Koliko košta otvaranje i održavanje firme u zemljama regiona

Ako gledate samo državnu taksu, firma se u regionu registruje za iznos manji od večere u restoranu. U Crnoj Gori upis društva sa ograničenom odgovornošću košta 15 evra, a u Srbiji oko 68 evra.

U Sloveniji, sa druge strane, morate da obezbedite 7.500 evra osnivačkog kapitala pre nego što se firma upiše u registar. Prave razlike između zemalja pojavljuju se tek kasnije, kada stignu računi za knjigovodstvo, porez na dobit i doprinose na plate.

Evo brzog pregleda troškova po zemljama:

Srbija: niska ulazna cena, veći troškovi rada

 Srbija spada među najpovoljnije zemlje za sam početak. Registracija se radi elektronski, minimalni kapital je simboličan, a rešenje stiže za nekoliko radnih dana kada je dokumentacija uredna. Veća stavka dolazi kasnije, kroz poreze i doprinose na zarade.

Šta plaćate pri registraciji u APR-u

Agencija za privredne registre povećala je naknade od početka godine. Prema novim cenama APR-a, osnivanje privrednog društva košta 8.000 dinara, a otvaranje preduzetničke radnje 2.500 dinara.

Rezervacija naziva naplaćuje se 2.000 dinara, što ima smisla ako vam je ime važno za brend. Kako registrovan naziv štiti firmu i kada vam treba žig, objašnjava tekst o zaštiti naziva firme. Minimalni kapital za DOO iznosi 100 dinara.

Koliko košta održavanje firme u Srbiji

Najveći stalni trošak za DOO je knjigovodstvo, jer društvo mora da vodi dvojno knjigovodstvo i predaje godišnji finansijski izveštaj. Cena zavisi od broja faktura, zaposlenih i od toga da li ste u sistemu PDV-a.

Porez na dobit iznosi 15%, porez na zarade 10%, a doprinosi čine ukupno oko 31% troška zarade. U PDV sistem ulazite kada promet u poslednjih 12 meseci pređe 8.000.000 dinara.

Ako planirate da novac iz firme podižete kroz dobit, proverite kako se oporezuje isplata dividende vlasniku DOO, jer i to ulazi u godišnju računicu.

Crna Gora: najjeftiniji upis i najniže poreske stope u regionu

Crna Gora privlači preduzetnike iz Srbije zbog evra kao valute, niskog kapitala i blagih poreskih stopa. Firme se registruju u Centralnom registru privrednih subjekata (CRPS), koji vodi Poreska uprava. Za domaće osnivače postupak je jednostavan, a za strane osnivače raste broj dokumenata koje treba prevesti i overiti.

Šta košta osnivanje DOO u Crnoj Gori

Po Zakonu o privrednim društvima, društvo sa ograničenom odgovornošću može da se osnuje sa kapitalom od samo 1 evro. Osnivački akt overava notar, a moguća je i elektronska overa kvalifikovanim potpisom. Državna naknada za upis osnivanja DOO je 15 evra, prema odluci o naknadama u CRPS-u. Kod stranih osnivača račun povećavaju prevodi sudskog tumača, apostile i notarske usluge, pa se ukupan iznos teško procenjuje unapred.

Porezi i godišnji troškovi u Crnoj Gori

Porez na dobit u Crnoj Gori je progresivan. Prema poreskim vestima KPMG-a, dobit do 100.000 evra oporezuje se sa 9%, od 100.000 do 1.500.000 evra sa 12%, a iznad toga sa 15%.

Obavezna PDV registracija počinje kada promet pređe 30.000 evra, a opšta stopa PDV-a je 21%. Porez na zarade zavisi od bruto plate i ide najviše do 15%.

Javili smo se Danilu i Kristini iz VegaPlus DOO, koji svakodnevno rade sa osnivačima iz Srbije, od registracije firme i knjigovodstva do poreskih pitanja i boravišnih dozvola. Prvo što su nam rekli jeste da ljudi gotovo uvek gledaju samo taksu od 15 evra, a onda se iznenade kada saberu prevode, apostile i overe. 

Drugi savet je bio još praktičniji: promet pratite od prvog meseca, jer kad pređete 30.000 evra, PDV registracija je obavezna i niko vas neće posebno podsećati.

Hrvatska: j.d.o.o. kao jeftiniji ulaz u EU

 Hrvatska je skuplja od Srbije i Crne Gore, ali vam daje sedište u Evropskoj uniji i pristup jedinstvenom tržištu bez carinskih barijera. Za preduzetnike iz Srbije razlika se oseti već na startu, jer klasično društvo traži ozbiljan kapital. Zato većina malih osnivača počinje sa jednostavnijim oblikom društva i prelazi na klasični d.o.o. tek kada posao poraste.

Šta košta osnivanje firme u Hrvatskoj

Klasični d.o.o. traži najmanje 2.500 evra osnivačkog kapitala. Prema analizi portala Biznis.rs, notar i upis u sudski registar koštaju oko 455 evra, a prevod sudskog tumača oko 35 evra po strani.

Sa svim dodacima ukupan trošak osnivanja obično prelazi 900 evra, što nam je potvrdio Ante Belić, dugogodišnji ekonomista koji radi i sa digitalnim nomadima i sa firmama.

Domaći osnivači oba oblika mogu da registruju elektronski preko sistema START, a strani osnivači pre toga moraju da dobiju hrvatski poreski broj (OIB).

Porezi i godišnji troškovi u Hrvatskoj

Porez na dobit ima dve stope. Prema Poreznoj upravi Hrvatske, firme sa godišnjim prihodom do 1.000.000 evra plaćaju 10%, a one iznad tog praga 18%.

