Ako planirate da promenite posao, jedna od prvih stvari koju treba da razumete jeste kako funkcioniše otkazni rok.
U praksi se upravo oko toga najčešće javljaju nedoumice: da li morate da obrazložite otkaz, koliko traje otkazni rok, od kog dana počinje da teče i šta se dešava ako ga ne ispoštujete.
Dobra vest je da pravila nisu komplikovana kada se postave jasno.
Najvažnije je da znate da zaposleni ima pravo da otkaže ugovor o radu u Srbiji, ali da taj postupak mora da bude sproveden pravilno.
Danas ćemo govoriti o tome.
Da li možete dati otkaz bez obrazloženja
Zaposleni ima pravo da u svakom trenutku otkaže ugovor o radu bez navođenja razloga.
Niste dužni da poslodavcu posebno objašnjavate zbog čega odlazite, niti da opravdavate svoju odluku.
To pravo pripada zaposlenom i može se iskoristiti kad god odluči da prekine radni odnos.
Ipak, da bi otkaz bio pravno valjan, nije dovoljno da o tome samo usmeno obavestite nadređenog.
Otkaz mora biti dostavljen poslodavcu u pisanoj formi.
To znači da je potrebno da sastavite jasnu izjavu iz koje nedvosmisleno proizlazi da otkazujete ugovor o radu.
Važno je da sadržaj izjave ne ostavlja prostor za različita tumačenja. Drugim rečima, tekst otkaza treba da bude kratak, precizan i potpuno jasan.
Nije poželjno koristiti neodređene formulacije koje mogu da izazovu zabunu oko toga da li zaista dajete otkaz ili samo najavljujete mogućnost odlaska.
U pisanom otkazu je zato najbolje da jasno navedete sledeće stavke:
- da otkazujete ugovor o radu
- datum podnošenja izjave
- datum prestanka radnog odnosa, u skladu sa pravilima koja važe za otkazni rok
Na taj način smanjujete mogućnost nesporazuma i ostavljate što manje prostora za različita tumačenja.
Koliko traje otkazni rok
Kada zaposleni daje otkaz, zakonski minimum za otkazni rok u Srbiji iznosi 15 dana.
To je osnovno pravilo od kog se polazi u praksi. Međutim, ugovor o radu ili opšti akt poslodavca mogu predvideti i duži rok, ali on ne može biti duži od 30 dana.
Zato je pre podnošenja otkaza važno da proverite šta tačno piše u vašem ugovoru o radu i internim aktima poslodavca.
U nekim firmama će važiti minimalni rok od 15 dana, dok će u drugima biti predviđen duži otkazni rok, na primer 20 ili 30 dana.
Da biste pravilno razumeli koliko traje otkazni rok u vašem slučaju, obratite pažnju na sledeće:
- zakonski minimum je 15 dana
- ugovor o radu može predvideti duži rok
- opšti akt poslodavca takođe može urediti dužinu roka
- maksimalno trajanje otkaznog roka ne može biti duže od 30 dana
Posebno je važno razumeti da se ovde računaju kalendarski, a ne radni dani. To znači da u otkazni rok ulaze i vikendi, praznici i drugi neradni dani.
Mnogi zaposleni greše kada pretpostave da se računa samo vreme provedeno na poslu, ali to nije pravilo koje se primenjuje u ovom slučaju.
To u praksi znači sledeće:
- računaju se svi kalendarski dani
- vikendi ulaze u otkazni rok
- praznici ulaze u otkazni rok
- drugi neradni dani se takođe uračunavaju
Ponekad se u praksi može naići na pojednostavljenu formulaciju da otkazni rok traje „mesec dana”.
Ipak, pravno preciznije je reći da on traje od 15 do 30 dana, u zavisnosti od toga šta je propisano ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca.
Upravo zato je važno držati se konkretnog pravnog okvira, a ne neformalnih tumačenja.
Kada otkazni rok počinje da teče
Jedno od najvažnijih pitanja u praksi jeste od kog trenutka počinje da teče otkazni rok.
Kod otkaza koji daje zaposleni, rok se računa od trenutka kada poslodavac primi pisanu izjavu o otkazu.
To praktično znači da nije presudan dan kada ste napisali otkaz, niti dan kada ste odlučili da odlazite, već dan kada je poslodavac zvanično primio vaš pisani akt.
Upravo zbog toga način predaje otkaza može biti veoma važan.
Zaposleni bi u samom otkazu trebalo da navede datum prestanka radnog odnosa. Taj datum mora biti određen tako da bude u okviru zakonskog ili ugovorenog roka.
