Za mnoge koji pokreću posao u Srbiji, jedno od prvih i najvažnijih pitanja nije samo čime će se baviti, već kako će biti oporezovani.
Izbor između paušala i vođenja knjiga direktno utiče na visinu mesečnih obaveza, količinu administracije, fleksibilnost poslovanja, rizik od poreskih grešaka i ukupnu dugoročnu isplativost poslovnog modela.
Na prvi pogled, paušal deluje kao idealno rešenje: jednostavan je, predvidljiv i administrativno znatno lakši. Preduzetnik unapred zna okvir svojih mesečnih obaveza i zato mu je lakše da planira novac, troškove i likvidnost.
Upravo zato odgovor na pitanje zavisi od vrste posla, očekivanog prometa, troškova, načina rada i ciljeva koje vlasnik ima u prvoj i narednim godinama poslovanja.
Šta je paušal u 2026. i kome je realno namenjen
Paušalno oporezivanje je model u kome Poreska uprava unapred određuje mesečne obaveze za porez i doprinose.
To znači da se iznos ne računa svakog meseca prema stvarnoj dobiti, već kroz rešenje za tekuću godinu. Najveća prednost takvog sistema je predvidljivost: vlasnik unapred zna okvir obaveza i lakše planira novac.
Ipak, paušal nije automatsko pravo za svakog preduzetnika.
Da bi neko mogao da bude paušalac, mora istovremeno da ispuni nekoliko važnih uslova:
- delatnost mora biti podobna za paušal,
- promet ne sme preći 6.000.000 dinara tokom poslovne godine,
- mora se pratiti i PDV prag od 8.000.000 dinara u bilo kojih 12 meseci,
- promene u delatnosti ili ulaganje drugih lica u posao mogu ukinuti pravo na paušal.
Upravo ovde najčešće nastaje zabuna. Mnogi misle da mogu u paušal samo zato što pružaju usluge, ali podobnost ne zavisi od toga kako oni opisuju svoj posao, već od šifre delatnosti. Zato je provera šifre jedna od prvih stvari koju treba uraditi pre registracije.
Postoje i oblasti u kojima se pravo na paušal ne priznaje.
Među njima su:
- reklamiranje i istraživanje tržišta,
- trgovina na veliko,
- trgovina na malo,
- finansijsko posredovanje,
- hoteli i restorani,
- aktivnosti u vezi sa nekretninama. .
To praktično znači da deo preduzetnika ne treba ni da polazi od pretpostavke da će sigurno biti paušalci, čak i kada im taj model deluje najjednostavnije.
Šta je novo za paušalce u 2026.
mera je produžena do kraja 2027. godine. To ne znači da će svaki paušalac imati nizak iznos obaveza, ali znači da su skokovi ograničeniji i predvidljiviji nego ranije.
Za planiranje su posebno važni sledeći detalji:
- rast osnovice je ograničen do 10% godišnje,
- rešenje stiže elektronski u ePorezi sanduče,
- obaveze se u velikoj meri prate elektronski, preko eUprave i ConsentID-a,
- Poreska uprava je 19. januara 2026. objavila obračun poreza i doprinosa za paušalce za 2026,
- APR naknada za osnivanje preduzetnika iznosi 2.500 dinara.
To znači da početak godine postaje ključan trenutak za proveru zaduženja i usklađivanje poslovnog plana sa novim obavezama.
Zašto je 2026. povoljnija za planiranje nego neke ranije godine
U odnosu na ranije periode, 2026. je povoljnija za planiranje zato što donosi više stabilnosti. Kada su promene osnovice ograničene, a rešenja dostupna elektronski, preduzetnik može preciznije da planira mesečne obaveze i raspoloživ novac. Rizici ne nestaju, ali je manje neprijatnih iznenađenja.
Najveće prednosti paušala
Najveća prednost paušala je jednostavnija administracija. U odnosu na vođenje knjiga, ovaj model traži manje evidencija, manje obračuna i manje svakodnevne papirologije.
Zato je često prvi izbor za solo preduzetnike i manje uslužne biznise.
Druga velika prednost je predvidljivost. Kada su obaveze unapred poznate, lakše je planirati troškove, likvidnost i mesečne isplate. To je posebno važno kada vlasnik sam vodi i posao i finansije.
Iako nema punog knjigovodstva, paušal ipak traži osnovnu disciplinu. Ovde je važno imati na umu nekoliko praktičnih pravila:
- KPO knjiga je jedina obavezna evidencija i u nju se unose sve izdate fakture hronološkim redom,
- faktura treba da sadrži naziv radnje, adresu, PIB, redni broj, datum, opis usluge i iznos,
- pošto paušalac nije u sistemu PDV-a, navodi se napomena: „Obveznik nije u sistemu PDV-a“,
- porez i doprinosi plaćaju se mesečno, do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Za rad sa inostranstvom postoji još jedan važan operativni detalj. Za prijem uplata potreban je devizni račun u domaćoj banci, a u KPO se unosi dinarska protivvrednost po srednjem kursu NBS. To je važno za freelancere, konsultante, IT stručnjake i sve koji rade sa stranim klijentima.
Gde paušal puca u praksi
Paušal jeste jednostavniji od vođenja knjiga, ali u praksi ima nekoliko tačaka na kojima lako dolazi do problema. Prva je pogrešna šifra delatnosti.
Ako je šifra loše izabrana ili spada u nepodobne delatnosti, ideja o paušalu može pasti već na početku.
Druga velika zamka javlja se pri registraciji. Ako se opcija za paušal ne označi odmah, status se ne može naknadno promeniti za tekuću godinu.
Kod novoosnovanih preduzetnika zahtev za paušal podnosi se isključivo u trenutku registracije u APR-u, a ako se taj korak preskoči, preduzetnik vodi knjige do kraja te godine.