Od 1. januara 2025. u PDV sistem obavezno ulazite tek kada promet pređe 60.000 evra, a opšta stopa PDV-a iznosi 25%. Kada isplaćujete dobit sebi kao vlasniku, plaćate još 12% poreza na dohodak od kapitala.

J.d.o.o. ima i posebnu obavezu: deo dobiti mora da izdvaja u zakonske rezerve dok kapital ne dostigne iznos koji važi za klasični d.o.o. Porez na plate je progresivan, od 15% do 35%, pa su zaposleni ovde skuplji nego u Srbiji ili Crnoj Gori.

Bosna i Hercegovina: dva entiteta, dva cenovnika

U Bosni i Hercegovini cena zavisi od entiteta u kojem registrujete firmu, jer Federacija BiH i Republika Srpska imaju odvojene registre i poreske zakone. Na državnom nivou je zajednički jedino PDV, koji naplaćuje Uprava za indirektno oporezivanje. Zato pre registracije proverite gde ćete stvarno raditi i gde su vam kupci.

Federacija BiH ili Republika Srpska: gde je osnivanje povoljnije

Razlika između entiteta najviše se vidi u kapitalu, jer su takse slične. Federacija traži veći ulog, a Republika Srpska ima nešto skuplju registraciju, ali skoro nikakav kapital.

U praksi izgleda ovako:

Ako planirate da poslujete u oba entiteta, firma iz jednog može da otvori podružnicu u drugom. Mnogi osnivači zato biraju entitet sa nižim početnim ulogom, a kasnije šire mrežu.

PDV, porez na dobit i plate u BiH

Porez na dobit u oba entiteta iznosi 10%, što BiH svrstava među poreski povoljnije zemlje regiona. Porez na plate je 10% u Federaciji i 8% u Republici Srpskoj, a direktor ne mora da bude zaposlen u firmi i može da radi po menadžerskom ugovoru. Tako se smanjuju mesečne obaveze za doprinose u prvim mesecima, dok firma još nema stabilan prihod.

PDV ima jedinstvenu stopu od 17% u celoj zemlji. Prag za obaveznu registraciju podignut je sa 50.000 na 100.000 KM izmenom Zakona o PDV-u iz novembra 2023. godine. Preduzetnici u Republici Srpskoj pod određenim uslovima mogu da plaćaju porez od 2% na ukupan godišnji prihod, što je zanimljiva opcija za male uslužne delatnosti.

Severna Makedonija: besplatan upis i porez od 10%

Severna Makedonija ima jedan od najjednostavnijih poreskih sistema u regionu, sa istom stopom za dobit i za plate. Registracija ide preko Centralnog registra, koji radi kao jedinstveni šalter za osnivače. Najveća prepreka je visok minimalni kapital za klasično društvo.

Koliki kapital vam treba za firmu u Severnoj Makedoniji?

Za klasično društvo sa ograničenom odgovornošću potrebno je 5.000 evra, a za pojednostavljeni oblik samo 1 evro. Kapital klasičnog društva može da se unese u novcu ili u stvarima, na primer kroz opremu ili vozilo. Sam upis u Centralni registar je besplatan, ali priprema dokumenata, overe i prevodi ukupno koštaju od 100 do 200 evra. Pojednostavljeni oblik zato biraju mali osnivači i oni koji tek testiraju tržište.

Jedna stopa od 10% za dobit i za plate

Makedonski sistem se lako računa jer porez na dobit i porez na lična primanja iznose po 10%. Opšta stopa PDV-a je 18%, uz snižene stope od 5% i 10% za hranu, lekove i deo usluga.

Prema vodiču Javne prihodne uprave, za PDV se registrujete podnošenjem obrasca DDV-01 kada promet pređe 2.000.000 denara godišnje, što je oko 32.500 evra. Kao i u ostalim zemljama, knjigovodstvo i godišnji račun su stalne obaveze od prvog dana poslovanja.

Slovenija: najviši kapital i porezi u regionu

 Slovenija je najskuplja zemlja u regionu za osnivanje i za održavanje firme. Preduzetnici iz Srbije je ipak često biraju, jer sedište u Evropskoj uniji olakšava rad sa partnerima iz Austrije, Nemačke i Italije. Pre odluke dobro izračunajte da li vam pristup tom tržištu pokriva veće poreze.

Osnivački kapital od 7.500 evra i upis za sedam dana

Minimalni kapital za slovenački d.o.o. iznosi 7.500 evra i ostaje u firmi kao novac za poslovanje, pa ga ne treba posmatrati kao bačen trošak. Takse, prevodi i notarske usluge koštaju od 700 do 2.500 evra, zavisno od toga da li je osnivač fizičko ili pravno lice.

Sud izdaje rešenje o upisu u roku od sedam dana od podnošenja prijave i uplate kapitala. Za strance koji žele i boravak u Sloveniji važni su dobar poslovni plan i pisma o nameri slovenačkih kupaca ili dobavljača.

Poresko opterećenje u Sloveniji u brojkama

Najveća razlika u odnosu na ostatak regiona vidi se na kraju godine, kada se saberu porezi i doprinosi. Prema PwC pregledu poreza, stopa poreza na dobit privremeno je povećana sa 19% na 22%, kao izvor novca za obnovu posle poplava iz 2023. Ostale stope izgledaju ovako:

Plate dodatno opterećuju doprinosi. Prema pregledu portala Finorum, zaposleni plaća 22,1%, a poslodavac 16,1%, uz novi doprinos od 1% za dugotrajnu negu od jula 2025. Zbog poreza na dividende isplata dobiti vlasniku ovde je skuplja nego bilo gde u regionu.

Najčešća pitanja