Naziv je slobodan u APR-u, domen je kupljen, logo završen, Instagram profil otvoren i prvi kupci već stižu. Na papiru deluje kao da je brend potpuno vaš.
Ipak, pravno gledano, situacija nije toliko jednostavna.
Registracija poslovnog imena u Agenciji za privredne registre i zaštita naziva žigom rešavaju dva različita pitanja. APR proverava pod kojim poslovnim imenom firma ili preduzetnik mogu da posluju. Žig štiti znak pod kojim tržište prepoznaje određenu robu ili uslugu.
Zbog razlike između dva sistema, firma može uredno da bude registrovana u APR-u, a da njen naziv ipak dođe u sukob sa ranije zaštićenim žigom.
Problem postaje znatno skuplji kada je naziv već na ambalaži, sajtu, vozilima, reklamama i proizvodima. Promena tada ne znači samo novu tablu na vratima firme. Menjaju se domen, vizuelni identitet, oglasi, profili na mrežama, materijali za prodaju i ime koje su kupci već povezali sa poslovanjem.
APR registracija i žig ne štite istu stvar
Prva razlika nalazi se već u nazivima postupaka.
APR vodi Registar privrednih subjekata i kontroliše poslovna imena registrovanih subjekata. Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije vodi postupak zaštite žiga.
| Pitanje | Registracija u APR-u | Registracija žiga |
|---|---|---|
| Šta se registruje | Poslovno ime privrednog subjekta | Naziv, logo ili drugi znak za određenu robu i usluge |
| Ko vodi postupak | Agencija za privredne registre | Zavod za intelektualnu svojinu |
| Glavna svrha | Identifikacija firme ili preduzetnika u pravnom prometu | Isključivo pravo na znak za obuhvaćenu robu i usluge |
| Da li APR upis automatski štiti brend kao žig | Ne | Zaštita nastaje kroz poseban postupak pred Zavodom |
| Teritorija | Poslovni registar Republike Srbije | Srbija kod nacionalnog žiga, druge teritorije kroz odgovarajuće međunarodne sisteme |
Upravo razlika između poslovnog imena i žiga objašnjava zašto sama APR registracija nije završetak zaštite brenda.
Šta APR proverava kod naziva firme?
Privredno društvo posluje pod poslovnim imenom koje je registrovano u APR-u. Poslovno ime sadrži naziv društva, pravnu formu i mesto sedišta.
Na primer, kod DOO naziv predstavlja karakteristični deo poslovnog imena, dok ostatak poslovnog imena identifikuje pravnu formu i sedište.
APR u svojim pravilima za izbor poslovnog imena navodi da naziv ne sme biti identičan nazivu drugog društva i mora dovoljno da se razlikuje od postojećih naziva da ne stvara zabunu o identitetu privrednog subjekta.
APR ne posmatra samo potpuno ista slova. Sličan izgovor i male pravopisne izmene takođe mogu predstavljati problem. Promena jednog slova zato nije pouzdan način da naziv prođe registraciju.
Pravila za preduzetnika imaju još jednu posebnost. Poslovno ime obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku preduzetnik ili pr i mesto sedišta. Poseban naziv nije obavezan. Ako ga poslovno ime sadrži, uključuje i predmet poslovanja.
Čitaoci koji tek biraju pravnu formu mogu prvo pogledati naš vodič DOO ili preduzetnik, jer izbor pravne forme menja i način na koji izgleda registrovano poslovno ime.
Rezervacija naziva čuva mesto u APR-u, ali ne stvara žig
APR omogućava rezervaciju naziva pre registracije firme.
Rezervisani naziv ostaje rezervisan 60 dana, a period može da bude obnovljen za još 60 dana uz novu naknadu. Postupak ima smisla kada osnivači žele da završe dokumentaciju, ugovore ili druge pripreme bez rizika da neko u međuvremenu registruje isti naziv.
Prema važećem cenovniku APR-a, rezervacija naziva za privredno društvo iznosi 2.000 dinara, dok za preduzetnika iznosi 1.400 dinara.
Rezervacija ipak rešava samo status naziva u APR registru. Ne daje pravo žiga i ne potvrđuje da na tržištu već ne postoji ranije pravo na isti ili sličan znak.
Slobodan naziv u APR-u nije potvrda da je slobodan i kao brend
Zamislimo firmu koja planira naziv „Lunaro“ i želi da prodaje kozmetiku.
