U Srbiji danas ima više od 250.000 ljudi koji zvanično primaju neku vrstu socijalne pomoći, a stvarni broj onih koji se bore sa siromaštvom daleko je veći.
Mnogi jedva preživljavaju sa minimalnim prihodima, neki nemaju čak ni to. Ljudi ostaju bez posla u srednjim godinama, bez ikakve sigurnosti, mnogi stariji nemaju penziju niti porodicu koja bi im pomogla.
Ima onih koji zbog bolesti, invaliditeta ili mentalnog stanja ne mogu da rade, a za sistem su potpuno nevidljivi.
Stoga je socijalna pomoć koju država daje za mnoge pitanje opstanka, a ne novčani dodatak.
Iako postoji zakonski okvir, put do tog prava može biti dug, nejasan i birokratski zahtevan.
Zato smo u ovom tekstu obuhvatili sve oo što treba da znate o socijalnoj pomoći u Srbiji, bez obzira na to da li je potrebna vama, ili informacije tražite za člana porodice, komšiju ili nekoga iz zajednice.
Šta je socijalna pomoć i kome je namenjena?
Socijalna pomoć u Srbiji je deo sistema socijalne zaštite koji ima zadatak da pruži osnovnu sigurnost onima koji su ostali bez ikakve druge podrške.
Ova pomoć može biti redovna, kao što je mesečna novčana socijalna pomoć, ili jednokratna, dodeljena u slučajevima iznenadne potrebe i uključuje troškove hitnog lečenja, nabavku lekova, pomoć u slučaju požara, poplave ili druge elementarne nepogode, kao i pokrivanje osnovnih potreba u kriznim situacijama, poput nabavke ogreva ili hrane.
Postoji i specijalizovana novčana podrška za određene kategorije: lica sa invaliditetom, roditelje dece sa smetnjama u razvoju, starija lica bez penzije, porodice sa troje ili više dece.
Centri za socijalni rad su najvažniji „šraf“ u ovom procesu. Oni prikupljaju zahteve, proveravaju da li neko zaista ispunjava uslove, sprovode procenu na terenu i donose rešenja.
U mnogim slučajevima, upravo zaposleni u centrima imaju moć da odluče da li će neko dobiti pomoć ili ne.
Zbog toga je važno detaljno upoznati svoja prava i biti informisan o celokupnoj proceduri.
Koje grupe građana imaju pravo na pomoć?
Pojedinci i porodice bez prihoda
To su ljudi koji nemaju nikakve redovne prihode ni iz jednog izvora – ne rade, ne primaju penziju, ne dobijaju alimentaciju, nemaju rente ni socijalna davanja i nemaju imovinu koju bi mogli da koriste za pokrivanje osnovnih troškova života.
U ovu kategoriju spadaju i porodice koje zajedno nemaju dovoljno da bi pokrile minimalne potrebe – hranu, stan, grejanje i lekove.
Nezaposleni i dugotrajno nezaposleni
Osobe koje se vode kao nezaposlene na Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ne ostvaruju pravo na novčanu naknadu. Posebno se posmatraju oni koji su već duže vreme bez posla.
Međutim, da bi ostvarili pravo na pomoć, moraju da dokažu da nemaju druge izvore prihoda i da njihovo domaćinstvo ne poseduje značajnu imovinu.
Starija lica bez penzije i prihoda
Građani stariji od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, ni domaću ni stranu, a nemaju drugu imovinu ili finansijsku podršku od članova porodice.
Ova grupa je posebno ranjiva, jer često nema mogućnost da dođe do bilo kakvog prihoda, a troškovi života, posebno lekovi i grejanje, sve više rastu.
Osobe sa invaliditetom i bolesni građani
Lica sa teškim telesnim ili mentalnim oštećenjima, kao i osobe koje boluju od hroničnih ili teških bolesti koje ih sprečavaju da rade i ostvaruju prihode su kategorija koja ima pravo na dodatne oblike podrške.
