Jedna od prvih i najvažnijih odluka pri pokretanju biznisa jeste izbor pravne forme. U praksi se ta dilema najčešće svodi na pitanje da li je bolje poslovati kao preduzetnik ili osnovati DOO. Iako na prvi pogled deluje kao formalnost koja se može rešiti usput, ovaj izbor u stvarnosti ima dugoročne posledice po gotovo svaki aspekt poslovanja.
On utiče na poresko opterećenje, mesečne troškove, administrativne obaveze, način raspolaganja novcem, nivo ličnog rizika i mogućnosti budućeg razvoja firme.
Zbog toga odluka između preduzetnika i DOO nije samo tehničko pitanje registracije. Ona direktno određuje koliko lako neko može da uđe u posao, koliko će lično biti izložen eventualnim dugovima i problemima u poslovanju, kao i koliko će mu izabrana forma omogućiti da kasnije raste, zapošljava ljude, uvodi partnere ili privlači kapital.
Ono što je praktično i jednostavno na početku ne mora nužno biti najbolje rešenje kada posao počne da se širi.
Prednosti preduzetnika za početak
| Faktor | Preduzetnik | DOO |
|---|---|---|
| Odgovornost | Odgovara celokupnom ličnom imovinom | Odgovornost ograničena na imovinu firme, odnosno visinu uloga |
| Početak poslovanja | Brži, jednostavniji i jeftiniji za osnivanje | Složeniji za osnivanje i formalnije postavljen |
| Porezi i korišćenje novca | Jednostavniji modeli, paušal može biti vrlo praktičan, a kod vođenja knjiga dobit se lakše koristi | Firma plaća 15% poreza na dobit, a isplata dobiti se dodatno oporezuje |
| Administracija | Manje formalnosti, naročito kod paušalca | Više administracije, obavezne knjige i formalniji sistem rada |
| Rast i partnerstva | Slabije rešenje za investitore, partnere i veći tim | Pogodniji za rast, više osnivača, partnere i investitore |
| Test samostalnosti | Važan rizik, naročito kod jednog dominantnog klijenta | Ne podleže testu samostalnosti |
| Mirovanje i zatvaranje | Može da miruje i lakše se zatvara | Nema mirovanje, zatvaranje je složenije i skuplje |
Upravo zato je korisno ovu dilemu posmatrati iz ugla stvarnih potreba budućeg vlasnika biznisa. U najvećem broju slučajeva, preduzetnik je lakši i jednostavniji za početak, dok je DOO sigurnije i pogodnije rešenje za rast, kompleksnije poslovanje i ozbiljniju dugoročnu strukturu.
Za mnoge koji prvi put ulaze u poslovanje, preduzetnik je najpraktičniji izbor zato što omogućava brz i jednostavan početak. Sam proces registracije je administrativno manje zahtevan nego kod DOO, a i troškovi osnivanja su niski.
To je naročito važno ljudima koji žele da provere poslovnu ideju bez velikog početnog opterećenja i bez komplikovane organizacije već na samom startu.
Prednost ove forme vidi se već u prvim koracima poslovanja:
- registracija je brza i jednostavnija
- početni troškovi su niski
- vlasnik lakše ulazi u posao bez velike organizacione pripreme
- pogodna je za proveru ideje pre većeg ulaganja
Veliki plus preduzetnika jeste i mogućnost paušalnog oporezivanja. Taj model je naročito privlačan za male biznise, samostalne profesionalce i freelancere, zato što donosi visoku predvidivost mesečnih obaveza.
Kada je preduzetnik paušalac, nema obavezu vođenja poslovnih knjiga, već plaća fiksne mesečne obaveze koje određuje Poreska uprava.
Praktična korist paušala najviše se vidi kroz nekoliko konkretnih posledica. Vlasnik unapred zna koliki su mu troškovi, ne ulazi u složen sistem knjigovodstva i može više energije da usmeri na prodaju, klijente i razvoj usluge.
Čak i kada preduzetnik vodi knjige, ova forma može biti poreski vrlo zanimljiva. Na finansijskom planu posebno su važni sledeći podaci:
- kod preduzetnika koji vodi knjige porez na dobit, prema jednom od izvora, iznosi 10%
- dobit može da se koristi bez dodatnog oporezivanja kao kod dividende u DOO
- vlasnik lakše dolazi do novca koji je zaradio kroz posao
Mane preduzetnika koje početnici često zanemare
Iako preduzetnik deluje kao najjednostavnije rešenje za početak, ova forma ima i ozbiljne nedostatke koji se često zanemare kada se odluka donosi isključivo na osnovu lakšeg ulaska u posao. Najveći nedostatak je neograničena odgovornost.
