by: Siniša MarkovićPosted on:

Prava trudnica na radu u Srbiji: osnovni pregled i potrebna dokumentacija

Kada ste trudni ili tek planirate trudnoću, a uz to ste i zaposleni, poznavanje zakona i vaših prava kao trudnice na radu je izuzetno važno, kako biste se zaštitili od otkaza i nefer tretmana,te dobili ono što vam pripada kao ženi koja u toku svog radnog odnosa odluči da postane majka.

Bez obzira na to da li imate ugovor na neodređeno, radite na određeno vreme, po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima ili preko agencije – važe ista pravila.

Zaposlenoj trudnici nije svejedno da li će moći da ode na kontrolu tokom radnog vremena, da li sme da radi noću ili koliko traje odsustvo pre i posle porođaja.

Zato ovaj tekst donosi pregled pravila koja su već godinama jasno propisana i koja vam mogu olakšati organizaciju, planiranje i uopšte – život.

U nastavku ćete pronaći pregled ključnih prava trudnica u Srbiji – od zaštite na radu i mogućnosti premeštaja, preko noćnog i prekovremenog rada i odsustava zbog pregleda, do procedure za otvaranje trudničkog bolovanja i prelaska na porodiljsko odsustvo.

Više ne morate da tragate, čitate iskustva i izdruge ili treće ruke – sve što vam treba (ili će vam trebati), na jednom je mestu.

Osnovna prava trudnica na radu

Izvor: artlist.io/Screenshot,

Zakon prepoznaje potrebu da trudnica bude dodatno zaštićena na radnom mestu u fizičkom smislu, ali i kroz pravila koja garantuju pravo na bezbednost, odsustvo kada je neophodno i prilagođavanje uslova rada.

Prava trudnica na radu u Srbiji uređuju se pre svega:

  • Zakonom o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 113/2017, 95/2018 i dr.)
  • Zakonom o zdravstvenom osiguranju (Sl. glasnik RS, br. 25/2019, 15/2023)
  • Pravilnicima RFZO-a i mišljenjima Ministarstva rada

Ovi propisi jasno definišu zabrane, obaveze poslodavaca i prava radnica u svim oblicima radnog odnosa.

Pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti

Prema Zakonu o radu, poslodavac ima obavezu da obezbedi trudnici radno okruženje koje ne ugrožava njeno zdravlje i zdravlje nerođenog deteta.

To uključuje izbegavanje fizičkih napora, izlaganja štetnim hemikalijama, buci, vibracijama i teškim uslovima rada (rad u smenama, noćni rad, rad na visini ili u zatvorenom prostoru sa lošom ventilacijom).

Poslodavac je dužan da proceni da li postoje rizici koji bi mogli negativno uticati na trudnoću.

Ukoliko ih ima, mora da ponudi konkretne mere: prilagođavanje postojećeg radnog mesta, premeštaj na drugo mesto ili oslobađanje od rada uz naknadu zarade.

Ove promene se sprovode na osnovu lekarske dokumentacije, najčešće mišljenja specijaliste medicine rada ili ginekologa.

Dakle, žena koja, na primer, radi na terenu, sa hemikalijama ili u teškim fizičkim uslovima, ne sme ostati na tom radnom mestu nakon što se utvrdi trudnoća, već mora biti premeštena ili oslobođena od posla, uz očuvanje svojih primanja.

Pravo na premeštaj na drugo radno mesto

Zakon predviđa da trudnica koja ne može bezbedno da obavlja svoj posao ima pravo da bude premeštena na drugo, odgovarajuće radno mesto – i to bez umanjenja zarade.

Ključna reč ovde je „odgovarajuće“, što znači da posao ne sme biti ni degradirajući ni ispod stručne spreme radnice.

Ovo pravo se ostvaruje na osnovu lekarske potvrde – najčešće od izabranog ginekologa, a u nekim slučajevima i specijaliste medicine rada.