Međutim, da bi ostvarili osnovnu novčanu pomoć, moraju da ispune i imovinske uslove, što dodatno komplikuje situaciju mnogima koji se već suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim izazovima.
U praksi, mnoga lica sa invaliditetom zavise od tuđe nege, ne mogu samostalno da se kreću, kupuju lekove, odlaze kod lekara ili obavljaju osnovne dnevne radnje kao što su priprema hrane i lična higijena.
U takvim slučajevima, neophodno je da centar za socijalni rad prepozna ove potrebe kroz individualnu procenu i uključi odgovarajuće oblike podrške.
To mogu biti prava na dodatke za tuđu negu i pomoć, prioritetan pristup zdravstvenim uslugama, pomoć u nabavci ortopedskih pomagala, organizovana kućna nega ili angažovanje gerontodomaćica preko lokalnih službi.
Samohrani roditelji i porodice sa decom
Porodice u kojima je samo jedan roditelj prisutan, naročito ako je nezaposlen ili ima neredovne prihode, spadaju u najugroženije grupe.
Takođe, porodice sa više dece, sa decom sa smetnjama u razvoju ili sa niskim primanjima mogu ostvariti pravo na pomoć ako se proceni da nisu u stanju da zadovolje osnovne potrebe deteta.
U ovim slučajevima, centri za socijalni rad posebno razmatraju celokupno stanje u porodici: da li roditelj ima formalne ili neformalne prihode, kolika su ukupna mesečna primanja domaćinstva, da li postoje dugovanja ili neplaćeni računi, kakvi su uslovi stanovanja, da li postoji podrška šire porodice, kao i konkretne potrebe dece (ishrana, odeća, školski materijal, zdravlje).
Posebno se prati da li postoji rizik od zanemarivanja deteta ili pogoršanja uslova života.
Na osnovu svega toga donose se odluke o vrsti i obimu pomoći.
Uslovi za ostvarivanje prava na socijalnu pomoć
Imovinski kriterijumi su temelj za odlučivanje da li neko može ostvariti pravo na socijalnu pomoć.
Takođe, uzima se u obzir da li posedujete imovinu kao što su stan, kuća, poljoprivredno zemljište, automobil, poslovni prostor ili druga vredna imovina.
Ako ukupna vrednost te imovine i mesečni prihodi ne prelaze zakonom propisan prag, moguće je ostvariti pravo na socijalnu pomoć.
Taj prag se određuje u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i ažurira se u odnosu na minimalnu potrošačku korpu i druge ekonomske pokazatelje.
Ove procene se rade pojedinačno i zavise od mnogo faktora, ali pružaju okvirnu sliku kako se uslovi primenjuju u praksi.
Posebni uslovi se primenjuju u slučaju osoba koje ne mogu da rade ili su u posebno teškoj situaciji.
Na primer, osoba sa invaliditetom, teško bolesna osoba, starije lice koje živi samo ili dete bez roditeljskog staranja ne mora da ispuni iste kriterijume kao radno sposobna osoba.
U tim slučajevima se radi individualna procena potreba i centar ima mogućnost da dodeli pomoć čak i ako su prihodi malo iznad limita, ako je realna situacija alarmantna.
Socijalna karta je elektronski registar koji automatski povezuje podatke iz više državnih baza: poreske uprave, katastra, MUP-a, PIO fonda i drugih.
Na osnovu tih podataka sistem procenjuje da li neko ispunjava uslove, čime se ubrzava proces i smanjuje mogućnost zloupotrebe.
To zapravo znači da građani više ne moraju da donose veliki broj potvrda o prihodima, imovini i članovima domaćinstva, već centar te podatke pribavlja kroz socijalnu kartu.
Međutim, i dalje se može tražiti dopuna dokumentacije ako postoje neslaganja ili sumnje u tačnost podataka.
Kako se prijaviti za socijalnu pomoć?