To znači da preduzetnik za dugove i obaveze iz poslovanja odgovara ličnom imovinom, što ovu formu može učiniti rizičnom u delatnostima gde postoji veća mogućnost finansijskih problema, sporova ili neizvesnih naplata.
Posebno važna tema kod preduzetnika jeste test samostalnosti. Ovaj aspekt je naročito značajan kada preduzetnik radi sa jednim dominantnim klijentom ili kada način saradnje liči na prikriven radni odnos.
U takvim situacijama poslovanje može biti dodatno komplikovano, jer postoji rizik da se odnos sa naručiocem usluga drugačije tumači sa poreskog i pravnog stanovišta.
Zbog toga ova forma nije uvek idealna za svakoga ko planira da dugoročno radi gotovo isključivo za jednog velikog klijenta.
Osim toga, u praksi se ova forma često doživljava kao manje ozbiljna ili manje pogodna za veće poslovne sisteme, naročito kada je reč o saradnji sa većim kompanijama, bankama ili institucionalnim partnerima.
Zbog svega toga, preduzetnik je manje pogodan kada se od samog početka planira širenje poslovanja, formiranje tima, ulazak partnera ili veći obim posla. Ono što je jednostavno i efikasno u malom obimu može vrlo brzo postati ograničavajući okvir kada posao preraste početnu fazu.
Prednosti DOO ako se planira ozbiljniji rast
Kada se biznis ne posmatra samo kao probna faza ili samostalna delatnost, već kao projekat koji treba da raste i razvija se, DOO često postaje logičniji izbor. Njegova najvažnija prednost jeste zaštita lične imovine. Vlasnici odgovaraju samo do visine svog uloga, dok je poslovni rizik vezan za imovinu samog društva.
To pruža znatno veći nivo sigurnosti u odnosu na preduzetnika, posebno u poslovima koji nose veću finansijsku izloženost.
Takva pravna odvojenost naročito dobija na značaju kada posao ulazi u ozbiljnije ugovore, veće finansijske obaveze ili saradnje sa partnerima koji očekuju stabilniju strukturu.
Za vlasnika to znači da privatna sigurnost nije na isti način povezana sa svakim poslovnim rizikom, što u praksi može biti jedan od ključnih razloga za izbor DOO.
Još jedna važna prednost DOO jeste to što ne podleže testu samostalnosti. Zbog toga je pogodniji za dugoročne saradnje i modele poslovanja u kojima firma radi sa manjim brojem velikih klijenata.
U takvom okviru poslovanje je stabilnije sa regulatornog stanovišta, a sama struktura pogodnija za profesionalniji odnos sa naručiocima, partnerima i tržištem.
Kod takvih poslova važna je ne samo ekonomska isplativost, već i pravna sigurnost modela kroz koji se saradnja odvija. DOO zbog toga često bolje odgovara firmama koje žele stabilniji okvir za rad sa većim klijentima.
Za razliku od preduzetnika, gde je poslovanje vezano za jedno fizičko lice, DOO nudi mnogo više prostora za organizacioni rast. To je važno ne samo kod formalnog ulaska partnera, već i kod podele odgovornosti, ulaganja dodatnog kapitala i građenja ozbiljnije firme koja ne zavisi samo od rada jednog čoveka.
Minimalni osnivački kapital za DOO je 100 dinara.
U praksi, DOO često ima i veći kredibilitet. Banke, poslovni partneri i veći klijenti ovu formu uglavnom doživljavaju kao ozbiljniju, stabilniju i pogodniju za dugoročnu saradnju. To ne znači da preduzetnik ne može uspešno poslovati, ali DOO u mnogim situacijama ostavlja snažniji profesionalni utisak.
Mane DOO koje treba znati pre osnivanja
Iako DOO pruža veću pravnu sigurnost i bolje uslove za rast, ta forma nosi i veći nivo složenosti. Za razliku od preduzetnika, ovde administracija nije svedena na minimum.
Osnivanje zahteva osnivački akt, a samo poslovanje podrazumeva vođenje poslovnih knjiga i podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja. To znači da vlasnik od samog početka mora biti spreman na formalniji sistem rada i više obaveznih procedura.
Administrativna zahtevnost postaje jasnija kada se pogleda šta DOO podrazumeva u praksi:
- osnivački akt
- vođenje poslovnih knjiga
- godišnje finansijske izveštaje
- formalniji sistem rada i više obaveznih procedura
Takav okvir nekome može odgovarati, naročito kada se odmah gradi ozbiljnija firma. Ipak, za osobu koja tek proverava tržište ili želi da krene sa minimalnim opterećenjem, to može delovati previše zahtevno. Razlika nije samo u količini papirologije, već i u stalnoj potrebi da poslovanje bude vođeno urednije i formalnije.