Poslodavac je dužan da odmah postupi po toj potvrdi, bez odlaganja. U slučaju da takav posao ne postoji, trudnica može biti oslobođena rada, ali i dalje prima platu.

U slučaju da poslodavac odbije da obezbedi premeštaj ili ne reaguje na lekarsku dokumentaciju, žena ima pravo da se obrati inspekciji rada.

Pravo na odsustvo zbog pregleda i terapije

Zakonski je priznato pravo trudnice da odsustvuje sa posla radi obavljanja lekarskih pregleda, laboratorijskih analiza, konsultacija i terapija koje su povezane sa trudnoćom.

Ova odsustva ne smeju biti uzeta kao godišnji odmor niti smatrana neopravdanim izostankom.

Zarada za vreme ovih odsustava ostaje ista, bez umanjenja, a trudnica je dužna da dostavi potvrdu lekara ili izveštaj sa pregleda. Nema potrebe za otvaranjem bolovanja ako je reč o pojedinačnim dolascima ili kontrolama – dovoljno je uredno dokumentovati izostanak.

Nažalost, mnoge žene i dalje ne koriste ovo pravo jer nisu sigurne kako se tačno sprovodi.

Najbitnije je – nema potrebe da se unapred traži saglasnost poslodavca, dovoljno je obavestiti ga i dostaviti validnu medicinsku dokumentaciju nakon pregleda.

Zabrana otkaza i diskriminacije

@st.bih

Dobijaju li trudnice otkaze? #otkaz #trudnica #trudnica🤰 #rad #zakon #foryoupage #ljudskaprava #poslodavac #pravazena #radničkaklasa #fyp #sarajevo #banjaluka #mostar #radnici #diskriminacija #borba #žene #radnice Otkaz trudnoj ženi Ženska prava Otpuštanje radnika Prava radnika Pravo na rad

♬ Epic Piano – AlexRockBeat

Zaštita trudnica na radu podrazumeva i zaštitu od bilo kakvog vida pritiska, otkaza, ili nejednakog tretmana.

Zakon jasno definiše zabrane koje se odnose na prekid radnog odnosa tokom trudnoće, kao i mehanizme zaštite od diskriminacije – bilo da je ona otvorena ili prikrivena

Zakonska zabrana otkaza tokom trudnoće

Član 187. Zakona o radu izričito zabranjuje otkaz ugovora o radu zaposlenoj ženi zbog trudnoće.

Ova zaštita je apsolutna: poslodavac ne sme da donese odluku o prestanku radnog odnosa iz bilo kog razloga koji ima veze sa trudnoćom – uključujući smanjenu produktivnost, bolovanja ili medicinske preporuke za premeštaj.

Ako do otkaza ipak dođe, trudnica ima pravo da podnese žalbu Inspekciji rada, koja može poništiti odluku poslodavca. Osim toga, sudskim putem se može tražiti poništenje otkaza i nadoknada štete. Otkaz izrečen trudnici u ovom kontekstu se smatra pravno nevažećim.

Jedini izuzetak odnosi se na situacije kada žena ima ugovor o radu na određeno vreme, koji ističe u toku trudnoće.

Zakon ne obavezuje poslodavca da takav ugovor produži, ali u tom slučaju trudnica ima pravo da koristi druga zakonom predviđena prava preko RFZO.

Na primer, ukoliko joj ugovor o radu istekne dok je na trudničkom bolovanju, ima pravo da nastavi da prima novčanu naknadu preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pod uslovom da podnese odgovarajuću dokumentaciju i ispunjava uslove propisane Zakonom o zdravstvenom osiguranju. T

akođe, može ostvariti pravo na porodiljsku naknadu kao nezaposlena trudnica, ako je bila osigurana određeni vremenski period pre isteka ugovora.

Ova prava se ne gube automatski istekom ugovora, već prelaze u nadležnost državnih institucija, uz dodatnu administrativnu proceduru.