Prvi korak je podnošenje zahteva nadležnom centru za socijalni rad prema mestu vašeg prebivališta.
Možete im se obratiti lično, a u nekim opštinama postoji i opcija elektronskog podnošenja putem portala eUprav, ako opština podržava ovu uslugu.
Preporuka je da se prethodno informišete telefonom ili putem sajta centra da biste znali tačno vreme rada i da li je potrebno posebno zakazivanje termina.
Potrebna dokumentacija
- važeća lična karta ili izvod iz matične knjige rođenih (za maloletne članove porodice)
- potvrda o prihodima svih članova domaćinstva (ili potvrda da prihoda nema)
- dokaz o imovini: vlasnički list, rešenja o porezu, ugovori o zakupu, nasledničke odluke
- dokaz o zdravstvenom stanju – lekarska dokumentacija ako se pozivate na bolest
- izvod iz banke o prometu po tekućem računu za poslednjih nekoliko meseci
Gde i kako se uzimaju potvrde o prihodima?
Ove potvrde se najčešće izdaju u poreskoj upravi, opštinskim službama ili ih daje poslodavac.
Ako član domaćinstva nema nikakve prihode, izdaje se izjava o tome, koju overava centar za socijalni rad ili notar.
U nekim slučajevima, može se tražiti i potvrda iz Nacionalne službe za zapošljavanje ako je osoba prijavljena kao nezaposlena.
U zavisnosti od vrste pomoći koju tražite, mogu se zahtevati i dodatni dokumenti, kao što su potvrde o školovanju dece, potvrde o nezaposlenosti sa NSZ, dokaz o invaliditetu i slično.
Koji su rokovi za rešavanje zahteva?
Kada dostavite kompletnu dokumentaciju, centar za socijalni rad ima zakonski rok od 15 dana da donese rešenje.
Ukoliko se u postupku procene ukaže potreba za dodatnim proverama ili dopunom podataka, taj rok se može produžiti na maksimalno 30 dana. O svakoj izmeni rokova korisnik mora biti obavešten.
Kako izgleda postupak u praksi?
Po podnošenju zahteva, službenik centra otvara predmet i započinje procenu vaše situacije.
To uključuje proveru podataka u sistemu socijalne karte, ali i mogućnost da vas pozovu na razgovor ili organizuju terensku posetu kako bi se uverili u uslove u kojima živite.
U slučaju sumnje ili neusklađenosti između dokumentacije i realnog stanja, mogu se tražiti dodatne potvrde, izjave ili kontakt sa drugim institucijama – na primer, poreskom upravom, PIO fondom ili Nacionalnom službom za zapošljavanje.
Na kraju, centar donosi odluku o dodeli ili odbijanju prava, a korisnik dobija pismeno rešenje.
Vrste socijalne pomoći u Srbiji
Vrste socijalne pomoći su novčana, dečiji dodatak, pomoć za negu i jednokratna pomoć.
- Novčana socijalna pomoć (NSP): Ova pomoć se dodeljuje mesečno pojedincima i porodicama koje ispunjavaju osnovne uslove, kao što su niska primanja i neposedovanje vredne imovine. U 2025. godini, osnovni iznos za pojedinca iznosi oko 13.000 dinara mesečno, a povećava se u zavisnosti od broja članova domaćinstva.
- Pomoć za negu i pomoć drugog lica: Namenjena je osobama koje zbog fizičkih ili mentalnih ograničenja nisu sposobne da se samostalno staraju o sebi. Ova pomoć iznosi oko 18.000 dinara mesečno u 2025. godini, a dodeljuje se uz nalaz i mišljenje lekarske komisije.
- Dečiji dodatak: Pravo na ovu pomoć imaju porodice sa decom koje se nalaze ispod propisanog prihoda po članu domaćinstva i u 2025. godini prosečno iznosi oko 4.800 dinara po detetu mesečno. Dodatak se dodeljuje po detetu i može se kombinovati sa drugim oblicima pomoći ako porodica ispunjava uslove.