Troškovi poslovanja kod DOO su viši nego kod preduzetnika. To se naročito vidi kroz obavezno knjigovodstvo, ali i kroz ukupno formalniji način funkcionisanja firme. U praksi to znači da DOO zahteva više organizacije, više discipline i više stalnih troškova čak i kada poslovanje još nije došlo do većeg obima.
Još jedna važna razlika tiče se poreza i načina korišćenja dobiti. DOO plaća 15% poreza na dobit, a zatim se isplata dobiti dodatno oporezuje. Upravo ta dvostepena logika čini ovu formu manje pogodnom za one kojima je važno da novac iz poslovanja lakše prebacuju za privatne potrebe.
Gde je najveća praktična razlika u porezima i novcu?
Najveća praktična razlika između preduzetnika i DOO najčešće se vidi upravo u načinu oporezivanja i korišćenja novca koji biznis zaradi. Kod preduzetnika postoji više modela oporezivanja, među kojima su paušal, samooporezivanje i lična zarada.
Posebno se izdvaja paušal, jer donosi predvidive mesečne obaveze i znatno pojednostavljuje planiranje troškova, što je mnogim manjim biznisima i samostalnim profesionalcima veoma važno.
Kod preduzetnika koji vodi poslovne knjige, porez na dobit iznosi 10%. Nakon toga, preostali iznos vlasnik može da koristi bez dodatnog oporezivanja po osnovu isplate dobiti, što nije slučaj kod DOO. U praksi to znači da je raspolaganje zarađenim novcem jednostavnije i direktnije.
Kod DOO je logika drugačija. Firma prvo plaća porez na dobit, a zatim vlasnik dodatno ulazi u oporezivanje kada želi da novac izvuče kroz dobit. Zbog toga je DOO često manje praktičan kada je cilj da vlasnik jednostavnije koristi zarađeni novac za lične potrebe.
Sa druge strane, isti taj sistem može biti sasvim razuman kada vlasnik ne planira da odmah iznosi novac iz firme, već želi da ga zadrži i reinvestira.
U tom smislu DOO često više odgovara poslovima koji su usmereni na rast, nova ulaganja i postepeno jačanje firme, dok je preduzetnik često jednostavniji za model rada u kom vlasnik želi direktniji pristup zaradi.
Administracija i svakodnevno poslovanje
Razlika između preduzetnika i DOO ne oseća se samo pri osnivanju ili na poreskom planu, već svakodnevno, kroz način na koji se posao vodi. Preduzetnik je u tom smislu jednostavniji za upravljanje. Ima manje formalnosti, odluke se donose brže, a upravljanje novcem je direktnije i fleksibilnije.
To je naročito važno u početnim fazama, kada vlasnik često sam vodi većinu procesa i nema potrebu za složenim internim pravilima.
Velika razlika postoji i kada posao uspori ili kada vlasnik želi da izađe iz poslovanja. Preduzetnik može da miruje i jednostavnije se zatvara, što mu daje važnu fleksibilnost. DOO nema mogućnost mirovanja i ima znatno komplikovaniji izlazak iz poslovanja, pa čak i u pasivnijim periodima zadržava određeni nivo formalnih obaveza.
Zbog toga se prava razlika između ove dve forme često najviše oseti tek u praksi. Preduzetnik donosi fleksibilnost, brzinu i jednostavnost, dok DOO donosi strukturu, formalnost i veću poslovnu disciplinu. Koje od ta dva rešenja je bolje, zavisi pre svega od toga kakav posao se gradi i koliko složen sistem vlasnik zaista želi ili mora da ima.
Zaključak
Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje da li je bolje biti preduzetnik ili osnovati DOO. Pravi izbor zavisi od konkretne situacije, ciljeva i načina na koji neko planira da vodi posao. U donošenju odluke posebno su važna tri kriterijuma: nivo rizika, planirani obim poslovanja i način korišćenja novca koji biznis generiše.
Preduzetnik je često racionalniji izbor kada neko želi brz i jednostavan ulazak u posao, manje administracije i lakše raspolaganje zarađenim novcem.
Zbog toga je ova forma posebno pogodna za samostalne delatnosti, freelancere, male uslužne biznise i sve koji tek proveravaju tržište.
Sa druge strane, DOO ima više smisla kada su prioritet zaštita lične imovine, partnerstva, veći kredibilitet i dugoročno širenje poslovanja.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.