Mere protiv diskriminacije trudnica na poslu

Diskriminacija može biti suptilna, ali i dalje nezakonita. Zakon o radu i Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuju svaki vid nepovoljnog tretmana zbog trudnoće – bilo da se radi o uskraćivanju prava, nepozivanju na sastanke, dodeljivanju manje odgovornih zadataka ili stvaranju pritiska da se uzme neplaćeno odsustvo.

Tzv. „tihi mobing“ – gde se trudnici otežava radna svakodnevica bez eksplicitnih zabrana – takođe potpada pod zakonsku zaštitu. U takvim slučajevima trudnica može podneti prijavu inspekciji rada ili Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Važno je voditi evidenciju: zapisivati sve komunikacije, čuvati mejlove i dokumentovati promene koje ukazuju na nejednak tretman.

Ovi podaci su krucijalni ako dođe do pravnog postupka.

Prava porodilje prilikom povratka na posao

Po završetku porodiljskog odsustva, žena ima pravo da se vrati na isto radno mesto koje je imala pre odlaska. Ako to nije moguće, mora joj se obezbediti drugo, ravnopravno radno mesto – uz zadržavanje svih stečenih prava – zarade, staža, beneficija).

Poslodavac ne sme da joj smanji platu, promeni radno vreme ili degradira na nižu poziciju zbog toga što je koristila pravo na trudničko i porodiljsko odsustvo. Takvo postupanje je protivno zakonu i može biti osnov za prijavu i tužbu.

Međutim, ipak se dešava da žene nailaze na teškoće prilikom povratka – od ignorisanja u radnom procesu, do „dobrovoljnog“ premeštaja na poziciju koja nije odgovarajuća.

Posebno je važno imati u vidu da pravo na jednak tretman ne prestaje rođenjem deteta, već traje sve dok postoji radni odnos.

Trudničko bolovanje i naknade

Tokom trudnoće, može doći do situacije kada žena nije u mogućnosti da obavlja posao zbog rizika po zdravlje ili komplikacija.

U takvim slučajevima, zakon omogućava otvaranje trudničkog bolovanja, uz finansijsku podršku kroz naknadu zarade.

Kada i kako se otvara trudničko bolovanje?

Trudničko bolovanje (ili bolovanje zbog komplikacija u trudnoći) otvara se kada lekar utvrdi da trudnica nije u mogućnosti da radi – bilo zbog opšteg zdravstvenog stanja, rizične trudnoće ili potrebe za mirovanjem.

Otvaranje bolovanja započinje kod izabranog ginekologa u domu zdravlja, koji izdaje „Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad“ (takozvanu doznaku). Ovaj dokument se predaje poslodavcu, a istovremeno se vodi i kroz sistem RFZO.

Trudničko bolovanje može biti otvoreno u bilo kom trenutku trudnoće – čak i u prvom tromesečju – ako lekar proceni da postoji potreba.

Naknada zarade tokom odsustva

Za vreme trudničkog bolovanja, trudnica ostvaruje pravo na naknadu zarade. Visina naknade zavisi od prosečne zarade u poslednjih 12 meseci pre početka bolovanja.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Pravilniku RFZO-a:

  • Naknadu zarade isplaćuje poslodavac, a RFZO refundira ta sredstva.
  • U slučaju komplikovane trudnoće ili rizične trudnoće, naknada iznosi 100% prosečne zarade.
  • Ukoliko trudnica ne ispunjava uslove za pun iznos (ima nedovoljno meseci staža), naknada može biti umanjena, ali ne može biti manja od minimalne zarade propisane zakonom.

Ključni kriterijum za pun iznos naknade (100% prosečne zarade) jeste da trudnica bude osigurana najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre otvaranja bolovanja, prema Pravilniku o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Isplata se vrši redovno uz platu, a eventualna kašnjenja refundacije su odgovornost poslodavca – trudnica ne sme da ostane bez prihoda zbog administrativnih zastoja.