APR pretraga ne prikazuje firmu sa dovoljno sličnim poslovnim imenom i registracija prolazi. Međutim, druga kompanija već ima registrovan žig LUNARO za kozmetičke proizvode.
Nova firma u toj situaciji ima registrovano poslovno ime, ali APR upis sam po sebi ne rešava odnos sa ranijim žigom.
Pre ulaganja u naziv zato postoje dve odvojene provere.
- APR baza pokazuje postojeća i rezervisana poslovna imena.
- Registar žigova pokazuje prijavljene i registrovane znakove i robu ili usluge za koje zaštita postoji.
Zavod za intelektualnu svojinu na stranici baza podataka o žigovima omogućava pristup nacionalnom E-registru, Madrid Monitor bazi međunarodnih registracija, TMview sistemu i Global Brand Database bazi.
Pretraga samo identičnog naziva nije dovoljna za ozbiljniji projekat. Rizik može postojati i kada je raniji znak sličan po pisanju, izgovoru ili ukupnom utisku, naročito kod iste ili bliske robe i usluga.
Brend nije isto što i žig
Reč „brend“ svakodnevno koristimo za naziv, izgled, reputaciju i način na koji kupci doživljavaju firmu ili proizvod. Pravo intelektualne svojine koristi precizniji pojam, žig.
Žig može da štiti znak koji razlikuje robu ili usluge jednog učesnika na tržištu od robe ili usluga drugih učesnika.
Naziv može biti zaštićen kao verbalni žig. Logo ili naziv prikazan u određenom grafičkom obliku ulaze u zaštitu znaka sa grafičkim elementom.
Razlika je važna. Firma koja registruje samo konkretan logo nije nužno u istoj poziciji kao firma koja je posebno zaštitila verbalni element naziva. Obim prava zavisi od prijavljenog znaka, spiska robe i usluga i ranijih prava.
Žig ne daje monopol nad jednom rečju za sve delatnosti
Jedna od čestih zabuna jeste ideja da registracija naziva kao žiga automatski zabranjuje svima da koriste istu reč u bilo kom poslu.
Zaštita je vezana za robu i usluge navedene u prijavi, kao i za pravila o sličnosti znakova i mogućnosti zabune na tržištu.
Zbog toga dva ista ili slična naziva ponekad mogu postojati u udaljenim poslovnim oblastima. Situacija se menja kod poznatih žigova i drugih posebnih okolnosti, gde zaštita može imati širi domet.
Ničanska klasifikacija deli robu i usluge u klase i služi za sastavljanje prijave. Sama činjenica da se dva proizvoda nalaze u različitim klasama ipak ne znači automatski da sukob ne postoji. U proceni su važni konkretna roba, usluge i odnos između znakova.
Kako izgleda prijava žiga u Srbiji?
Postupak vodi Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije.
Prema uputstvu Zavoda za prijavu žiga, prijava sadrži zahtev za priznanje žiga sa izgledom znaka, spisak robe ili usluga i dokaz o plaćenoj taksi.
Nakon prijema uredne prijave Zavod unosi podatke u E-registar žigova i dodeljuje broj prijave. Datum prijave određuje pravo prvenstva.
Posebnu pažnju zaslužuje spisak robe i usluga. Preširok spisak povećava troškove i komplikuje strategiju zaštite, dok preuzak spisak može ostaviti važan deo poslovanja izvan prijavljene zaštite.
Firma koja prodaje odeću, na primer, nema iste potrebe kao softverska kompanija, restoran ili proizvođač kozmetike. Naziv može biti identičan, ali lista proizvoda i usluga menja obim prava.
Koliko košta registracija žiga u 2026. godini?
Zavod je od 1. jula 2026. počeo da primenjuje nove usklađene iznose republičkih administrativnih taksi.
Prema aktuelnom cenovniku Zavoda za intelektualnu svojinu, taksa za prijavu individualnog žiga iznosi:
- 21.390 dinara za prijavu koja obuhvata do tri klase robe i usluga
- 4.290 dinara za svaku dodatnu klasu preko prve tri
- 4.290 dinara dodatno kada znak sadrži figurativni element ili verbalni znak sa grafičkim rešenjem
Posle uspešno završenog postupka plaća se i taksa za sticanje prava za prvih deset godina. Za individualni žig do tri klase ona trenutno iznosi 42.740 dinara. Dodatna klasa povećava iznos za 6.410 dinara, a isti dodatni iznos propisan je za figurativni element ili verbalni žig sa grafičkim rešenjem.