Posebnu pažnju traže i limiti, jer upravo oni najčešće menjaju poreski režim:
- 6.000.000 dinara godišnje za paušal,
- 8.000.000 dinara u bilo kojih 12 meseci za PDV.
Pored toga, mogu se pojaviti i dodatne obaveze koje nemaju direktne veze sa samim porezom. Ako delatnost podrazumeva promet na malo, treba proveriti obavezu fiskalizacije, jer paušal ne znači automatski poslovanje bez fiskalne kase.
Kod uslužnih agencija često postoji još jedan trošak koji se previdi. Većina njih plaća eko taksu od 5.000 RSD godišnje u 4 rate, uz prijavu do 30. aprila. To nije veliki iznos, ali pokazuje da ni paušal nije potpuno bez administracije.
Paušal jeste jednostavan, ali nije bez rizika
Najveća zabluda je da paušal znači poslovanje bez komplikacija. On jeste jednostavniji, ali pogrešna šifra delatnosti, propušten izbor pri registraciji, nepažljivo praćenje limita i ignorisanje dodatnih obaveza mogu brzo napraviti problem.
Zato paušal treba birati promišljeno, a ne automatski.
Šta zapravo znači „vođenje knjiga“
Kada preduzetnik nije u paušalu, ulazi u režim vođenja knjiga. To znači više evidencija, više administracije i ozbiljniji odnos prema troškovima i poreskim obavezama.
U praksi to najčešće podrazumeva angažovanje knjigovođe, vođenje poslovnih evidencija, podnošenje izveštaja i završni račun na kraju godine.
Ovde je važno razumeti da vođenje knjiga nije jedna jedinstvena opcija. U ovom režimu postoje dva modela:
- samooporezivanje,
- isplata lične zarade.
Ta razlika je ključna, jer ne donose isti finansijski rezultat. Samooporezivanje je češće pogodnije za početnike ili za preduzetnike sa većim troškovima, dok je lična zarada često isplativija kada su rashodi manji, a prihodi veći i stabilniji.
Postoji i jedno važno ograničenje koje se često previdi. Ako preduzetnik prekorači paušalni limit i pređe u režim vođenja knjiga, u prvoj kalendarskoj godini kao knjigaš ne može slobodno da bira između ova dva modela, već mora da bude na samooporezivanju.
Vođenje knjiga nije jedna opcija, već dva različita modela
Zato pitanje „paušal ili knjige“ nije dovoljno precizno. Knjige nisu samo jedna alternativa, već dva različita poreska modela.
Tek kada se razume razlika između samooporezivanja i lične zarade, može ozbiljno da se proceni šta se više isplati.
Šta se više isplati samooporezivanje ili lična zarada?
Kada preduzetnik vodi knjige, sledeće važno pitanje je koji model unutar tog režima mu više odgovara. Razlika između samooporezivanja i lične zarade može biti veoma značajna, posebno kada prihodi pređu nivo na kome paušal više nije opcija.
Jedan ilustrativan primer rađen je na mesečnom prihodu od oko 550.000 dinara, odnosno godišnjem prihodu od oko 6.500.000 dinara.
U tom slučaju poređenje izgleda ovako:
- kod samooporezivanja:
- oko 18.000 RSD poreza i doprinosa mesečno
- 6.000 RSD za knjigovođu i 7.000 RSD troškova poslovanja;
- razlika je 519.000 RSD
- ostatak nakon poreza na dobit i doprinosa 285.191 RSD,
- kod lične zarade:
- oko 15.600 RSD poreza i doprinosa na zaradu,
- lična zarada oko 24.600 RSD,
- 6.000 RSD za knjigovođu i 7.000 RSD troškova poslovanja;
- razlika je 496.800 RSD, a ostatak nakon poreza 447.120 RSD.
Ovaj primer jasno pokazuje da lična zarada u određenim okolnostima može ostaviti znatno veći ostatak novca. Ipak, važno je naglasiti da su ovi iznosi okvirni i služe kao ilustracija, a ne kao univerzalna računica za svaki biznis.
Kod lične zarade bitno je razumeti i mehaniku: preduzetnik sebi određuje platu, isplaćuje je mesečno, a na kraju godine plaća 10% poreza na razliku prihoda i troškova, dok ostatak može da prebaci na lični račun. Upravo zato je ovaj model često povoljniji kada su rashodi manji, a prihodi stabilni i veći.
Samooporezivanje je, s druge strane, često pogodnije za početak ili za situacije u kojima troškovi imaju veću ulogu u ukupnoj računici.
Rokovi za promenu modela takođe mogu biti presudni, pa ih vredi posebno izdvojiti:
- prelazak na ličnu zaradu traži se do 15.12,
- povratak na paušal, ako su uslovi ispunjeni, do 31.10.
Zaključak
Paušal je i u 2026. godini najbolja opcija za jednostavne uslužne biznise koji ispunjavaju uslove, žele predvidive obaveze i mogu da ostanu unutar limita od 6 miliona dinara godišnje i 8 miliona dinara u 12 meseci.
Njegove najveće prednosti su jednostavnost, manja administracija i to što vlasnik unapred zna okvir svojih mesečnih davanja.
Sa druge strane, vođenje knjiga postaje logičniji izbor kada delatnost ne može u paušal, kada postoji više troškova za pravdanje ili kada model lične zarade, kao u prikazanom primeru, ostavlja značajno veći ostatak novca nego samooporezivanje.
Iako je administrativno zahtevnije i gotovo uvek podrazumeva angažovanje knjigovođe, vođenje knjiga u određenim situacijama nije samo nužnost, već i finansijski pametniji izbor.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.