Trajanje trudničkog bolovanja i prelazak na porodiljsko

Trudničko bolovanje traje sve dok ne počne porodiljsko odsustvo. Prema Zakonu o radu, porodiljsko se otvara:

  • obavezno 28 dana pre predviđenog termina porođaja,
  • ili najranije 45 dana pre termina, ako to lekar preporuči.

Lekar će izdati poseban izveštaj kojim se zaključuje trudničko bolovanje i otvara pravo na porodiljsko odsustvo.

U ovom trenutku se menja i osnov refundacije – sa bolovanja na osnovu bolesti (komplikacija u trudnoći) na pravo na porodiljsku naknadu.

Važno je da između trudničkog i porodiljskog ne postoji prekid – administracija mora da obezbedi neprekinuto trajanje prava i isplate.

Procedura i dokumentacija za ostvarivanje prava

Izvor: artlist.io/Screenshot,

Kada trudnica želi da ostvari svoja zakonska prava na radu, osnov je da poseduje odgovarajuću dokumentaciju i da prati propisanu proceduru.

Često dolazi do zabuna jer žene ne znaju šta se predaje poslodavcu, a šta RFZO-u, kao ni koji su rokovi za predaju dokumentacije.

Zato razjašnjavamo sve nedoumice i administrativne zavrzlame, kako bi svaka trudniv+ca koja ovo pročita mogla lakše da dođe do onoga što joj pripada.

Potrebna medicinska dokumentacija

Osnova za ostvarivanje većine prava trudnice na radu jeste medicinska dokumentacija. U nju spadaju:

  • Potvrda o trudnoći – izdaje izabrani ginekolog, obično nakon prve potvrđene trudnoće ultrazvukom. Ova potvrda se dostavlja poslodavcu kao prvi dokaz trudnoće.
  • Izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad (doznaka) – dokument kojim lekar otvara trudničko bolovanje. Izdaje se mesečno i predaje poslodavcu.
  • Specijalistički izveštaji – ako trudnoća spada u rizične, ginekolog može uputiti trudnicu drugom specijalisti (na primer internisti, endokrinologu). Ti nalazi su osnova za dalje otvaranje bolovanja ili premeštaj na drugo radno mesto.
  • Potvrda o potrebnom premeštaju – ukoliko trudnica ne može da obavlja svoj posao, ginekolog ili specijalista medicine rada izdaje potvrdu kojom se preporučuje premeštaj.

Bez ovih dokumenata, poslodavac nije u obavezi da prilagodi radno mesto ili evidentira trudničko bolovanje i prosledi dokumentaciju dalje RFZO-u.

Dokumenta koja se podnose poslodavcu

Kada trudnica prikupi medicinsku dokumentaciju, sledeći korak je da je dostavi poslodavcu. Najčešće se predaju:

  • Potvrda o trudnoći – kao osnovni dokaz.
  • Doznake za bolovanje – svakog meseca, redovno.
  • Potvrda o premeštaju – ako je potrebna izmena radnog mesta.
  • Izveštaji o kontrolama ili terapijama – u slučaju odsustva sa posla zbog pregleda.

Sva dokumenta se predaju pisanim putem, najbolje uz kopiju i potpisanu potvrdu prijema, kako bi trudnica imala dokaz da je dokumentaciju dostavila.

Postupak pred zdravstvenim i socijalnim institucijama

Poslodavac je taj koji prosleđuje dokumentaciju RFZO-u radi refundacije naknade zarade. Trudnica sama ne ide u RFZO, osim ako postoji spor, promena zdravstvenog osiguranja ili specifičan zahtev. Rok za obradu dokumentacije i isplatu naknade od strane RFZO-a je do 30 dana.

U slučaju da poslodavac odbije da prosledi dokumentaciju, trudnica može samostalno podneti zahtev RFZO-u, ali je preporuka da se odmah obrati i Inspekciji rada. Tako obezbeđuje da joj prava ne budu uskraćena zbog postupanja poslodavca.