Drugim rečima, ne možete proizvoljno upisati datum koji ne odgovara pravilima za otkazni rok.
Da ne bi došlo do spora, preporučljivo je da preduzmete nekoliko jednostavnih koraka:
- predajte otkaz u pisanoj formi
- sačuvajte svoj primerak otkaza
- tražite da se na vašem primerku evidentira datum prijema
- proverite da li je datum prestanka radnog odnosa usklađen sa otkaznim rokom
Tako imate dokaz kada je poslodavac primio izjavu i od kog dana počinje da teče otkazni rok.
To može biti posebno važno ako kasnije dođe do neslaganja oko toga kada vam prestaje radni odnos.
Šta ako ne ispoštujete otkazni rok
Ako zaposleni prestane da dolazi na posao pre isteka perioda koji predstavlja otkazni rok, ili tokom tog vremena ne izvršava svoje obaveze, može nastati osnov za naknadu štete.
To je važno razlikovati od česte zablude da poslodavac u tom slučaju automatski ima pravo da naplati neku unapred određenu kaznu.
Poslodavac nema pravo da automatski naplati „kaznu” samo zato što otkazni rok nije ispoštovan.
Ono što može da traži jeste naknada stvarne štete, ali samo ako za to postoje jasni uslovi.
To znači da mora da dokaže:
- da je šteta zaista nastala
- kolika je visina te štete
- da je šteta direktno prouzrokovana time što zaposleni nije ispoštovao svoju obavezu
U praksi to znači da samo nepoštovanje roka nije dovoljno samo po sebi da bi neka obaveza plaćanja automatski postojala.
Potrebno je da postoji konkretna i dokaziva posledica za poslodavca.
Zbog toga je mnogo sigurnije da se otkazni rok ispoštuje u skladu sa pravilima, nego da se odlazak rešava naglo i bez formalnog završetka radnog odnosa.
Otkaz ili sporazumni raskid
@knjigar_strasni 📢⚠️ Sporazumni prekid ugovora je katastrofa! Zaposleni ne dobija ništa od biroa! 📝📌 Zakon o radu, član 177 reguliše ovaj raskid. Pročitaj, jer je bitno! 🤝📄📨 #ZakonORadu #obaveštenje #raskidUgovora #zaposleni #biro #srbija #posao
Kada se govori o prestanku zaposlenja, važno je razlikovati otkaz od sporazumnog raskida. Sporazumni raskid podrazumeva saglasnost i zaposlenog i poslodavca.
To znači da nijedna strana ne nameće jednostrano prestanak radnog odnosa, već se o tome postiže dogovor.
U praksi, sporazumni raskid može biti fleksibilniji od situacije u kojoj zaposleni jednostrano daje otkaz i mora da poštuje otkazni rok.
Kod sporazuma strane mogu zajednički da odrede datum prestanka rada i da preciziraju druge važne detalje, u skladu sa svojim interesima i mogućnostima.
Međutim, upravo zato što sadržaj sporazuma direktno utiče na prava i obaveze obe strane, takav dokument treba pažljivo pročitati pre potpisivanja.
Nije dovoljno osloniti se na usmeni dogovor ili pretpostavku da je sve jasno. Ono što piše u sporazumu imaće neposredan pravni značaj.
Pre nego što prihvatite sporazumni raskid, obratite pažnju naročito na sledeće:
- datum prestanka radnog odnosa
- sva prava i obaveze koja sporazum predviđa
- formulacije koje mogu uticati na vašu buduću pravnu poziciju
- to da li vam više odgovara sporazum ili jednostrani otkaz uz poštovanje otkaznog roka
Za zaposlenog je zato važno da razume šta mu više odgovara u konkretnoj situaciji: da jednostrano da otkaz i poštuje otkazni rok, ili da sa poslodavcem postigne sporazum o prestanku radnog odnosa pod drugačijim uslovima.
Zaključak
Kada želite da prekinete radni odnos, najvažnije je da ceo postupak sprovedete pravilno. Otkaz treba da bude pisan, jasan i predat na vreme.
Upravo su to osnovni uslovi da ne dođe do nesporazuma i nepotrebnih problema.
Ključne informacije koje treba zapamtiti su sledeće: otkazni rok traje najmanje 15 dana, a najviše 30 dana ako je tako uređeno ugovorom ili opštim aktom.
Računaju se kalendarski dani, a ne samo radni. Ako se rok ne ispoštuje, ne postoji automatska kazna, već eventualno može postojati obaveza naknade stvarne i dokazive štete.
Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.