Od marta 2025. godine u Srbiji se uvodi elektronski sistem za otvaranje bolovanja, poznat kao e-bolovanje.
Ova promena ima za cilj digitalizaciju i pojednostavljenje administrativnih procedura, čime se ukida potreba za papirnim doznakama. Lekari će uneti podatke u sistem, a poslodavci će ih automatski primati, bez potrebe da zaposleni dostavljaju dokumentaciju u fizičkom obliku.
U nastavku su detaljno objašnjeni način funkcionisanja sistema, prednosti i mogući izazovi.
Kako funkcioniše novi sistem e-bolovanja?
Sistem e-bolovanja omogućava lekarima da elektronski evidentiraju privremenu sprečenost za rad i obaveštavaju poslodavca putem centralne baze podataka.
Proces se odvija na sledeći način:
- Kada lekar proceni da je pacijent privremeno nesposoban za rad, unosi podatke u sistem. Informacija se odmah prosleđuje poslodavcu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).
- Lekar određuje trajanje bolovanja i može zakazati kontrolne preglede, koji se takođe evidentiraju digitalno.
- Kada se pacijent oporavi, lekar elektronski zatvara bolovanje, a poslodavac automatski prima obaveštenje o završetku bolovanja.
Svi podaci su zaštićeni i dostupni samo nadležnim institucijama, dok poslodavci dobijaju isključivo informacije o trajanju bolovanja, bez uvida u medicinsku dokumentaciju.
Prednosti e-bolovanja koja će ubrzati proces
1. Smanjenje administrativnih procedura
Prethodni sistem zahtevao je fizičko dostavljanje bolovanja poslodavcima i osiguravajućim institucijama. Digitalizacija smanjuje potrebu za papirologijom i ubrzava ceo proces.
2. Brža obrada podataka
Pošto se podaci unose u centralni sistem u realnom vremenu, poslodavci odmah dobijaju informacije, što smanjuje rizik od kašnjenja u isplatama zarada i naknada.
3. Manje opterećenje za pacijente
Zaposleni više neće morati da odlaze u zdravstvene ustanove kako bi preuzeli doznake i dostavljali ih poslodavcima.
Ceo proces se obavlja automatski, omogućavajući pacijentima da se fokusiraju na oporavak.
4. Veća transparentnost i kontrola
RFZO će imati bolji uvid u bolovanja zaposlenih, čime se smanjuju mogućnosti za zloupotrebu bolovanja.
Elektronski sistem omogućava preciznije praćenje izdatih bolovanja i njihovog trajanja.
Mogući izazovi u primeni ovog sistema
1. Tehnički problemi
Uvođenje novog sistema zahteva adekvatnu IT infrastrukturu i obučenost zdravstvenih radnika.
Ukoliko sistem bude imao tehničke poteškoće, može doći do kašnjenja u obradi bolovanja.
2. Zaštita podataka
Iako je predviđeno da poslodavci nemaju uvid u medicinske dijagnoze zaposlenih, digitalizacija podataka zahteva visoke standarde zaštite ličnih informacija.
3. Prilagođavanje zdravstvenih ustanova
Svi lekari i zdravstvene ustanove moraju preći na novi sistem, što može izazvati početne probleme u radu.
Neophodna je obuka medicinskog osoblja kako bi se sprečile greške u unosu i obradi podataka.
Prednosti
Mane
Brža i efikasnija administracija zdravstvenog osiguranja.
Tehnička zavisnost – eventualni problemi sa IT sistemom mogu usporiti proces.
Manje opterećenje za pacijente, jer ne moraju da dostavljaju doznake poslodavcima.
Potreba za obukom medicinskog osoblja i zaposlenih u administraciji.
Digitalni unos podataka smanjuje mogućnost grešaka i zloupotreba.
Mogući otpor pojedinih institucija prema promenama u načinu rada.
Automatsko obaveštavanje poslodavaca eliminiše kašnjenja u obračunu zarada i naknada.
Rizici u vezi sa zaštitom ličnih podataka zaposlenih.
Spremni za novine?
Elektronsko bolovanje predstavlja važan korak ka digitalizaciji zdravstvenog sistema u Srbiji.
Novi sistem donosi značajne prednosti, uključujući bržu administraciju, smanjenje papirologije i olakšavanje postupka za zaposlene.
Ipak, njegova efikasna primena zavisi od tehničke infrastrukture, edukacije zdravstvenih radnika i zaštite privatnih podataka zaposlenih.
S obzirom na to da je cilj reforme pojednostavljenje procedura i efikasnija obrada bolovanja, neophodno je pratiti implementaciju sistema i otklanjati eventualne probleme koji se mogu pojaviti u prvim mesecima primene.