Dodatno, ako trudnica prelazi sa jednog posla na drugi ili ostane bez radnog angažmana tokom trudnoće, važno je da podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) i RFZO-u da bi nastavila da ostvaruje prava iz osiguranja.

Obaveze poslodavca prema trudnicama

Izvor: artlist.io/Screenshot,

Prava trudnica na radu ne mogu se sprovesti bez aktivne uloge poslodavca. Zakon jasno propisuje koje su obaveze poslodavca, kako se prati njihovo izvršavanje i koje posledice snosi ako ih ne ispoštuje.

  • Prilagođavanje radnog mesta i uslova rada – Poslodavac je dužan da izvrši procenu rizika za svaku trudnicu na radnom mestu i da obezbedi da posao koji obavlja ne ugrožava njeno zdravlje. Ako postoje faktori rizika, poslodavac mora da prilagodi uslove ili da obezbedi drugo, odgovarajuće radno mesto. Ukoliko takav posao ne postoji, dužan je da trudnicu oslobodi rada uz to da ona zadržava svoju zaradu.
  • Evidentiranje odsustava i zaštita prava zaposlenih – Sva odsustva trudnica, bilo zbog pregleda, bolovanja ili porodiljskog odsustva, moraju biti evidentirana u skladu sa zakonom. Poslodavac ne sme da umanjuje zaradu, da menja radne obaveze na štetu trudnice ili da tretira odsustva kao neopravdane izostanke. Dokumentacija koju trudnica dostavlja mora biti uredno zavedena i čuvana.

Sankcije za poslodavce koji ne poštuju zakon

U slučaju da poslodavac ne poštuje obaveze prema trudnicama, inspekcija rada ima pravo da izvrši nadzor, naloži mere i izrekne kazne.

Novčane kazne za pravna lica kreću se od 800.000 do 2.000.000 dinara, a za odgovorna lica od 50.000 do 150.000 dinara.

Pored toga, trudnica ima pravo da pokrene sudski postupak za naknadu štete ili da podnese prijavu zbog diskriminacije.

Prava trudnica van klasičnog ugovora o radu

Izvor: artlist.io/Screenshot,

Zakon o radu najdetaljnije uređuje položaj trudnica u redovnom radnom odnosu.

Međutim, mnoge žene rade kao preduzetnice, po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, autorskim ugovorima, ugovorima o delu ili su angažovane preko agencija.

Njihova prava se razlikuju, jer zavise od vrste ugovora i osnovice osiguranja.

  • Preduzetnice: Žene koje su registrovane kao preduzetnice imaju pravo na naknadu tokom trudničkog i porodiljskog odsustva, ali samo ako su uredno plaćale doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada se obračunava na osnovu osnovice na koju su uplaćivani doprinosi u prethodnih 18 meseci. Ako preduzetnica nije uplaćivala doprinose ili je kasnila, prava se mogu umanjiti ili izgubiti.
  • Žene na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima: Ovaj oblik angažovanja ne donosi ista prava kao ugovor o radu.Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključuje se najviše na 120 dana godišnje i na osnovu njega trudnica ne stiče pravo na trudničko bolovanje i zaštitu prema Zakonu o radu. Ipak, ako ima zdravstveno osiguranje, može ostvariti pravo na naknadu preko RFZO, ali bez pune zaštite koju imaju žene u radnom odnosu.
  • Žene na autorskim ugovorima: Autorski ugovor se zaključuje za konkretno autorsko delo i ne stvara radni odnos.Na osnovu njega se ne stiču prava na trudničko bolovanje, naknadu zarade ili zaštitu od otkaza.Ako trudnica ostvaruje prihode samo po osnovu autorskog ugovora, jedina prava ostvaruje preko sistema zdravstvenog osiguranja i to u meri u kojoj je prijavljena i plaća doprinose.
  • Zaposlene na ugovorima o delu: Ugovor o delu je obligacioni ugovor i ne reguliše prava iz radnog odnosa. Zaposlena na ugovoru o delu nema pravo na trudničko bolovanje, premeštaj ili zaštitu od otkaza. Prava može ostvariti samo kroz obavezno zdravstveno osiguranje, ukoliko je osigurana po drugom osnovu (na primer preko supruga ili kao nezaposlena).
  • Radnice angažovane preko agencija: Žene koje rade preko agencija za privremeno zapošljavanje formalno su zaposlene kod agencije, a ne kod krajnjeg poslodavca. Zato je agencija odgovorna za isplatu zarade, bolovanja i poštovanje prava. U tom slučaju, trudnice treba da dostavljaju dokumentaciju agenciji, a agencija ima obavezu da sprovede sva prava jednako kao i svaki drugi poslodavac. Zaštita je ista kao i kod klasičnog ugovora o radu, samo što se ostvaruje preko agencije.