- Jednokratna socijalna pomoć: Ova vrsta pomoći se odobrava na osnovu hitne i vanredne socijalne potrebe, kao što su bolest, elementarne nepogode ili iznenadni gubitak prihoda. Dodeljuje se nakon procene centra za socijalni rad i finansira se iz budžeta lokalne samouprave. Iznosi se razlikuju u zavisnosti od slučaja, ali se najčešće kreću između 10.000 i 25.000 dinara. Ovo pravo nije zagarantovano, već zavisi od okolnosti i dostupnosti sredstava.
Najčešće greške i prepreke pri ostvarivanju prava na socijalnu pomoć
- Nepotpuna dokumentacija. Mnogi korisnici ne znaju da zahtev neće biti ni razmatran dok se ne prikupi kompletna dokumentacija. Često fale ključni papiri: potvrda o prihodima, vlasnički list, bankovni izvodi ili dokazi o zdravstvenom stanju. Zbog toga se čitav proces zaustavlja dok se sve ne dostavi, a nekad to zna da potraje i više od mesec dana.
- Neprijavljena imovina. Građani ponekad pokušaju da sakriju činjenicu da poseduju, na primer, automobil, poljoprivredno zemljište, vikendicu ili poslovni prostor. Iako se ta imovina možda ne koristi aktivno, ona se vodi kao potencijalni izvor prihoda i može biti osnov za odbijanje zahteva. Uz digitalizaciju sistema i socijalnu kartu, ove informacije se sve češće proveravaju automatski.
- Kašnjenje sa prijavom. Neka prava, poput dečijeg dodatka ili jednokratne pomoći, mogu se ostvariti samo u određenim vremenskim okvirima. Zahtev za dečiji dodatak mora se podneti u roku od tri meseca od dana ispunjenja uslova, u skladu sa Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Rok se računa, na primer, od dana rođenja deteta ili od dana kada je porodica ispunila prihodovne kriterijume. Ako se zahtev podnese kasnije, isplata važi od dana podnošenja i ne priznaje se retroaktivno.. Ako se zakasni, pravo se gubi za taj period i nema retroaktivne isplate.
- Nedovoljna informisanost. Mnogi ljudi ne znaju koja prava im pripadaju niti kako da ih ostvare. Dešava se da godinama žive ispod praga siromaštva, a nikad ne podnesu zahtev jer im niko nije objasnio da mogu. Takođe, usled promena zakona i kriterijuma, korisnici često ostanu bez tačne i kompletne informacije.
- Stigma i sramota. Socijalna pomoć je za neke ljude poslednja opcija, jer osećaju ličnu krivicu ili strah od osude okoline. To posebno važi za samohrane roditelje, mlade bez posla ili starije koji nemaju porodicu. Mnogi zato ne traže pomoć iako im objektivno pripada.
Najčešća pitanja o socijalnoj pomoći (FAQ)
Socijalna pomoć u Srbiji – pravo, ne sramota
U Srbiji, gotovo milion ljudi živi ispod linije siromaštva, a desetine hiljada ih se nikada nisu ni obratile centru za socijalni rad – ne zato što ne ispunjavaju uslove, već zato što ne znaju da imaju pravo. Ili ne veruju da će ih neko saslušati. Ili ih je sramota.
Ako ste pročitali ovaj vodič do kraja, sada znate da to pravo postoji. I da ima smisla boriti se za njega.
Znate kako izgleda proces, šta vam je potrebno i koje prepreke vas mogu sačekati. Možda neće sve ići glatko i brzo ali sada bar imate mapu. Obratite se svom Centru za socijalni rad ili pošaljite ovaj tekst nekome kome će značiti.
Kao građani zemlje u kojoj se za sve, pa i najosnovnija prava, treba boriti, jedni drugima smo najpouzdaniji oslonac.