Navedeni iznosi nisu nužno kompletan trošak svakog predmeta. Dodatne radnje, stručna pretraga, zastupanje ili izmene tokom postupka mogu otvoriti dodatne troškove.
Koliko dugo traje zaštita žiga?
Registrovani žig u Srbiji važi deset godina računajući od datuma podnošenja prijave.
Vlasnik može produžavati zaštitu za naredne desetogodišnje periode bez unapred određenog konačnog broja produženja, uz uredno podnošenje zahteva i plaćanje propisanih taksi.
Za firmu koja godinama ulaže u isti naziv, desetogodišnji period ne predstavlja rok posle kog ime mora da nestane. Pravo ostaje aktivno uz redovno obnavljanje.
Domen i Instagram profil ne predstavljaju registraciju žiga
Kupljen .rs ili .com domen rešava pitanje korišćenja određene internet adrese. Registracija korisničkog imena na Instagramu, TikToku, Facebooku ili drugoj platformi rešava pitanje naloga na toj platformi.
Nijedna od tih registracija sama po sebi ne daje nacionalno pravo žiga.
Ipak, dostupnost domena i profila ima praktičan značaj pri izboru novog imena. Firma koja registruje naziv, a tek kasnije otkrije da su ključni domeni zauzeti, ulazi u nepotrebno komplikovanu digitalnu postavku.
Za kompaniju koja tek postavlja sajt, izbor naziva i domena ima smisla povezati sa ostalim koracima pokretanja poslovanja koje smo detaljnije obradili u vodiču kako otvoriti firmu u Srbiji.
Zaštita u Srbiji ne daje automatski pravo u Evropskoj uniji
Žig ima teritorijalno dejstvo.
Nacionalni žig registrovan pred Zavodom štiti znak na teritoriji Republike Srbije. Poslovanje koje izlazi na druga tržišta otvara pitanje dodatne zaštite.
Zavod navodi mogućnost međunarodne registracije kroz Madridski sistem. Za tržište Evropske unije postoji i sistem žiga Evropske unije preko EUIPO-a, kojim jedna registracija može obuhvatiti države članice EU.
Online prodavnica iz Srbije zato ne bi trebalo da izjednačava domaću registraciju sa pravima u svakoj državi u kojoj kupci mogu da otvore sajt.
Najskuplja greška nastaje kada se ime proverava tek posle ulaganja
Logo od nekoliko stotina evra nije najveći problem ako se kasnije pojavi sukob sa ranijim pravom.
Veći trošak nastaje kada firma već ima ambalažu, etikete, reklamne kampanje, domen, SEO pozicije, vozila, ugovore sa distributerima i kupce koji pamte postojeće ime.
Promena tada utiče na gotovo svaki kontakt kupca sa firmom.
Redosled provere zbog toga ima praktičnu vrednost još pre registracije:
- Provera sličnih poslovnih imena u APR-u.
- Provera nacionalnih prijava i registrovanih žigova.
- Provera međunarodnih žigova koji imaju dejstvo u Srbiji.
- Pregled ključnih domena i korisničkih imena na platformama.
- Određivanje proizvoda i usluga pod kojima će naziv stvarno biti korišćen.
- Podnošenje odgovarajuće prijave žiga pre većih ulaganja u promociju.
Veliki marketing budžet ne daje jače pravo na naziv od ranije podnete prijave ili ranije stečenog prava.
Registrovana firma nije isto što i zaštićen brend
APR registracija rešava pitanje ko posluje pod određenim poslovnim imenom. Žig rešava pitanje ko ima pravo na određeni znak za robu i usluge obuhvaćene zaštitom.
Za malu firmu razlika u početku može delovati administrativno. Ona postaje vrlo konkretna kada posao poraste i naziv dobije tržišnu vrednost.
Najmirnija situacija postoji kada se naziv proveri pre osnivanja i pre ozbiljnog ulaganja u identitet brenda. APR baza tada daje odgovor o poslovnom imenu, a registri žigova otkrivaju ranija prava koja APR pretraga ne prikazuje.
Naziv koji će stajati samo na rešenju o registraciji nije isto što i naziv na koji firma planira da gradi proizvod, reputaciju i prodaju. Kada ime postane deo vrednosti poslovanja, zaštita žigom dobija sasvim drugu težinu.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.