Ovi oblici angažovanja pokazuju da nije svaka trudnica zaštićena na isti način. Najšira i najsigurnija prava postoje kod žena u radnom odnosu, dok ostali oblici zavise od toga da li postoji obavezno socijalno osiguranje i uplaćeni doprinosi.

Najčešća pitanja u praksi (FAQ)

Kako se ostvaruje pravo na dodatne pauze?
Ako lekar preporuči da trudnica pravi češće pauze tokom radnog dana – bilo zbog umora, otoka ili drugih zdravstvenih razloga – poslodavac je dužan da obezbedi te pauze. Ovo ne umanjuje platu, niti se smatra kršenjem radne discipline. Potrebna je samo lekarska potvrda koju trudnica dostavlja poslodavcu.
Da li se prava razlikuju u privatnom i javnom sektoru?
Zakonski okvir je isti za sve poslodavce u Republici Srbiji, bez obzira na to da li je reč o privatnoj firmi, državnoj instituciji ili javnom preduzeću. Razlike mogu postojati u organizaciji rada, ali osnovna prava (zabrana otkaza, pravo na bolovanje, pravo na porodiljsko odsustvo, naknade) jednaka su za sve. To znači da svaka trudnica može da računa na istu zaštitu i ista prava, bez obzira na to gde radi.
Da li se trudničko bolovanje može otvoriti „dobrovoljno“?
Ne. Trudničko bolovanje otvara isključivo lekar – izabrani ginekolog ili specijalista medicine rada kada proceni da trudnica nije sposobna za rad iz zdravstvenih razloga. Poslodavac tu nema pravo odlučivanja. Trudnica ne može sama da zahteva bolovanje bez lekarskog opravdanja. Ovo je važno znati, jer mnoge žene očekuju da mogu same odlučiti kada žele na bolovanje, ali to u praksi nije moguće.
Da li moram odmah da obavestim poslodavca o trudnoći?
Rok nije propisan, ali zaštita se sprovodi tek kad poslodavac sazna da je reč o trudnici. Pravovremeno obaveštavanje omogućava procenu rizika, prilagođavanje posla i korišćenje odsustava zbog pregleda. Uobičajeno je da se poslodavcu dostavi potvrda o trudnoći čim zatrebaju prilagođavanja ili odsustva.
Da li ugovor na određeno vreme automatski prelazi u neodređeno zbog trudnoće?
Ne. Zaštita od otkaza zbog trudnoće ne znači obavezu poslodavca da produži ugovor na određeno vreme po isteku roka. Ako ugovor istekne, prava se dalje ostvaruju kroz nadležne institucije uz odgovarajuću dokumentaciju, uključujući osnove iz zdravstvenog osiguranja i dalje porodiljske naknade, ukoliko su ispunjeni uslovi propisani posebnim zakonima.
Mogu li da radim od kuće tokom trudnoće?
Rad od kuće može biti mera prilagođavanja uslova rada kada je to primereno prirodi posla i kada lekar preporuči izbegavanje određenih rizika. Ugovara se aneksom ugovora o radu ili internom odlukom poslodavca, uz jasno definisane zadatke i radno vreme. Prava na zaradu ostaju ista kao na radnom mestu.
Da li sam dužna da idem na službeni put?
Mogućnost odlaska na službeni put se procenjuje prema zdravstvenom stanju i preporuci lekara, kao i prema proceni rizika radnog mesta. Ako putovanje predstavlja rizik ili je lekar preporučio ograničenja, službeni put se izostavlja i obezbeđuje se alternativno rešenje (online sastanak, delegiranje zadatka). Poslodavac ne može da insistira na putu koji ugrožava zdravlje.
