu unesena u banku jednom velikom gotovinskom uplatom.
Ako planirate kupovinu stana uz stambeni kredit, BizInfo je već detaljnije obradio i pitanje porekla novca za učešće u tekstu o kamatama na stambene kredite i troškovima kupovine.
Šta se dešava kada banka zatraži dokaz?
Sam zahtev banke ne znači da ste uradili nešto pogrešno.
Službenik može pitati koja je svrha uplate i odakle sredstva potiču. Ako je potrebno, banka će zatražiti dokumentaciju. Klijent tada dostavlja dokument koji odgovara konkretnom slučaju.
Ako je novac dobijen prodajom nekretnine, prilaže se ugovor. Ako je nasledstvo, relevantno je rešenje o nasleđivanju. Ako su sredstva prebačena ili podignuta iz druge banke, izvod može pokazati tok novca.
Banka zatim procenjuje podatke u skladu sa svojim procedurama i zakonskim obavezama.
Važna je i razlika između gotovine i prenosa sa drugog računa
Gotovina izaziva više pitanja zato što njen prethodni tok nije vidljiv kroz bankarski sistem.
Kada 30.000 evra stigne sa vašeg računa u drugoj banci, postoji elektronski trag prenosa. To ipak ne sprečava banku da traži informacije o prvobitnom poreklu sredstava ako za tim postoji potreba.
Kod 30.000 evra donetih u novčanicama na šalter, banka nema isti prethodni trag i mnogo je važnije da klijent može jasno da objasni odakle gotovina potiče.
Postoji i ograničenje od 10.000 evra, ali ono se odnosi na drugu situaciju
Još jedan broj koji može da napravi zabunu jeste 10.000 evra.
Narodna banka Srbije je u junu 2026. dodatno objasnila da uplata gotovine na račun prodavca kod banke ima drugačiji tretman od direktnog predavanja tog novca prodavcu.
Zato prag od 10.000 evra i prag od 15.000 evra ne treba mešati. Prvi se odnosi na ograničenje određenih gotovinskih plaćanja, a drugi je važan za prijavljivanje gotovinskih transakcija Upravi.
Koliko onda možete da uplatite bez dokaza o poreklu
Ne postoji garantovani iznos.
Banka može prihvatiti određenu gotovinsku uplatu bez dodatnog dokumenta ako se ona uklapa u poznate prihode i profil klijenta. Može isto tako zatražiti objašnjenje za manju uplatu ako je neuobičajena ili postoje druge okolnosti koje povećavaju rizik.
Ako planirate veću gotovinsku uplatu, najjednostavnije je da unapred pripremite dokument koji pokazuje odakle je novac došao. Kupoprodajni ugovor, rešenje o nasleđivanju, bankarski izvod ili drugi jasan trag porekla mogu znatno pojednostaviti postupak.
Za kraj
Iznos od 15.000 evra nije dozvoljena granica za anonimnu ili neobjašnjenu uplatu. To je zakonski važan prag za prijavljivanje gotovinskih transakcija.
Banka može pitati za poreklo i kada uplaćujete manje, posebno ako iznos ne odgovara vašem dosadašnjem poslovanju ili načinu korišćenja računa.
Zato kod većih uplata nije najvažnije ostati ispod određene cifre, već imati jasan i dokaziv odgovor na jednostavno pitanje odakle novac potiče.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.