Video nadzor je postao standardno rešenje za zaštitu objekata, od privatnih kuća i stanova do poslovnih prostora i javnih ustanova.
Napredak tehnologije omogućio je pristupačniju opremu i jednostavniju instalaciju, ali i napredne funkcije poput praćenja uživo putem mobilnog telefona.
Upravo ta dostupnost dovela je do toga da mnogi vlasnici objekata kamere postavljaju bez detaljnog razmišljanja o zakonskim obavezama.
Propisi određuju gde kamere smeju da budu postavljene, šta sme da se snima, koliko dugo se materijal čuva i ko mu može pristupiti. Nepoštovanje može dovesti do ozbiljnih novčanih kazni i obaveze uklanjanja opreme.
Zbog toga je, pre bilo kakve instalacije, važno da vlasnici objekata znaju tačno šta zakon dozvoljava, a šta ne.
Pravilno postavljen i zakonski usklađen video nadzor ne samo da štiti imovinu, već vas štiti i od potencijalnih pravnih problema.
1. Zakon o video nadzoru – šta propisuje
Prema Zakonu o privatnom obezbeđenju i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, vlasnici objekata mogu postaviti video nadzor ako time ne narušavaju privatnost drugih.
Ključne odredbe:
- Na privatnom posedu snimanje je dozvoljeno bez posebne dozvole, sve dok kamera ne obuhvata javni prostor (ulicu, trotoar, tuđe dvorište).
- Snimanje javnih površina moguće je samo uz odobrenje nadležnih organa i uz angažovanje licencirane firme za instalaciju.
- Obavezno je vidljivo obeležavanje prostora koji se nadgleda – natpis i piktogram kamere, ime rukovaoca podacima i kontakt informacije.
- Snimci se čuvaju najmanje 30 dana, osim ako postoji zakonski osnov za duže arhiviranje (npr. u slučaju istrage).
- Pristup snimcima imaju samo ovlašćena lica, a izdavanje policiji se vrši isključivo na njihov pisani zahtev.
Nepoštovanje ovih pravila može dovesti do novčanih kazni od nekoliko desetina hiljada dinara za fizička lica, pa i do milion dinara za pravna lica.
2. Ko sve sme da postavi video nadzor
Iako vlasnik prostora može odlučiti da postavi kamere, zakon jasno propisuje da je u određenim slučajevima obavezno angažovanje licencirane firme:
- Kada kamere snimaju deo javne površine.
- Kada se video nadzor ugrađuje u zgradama sa više stanova i obuhvata zajedničke prostorije.
- Kada objekat spada u kategoriju posebnog značaja za bezbednost (npr. škole, banke, javne institucije).
Licencirane firme obezbeđuju tehničku dokumentaciju i garantuju usklađenost sa propisima, čime se izbegavaju kazne i pravni problemi.
3. Tehnički standardi i pravna usklađenost
Kvalitetan sistem video nadzora ne podrazumeva samo dobro postavljene kamere, već i usklađenost sa tehničkim i pravnim normama.
U Srbiji se primenjuju određeni standardi za rezoluciju, način prenosa i zaštitu podataka.
Preporučuje se da vlasnici objekata sarađuju sa stručnim prodavcima i instalaterima.
Na primer, Eurovik nudi opremu i rešenja koja su u skladu sa svim zakonskim propisima, kao i savetovanje oko pravilnog pozicioniranja kamera i izrade obavezne dokumentacije.
Na taj način vlasnici dobijaju sistem koji je i tehnički kvalitetan i potpuno legalan.
4. Pravila za stambene zgrade
Ugradnja video nadzora u stambenim zgradama često izaziva nesuglasice među stanarima. Zakon kaže:
- Odluku o postavljanju kamera donosi skupština stanara, uz većinu glasova.
- Snimanje je dozvoljeno samo u zajedničkim prostorijama (ulazi, hodnici, garaže), a ne u privatnim prostorima stanara.
- Stanarima nije dozvoljeno direktno praćenje snimaka u realnom vremenu; pristup ima samo upravnik ili drugo ovlašćeno lice.
- Potrebno je jasno označiti sve nadzirane prostore.
Poverenik za informacije od javnog značaja je više puta istakao da postavljanje kamera unutar lifta bez jasnog opravdanja može biti kršenje prava na privatnost.
5. Video nadzor u poslovnim objektima
Poslodavci imaju pravo da uvedu video nadzor kako bi zaštitili imovinu i zaposlenima obezbedili sigurno okruženje, ali uz stroga pravila:
- Zaposleni moraju biti pismeno obavešteni o nadzoru, razlozima i obimu snimanja.
- Kamere ne smeju biti usmerene na mesta gde se očekuje privatnost (svlačionice, toaleti).
- Snimci se koriste isključivo za namene zbog kojih su prikupljeni.
Kazne za zloupotrebu video nadzora u poslovnom okruženju mogu biti visoke, a oštećeni zaposleni imaju pravo da podnesu pritužbu Povereniku.
6. Označavanje prostora pod nadzorom
Označavanje prostora pod video nadzorom nije samo preporuka – to je zakonska obaveza koja se primenjuje na sve objekte u kojima se koriste kamere, bez obzira na to da li se radi o privatnom, poslovnom ili javnom prostoru.
Mnogi vlasnici objekata ovu obavezu zanemare, često iz neznanja, ali zakon propisuje jasna pravila o sadržaju i vidljivosti oznake.
Elementi koje natpis mora da sadrži:
- Simbol kamere – grafički znak koji odmah ukazuje na prisustvo video nadzora.
- Naziv rukovaoca i kontakt – ime ili naziv pravnog/fizičkog lica koje rukuje sistemom, kao i broj telefona ili e-mail adresa za kontakt.
- Svrha snimanja – kratka i jasna informacija, npr. „Radi zaštite ljudi i imovine“.
Natpis mora biti postavljen na vidljivom mestu, pre ulaska u nadzirani prostor, kako bi svaka osoba bila unapred obaveštena da će biti snimana.
Pravilo važi čak i za prostore koji nisu otvoreni za javnost, poput magacina ili privatnog dvorišta, ukoliko u njih ulaze druge osobe.
Važna napomena: Vlasnik objekta može biti kažnjen čak i ako kamere nisu aktivne u trenutku inspekcijske kontrole, ali su postavljene bez propisanog obeležja.
Time se sprečava mogućnost da se video nadzor koristi u tajnosti, bez znanja onih koji ulaze u prostor.
7. Arhiviranje i zaštita snimaka
Zakonski minimum čuvanja snimaka je 30 dana, osim ako se u tom periodu ne pokrene postupak u kojem snimci služe kao dokaz.
U tom slučaju, materijal se čuva do okončanja postupka.
Važno je obezbediti zaštitu od neovlašćenog pristupa, a preporučuje se:
- Lozinke koje se redovno menjaju.
- Enkripcija podataka.
- Fizička zaštita DVR/NVR uređaja.
8. Kazne za nepoštovanje zakona
Zakonski okvir predviđa kazne koje zavise od toga ko je prekršilac i od težine prekršaja.
Osim novčanih kazni, inspekcija može naložiti uklanjanje nelegalno postavljenih kamera i brisanje nezakonito prikupljenih snimaka.
| Kategorija prekršioca | Iznos kazne (RSD) | Napomena |
| Fizička lica | 50.000 – 150.000 | Najčešće kod postavljanja kamera bez oznake ili snimanja javnog prostora bez dozvole. |
| Preduzetnici | Do 500.000 | Tipično kada nadzor u poslovnom objektu nije prijavljen ili je instaliran bez angažovanja licencirane firme. |
| Pravna lica | Do 1.000.000 | U slučajevima masovnog kršenja propisa, snimanja bez odobrenja ili neovlašćenog pristupa i deljenja snimaka. |
Napomena: Osim finansijskog iznosa, kazne mogu uključivati i privremenu zabranu rada sistema video nadzora, obavezno uklanjanje opreme i pokretanje dodatnih inspekcijskih postupaka.
U slučaju težih prekršaja, posebno onih koji uključuju zloupotrebu snimaka, moguće su i krivične prijave.
9. Kako izbeći pravne probleme – preporuke stručnjaka
Zakon o video nadzoru ne ostavlja mnogo prostora za improvizaciju, pa je planiranje i pravilna implementacija sistema ključna.
Poštovanje propisa ne samo da štiti od kazni, već i pruža sigurnost da će snimci, ako zatrebaju, biti validni dokazi pred sudom.
Preporuke stručnjaka:
- Proverite obuhvat kamera – Pre instalacije analizirajte polje snimanja. Ako objektiv hvata deo javnog prostora (trotoar, ulica), obavezno pribavite odobrenje nadležnog organa.
- Angažujte licenciranu firmu – Kada je to zakonom obavezno, instalaciju sme da radi isključivo ovlašćeni pružalac usluga. Oni će obezbediti tehničku dokumentaciju i garantovati da je sistem usklađen sa propisima.
- Označite nadzirane prostore – Postavite jasno vidljive oznake sa simbolom kamere, imenom rukovaoca i svrhom nadzora. Oznaka treba da bude na ulazu u svaki nadzirani prostor.
- Vodite evidenciju o pristupu snimcima – Beležite ko, kada i zašto je pristupio snimcima. Ovo je važna zaštita u slučaju sumnje na zloupotrebu.
- Poštujte rokove čuvanja snimaka – Materijal čuvajte samo onoliko koliko zakon dozvoljava (najčešće 30 dana), osim u slučajevima istrage kada se produžava.
Dodatni savet: Pre instalacije napravite internu „mapu nadzora“ koja prikazuje položaj svake kamere i njeno polje snimanja. To olakšava usklađivanje sa zakonom i sprečava da kamera nenamerno obuhvati prostor koji ne sme da se snima.
Zaključak
Video nadzor može značajno povećati bezbednost, ali samo ako se postavi u skladu sa zakonom.
Pravilno postavljen sistem štiti imovinu, ljude i vaša prava, dok nelegalno postavljanje može dovesti do visokih kazni i narušavanja privatnosti.
Pre instalacije, uvek se informišite o aktuelnim propisima i potražite stručni savet. Kvalitetna oprema, pravna usklađenost i odgovorno rukovanje podacima ključ su da video nadzor bude prednost, a ne problem.