Mogu li da radim honorarno dok sam na trudničkom bolovanju?
Tokom bolovanja ste formalno privremeno sprečeni za rad. Svako radno angažovanje koje bi bilo u suprotnosti sa tom činjenicom može dovesti do prekida bolovanja i posledica po radni odnos. U slučaju da postoji dilema oko specifične aktivnosti, potrebno je da se prethodno konsultujete sa lekarom i poslodavcem, kako bi se izbegla kršenja propisa i eventualni sporovi.
Da li mogu da koristim godišnji odmor pre porodiljskog?
Možete. Godišnji odmor se može koristiti do otvaranja porodiljskog, uz dogovor sa poslodavcem. Ne gubi se pravo na godišnji odmor zbog trudnoće ili porodiljskog, a neiskorišćeni deo prenosi se u skladu sa zakonom i internim aktima poslodavca.
Da li poslodavac sme da traži uvid u detaljne medicinske nalaze?
Ne. Poslodavcu je dovoljan zvanični dokument: potvrda o trudnoći, doznaka ili potvrda o premeštaju. Detaljni medicinski podaci spadaju u osetljive lične podatke i ne dostavljaju se, osim onoga što je nužno za ostvarivanje prava.
Da li se staž računa tokom trudničkog i porodiljskog odsustva?
Računa se. Period trudničkog i porodiljskog odsustva ulazi u radni staž, a doprinosi se obračunavaju i uplaćuju prema propisima. To znači da se kontinuitet staža ne prekida zbog trudnoće ili porodiljskog.
Koliko često treba da dostavljam doznake i dokumentaciju?
Doznake se najčešće izdaju mesečno i evidentiraju elektronski. Poslodavac ih prati kroz sistem, ali je preporuka da proverite da li vaša organizacija traži i štampani primerak za arhivu. Dobro je da se sa HR-om unapred dogovorite oko dinamike dostave, kako bi se isplate sprovodile bez zastoja.
Da li prevoz, topli obrok i bonusi pripadaju tokom bolovanja?
Naknada zarade za vreme bolovanja zasniva se na osnovici iz prethodnog perioda rada. Troškovi prevoza i drugi neoporezivi troškovi koji su vezani za prisustvo na radu u pravilu se ne obračunavaju tokom privremene sprečenosti za rad, dok se elementi koji ulaze u osnovicu zarade uzimaju u obzir u skladu sa propisima i internim aktima poslodavca. Uvek proverite ugovor i pravilnik o radu zarad tačnog obračuna u vašoj konkretnoj situaciji.

Prava trudnica na radu: sigurnost koja oslobađa brige

Poznavanje prava koja vam tokom trudnoće pripadaju daje vam mogučnost da radne obaveze i porodicu planirate i usklađujete mirno i bez brige.

Zato iščitajte zakone koji vas se tiču, pripremite potrebnu medicinsku dokumentaciju i postavljajte pitanja bez ustručavanja.

Vaš sledeći korak je da dodatno istražite sve što vam nije potpuno jasno i obezbedite sebi mirno i sigurno trudničko i porodiljsko odsustvo.

Kada poznajete svoja prava i koristite ih na vreme, svaki naredni potez postaje predvidljiviji i bezbedniji.

Slični članci: