Test samostalnosti za preduzetnike – 9 kriterijuma i posledice ako ga ne prođete

Preduzetnik može uredno da bude registrovan u APR-u, izdaje fakture i plaća porez kao paušalac ili knjigaš, a da Poreska uprava ipak utvrdi da u odnosu sa određenim klijentom nije dovoljno samostalan. Upravo tome služi test samostalnosti.Test sadrži devet zakonskih kriterijuma. Ako je u odnosu sa jednim nalogodavcem ispunjeno najmanje pet od devet kriterijuma, prihod ostvaren od tog nalogodavca može da bude tretiran kao drugi prihod, umesto kao prihod od samostalne delatnosti.

Važna stvar je da se test ne radi jednom za preduzetnika kao celinu. Odnos se proverava posebno prema svakom nalogodavcu. Preduzetnik zato može biti samostalan prema jednom klijentu, a nesamostalan prema drugom.

Pravila su propisana članom 85 Zakona o porezu na dohodak građana, a Mali biznis informator daje dodatna praktična objašnjenja primene svih devet kriterijuma.

Šta je test samostalnosti?

Ne proverava se samo šta piše u ugovoru. Poreska kontrola može da posmatra i način na koji saradnja stvarno funkcioniše.

Na primer, nije dovoljno da ugovor navodi da preduzetnik samostalno organizuje rad ako u praksi klijent svakog dana određuje njegovo radno vreme, mesto rada, odobrava odsustva, obezbeđuje svu opremu i upravlja načinom obavljanja posla.

Sa druge strane, veliki prihod od jednog klijenta sam po sebi nije dovoljan za pad testa. Svaki od devet kriterijuma ima jednaku ulogu u konačnom broju, a potrebno je najmanje pet ispunjenih kriterijuma.

Kako funkcioniše pravilo 5 od 9?

Jedan kriterijum zato nije presudan. Isto važi za dva, tri ili četiri kriterijuma.

Tek kada ih ima najmanje pet, ispunjen je zakonski uslov za drugačiji poreski tretman naknade ostvarene od konkretnog nalogodavca.

Važno je i da zakon obuhvata situaciju u kojoj se na početku saradnje, prema okolnostima konkretnog slučaja, moglo zaključiti da će najmanje pet kriterijuma biti ispunjeno, a oni kasnije zaista budu ispunjeni.

Na koga se primenjuje test samostalnosti?

Test se primenjuje na:

• preduzetnike koji vode poslovne knjige,
• preduzetnike koji isplaćuju ličnu zaradu,
• preduzetnike paušalce.

Pravilo nije ograničeno samo na IT sektor, programere ili konsultante. Može da bude relevantno za svakog preduzetnika na kojeg se primenjuju odredbe člana 85 stav 1 tačka 17 Zakona o porezu na dohodak građana.

Ko se smatra nalogodavcem?

Nalogodavac može biti domaće ili strano pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac za kojeg preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu.

U test ulaze i povezana lica nalogodavca. Zato se određeni odnosi ne mogu razdvojiti na više povezanih kompanija samo da bi se formalno smanjio procenat prihoda od jednog nalogodavca ili broj dana angažovanja.

Posebna pravila postoje kod stvarnih posrednika i zastupnika. Ako neko lice samo tehnički isplaćuje naknadu za račun drugog lica i naplaćuje uobičajenu posredničku ili zastupničku proviziju, zakon za potrebe testa gleda lice za čiji račun se posao stvarno obavlja.

Kojih 9 kriterijuma sadrži test samostalnosti?

Devet kriterijuma ne treba posmatrati kao devet opštih pitanja sa proizvoljnim tumačenjem. Svaki kriterijum ima konkretan sadržaj propisan zakonom.

1. Nalogodavac određuje radno vreme, odmore ili odsustva

Prvi kriterijum odnosi se na kontrolu vremena rada.

Kriterijum može biti ispunjen kada nalogodavac određuje kada preduzetnik mora da radi ili kada vreme korišćenja odmora i odsustava zavisi od odluke nalogodavca, uz uslove iz zakona vezane za naknadu tokom odsustva.

Postoji velika razlika između ugovorenog roka za završetak posla i propisanog svakodnevnog radnog vremena.

Na primer, klijent može da zahteva da projekat bude završen do 15. novembra. Sam takav rok ne znači da klijent određuje radno vreme.

Drugačija situacija postoji ako preduzetnik mora da radi svakog radnog dana od 9 do 17 časova i za svako odsustvo traži odobrenje nalogodavca.

2. Preduzetnik koristi prostorije nalogodavca ili mesto koje on odredi

Drugi kriterijum odnosi se na mesto rada.

Proverava se da li preduzetnik uobičajeno koristi prostorije koje obezbeđuje nalogodavac ili posao obavlja na mestu koje nalogodavac određuje.

Povremeni odlazak kod klijenta zbog sastanka, instalacije opreme, kontrole projekta ili prirode konkretnog posla ne mora automatski imati isto značenje kao svakodnevni rad u kancelariji nalogodavca.

Za procenu je važna stvarna organizacija rada. Preduzetnik koji ima sopstveni funkcionalni prostor i većinu posla obavlja nezavisno nalazi se u drugačijem položaju od osobe koja svakog dana radi za stolom koji joj je obezbedio klijent.

3. Nalogodavac organizuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje

Treći kriterijum proverava ko organizuje profesionalno osposobljavanje potrebno za rad preduzetnika.

Ako nalogodavac organizuje i obezbeđuje stručno osposobljavanje ili usavršavanje preduzetnika na način karakterističan za sopstvene zaposlene, taj odnos može doprineti oceni nesamostalnosti.

Ne treba svaki sastanak, prezentaciju proizvoda ili upoznavanje sa internim procedurama automatski izjednačiti sa stručnim osposobljavanjem.

Bitna je priroda obuke i njen odnos prema profesionalnom razvoju preduzetnika.

4. Nalogodavac je preduzetnika pronašao na način karakterističan za zapošljavanje

Četvrti kriterijum odnosi se na način na koji je saradnja počela.

Zakonski kriterijum obuhvata situaciju u kojoj je nalogodavac angažovao preduzetnika nakon oglasa kojim je tražio fizičko lice za angažovanje ili preko trećeg lica koje se uobičajeno bavi pronalaženjem kandidata za radno angažovanje.

Tipičan primer bila bi kompanija koja objavi oglas za osobu koja će obavljati određenu funkciju, sprovede selekciju kandidata kao kod zapošljavanja, a zatim od izabranog kandidata traži da otvori preduzetničku radnju i fakturiše mesečnu naknadu.

Drugačije izgleda odnos u kojem preduzetnik sam nastupa na tržištu, oglašava svoje usluge, pregovara sa potencijalnim klijentima i zaključuje komercijalne poslove.

5. Nalogodavac obezbeđuje osnovnu opremu ili upravlja procesom rada

Peti kriterijum je širi od pitanja ko je kupio laptop.

Proverava se da li nalogodavac obezbeđuje osnovni alat, opremu ili druga materijalna i nematerijalna sredstva potrebna za redovan rad preduzetnika ili finansira njihovu nabavku.

Zakon pravi izuzetak za specijalizovana sredstva koja su potrebna za izvršenje konkretnog posla ili naloga.

Isti kriterijum obuhvata i upravljanje procesom rada.

Nalogodavac sme da definiše rezultat koji očekuje, da da osnovni nalog i da razumno kontroliše kvalitet naručenog posla. Problem nastaje kada kontrola preraste u svakodnevno upravljanje načinom na koji preduzetnik radi, slično odnosu rukovodioca i zaposlenog.

Samostalni preduzetnik po pravilu sam odlučuje kako će doći do ugovorenog rezultata, koju će metodologiju koristiti i kako će organizovati sopstveni posao.

6. Najmanje 70% prihoda dolazi od jednog nalogodavca

Šesti kriterijum je jedan od najlakših za brojčano proveravanje.

Ispunjen je ako je najmanje 70% ukupno ostvarenih prihoda preduzetnika tokom relevantnog perioda od 12 meseci ostvareno od jednog nalogodavca ili sa njim povezanog lica.

Ako je preduzetnik tokom posmatranih 12 meseci ostvario ukupno 4.000.000 dinara prihoda, a od jednog nalogodavca dobio 3.000.000 dinara, udeo tog nalogodavca iznosi 75%.

Šesti kriterijum bi u tom primeru bio ispunjen.

Ipak, 75% prihoda od jednog klijenta ne znači automatski pad testa. Potrebna su najmanje još četiri ispunjena kriterijuma.

7. Preduzetnik ne snosi uobičajeni poslovni rizik

Sedmi kriterijum zahteva malo više pažnje jer se ne svodi samo na pitanje da li preduzetnik radi posao koji spada u delatnost nalogodavca.

Relevantna je kombinacija dve okolnosti. Preduzetnik obavlja poslove iz delatnosti nalogodavca ili njegovog povezanog lica, a ugovor za taj posao ne sadrži odredbu prema kojoj preduzetnik snosi uobičajeni poslovni rizik za posao isporučen klijentu nalogodavca, ako takav klijent postoji.

Poslovni rizik može da obuhvati odgovornost za kvalitet rezultata, potrebu da se nedostatak otkloni o sopstvenom trošku ili druge uobičajene posledice koje nezavisan pružalac usluge preuzima kada prodaje svoj rad na tržištu.

Odnos u kojem preduzetnik samo izvršava instrukcije, prima ugovorenu mesečnu naknadu i praktično ne snosi komercijalni rizik bliži je položaju zaposlenog nego nezavisnog pružaoca usluge.

8. Ugovor zabranjuje rad za druge nalogodavce

Osmi kriterijum proverava ekonomsku slobodu preduzetnika.

Ispunjenje ovog kriterijuma može postojati kada ugovor potpuno ili delimično zabranjuje pružanje usluga drugim nalogodavcima.

Zakon ipak pravi važan izuzetak. Ograničenje rada za ograničeni broj direktnih konkurenata nalogodavca ne tretira se isto kao opšta zabrana rada za druge klijente.

Na primer, ugovorna odredba prema kojoj preduzetnik tokom saradnje ne sme da pruža usluge nijednoj drugoj kompaniji znatno je šira od klauzule kojom se štite poslovne informacije i zabranjuje rad za nekoliko neposrednih konkurenata.

9. Preduzetnik radi za istog nalogodavca najmanje 130 radnih dana

Deveti kriterijum odnosi se na trajanje angažovanja.

Kriterijum je ispunjen kada preduzetnik obavlja aktivnosti uz naknadu za istog nalogodavca ili povezano lice najmanje 130 radnih dana u relevantnom periodu od 12 meseci.

Dani ne moraju biti uzastopni.

Posebno je važno kako se računa radni dan. Ako je preduzetnik određenog dana za klijenta radio samo jedan sat, taj dan se za potrebe ovog kriterijuma računa kao jedan radni dan. Isto važi i kada je radio osam sati.

Zato 130 radnih dana ne znači 130 puta po osam sati.

Ako preduzetnik istog dana radi dva sata za jednog klijenta i tri sata za drugog, taj datum može da predstavlja radni dan u odnosu sa oba nalogodavca.

Koji kriterijumi se najlakše previde?

U praksi se dosta pažnje posvećuje kriterijumu od 70% prihoda. On je samo jedan od devet.

Jednako treba pratiti broj radnih dana, ugovorna ograničenja rada za druge, način organizacije rada i pitanje poslovnog rizika.

Na primer, preduzetnik može da ima 80% prihoda od jednog klijenta i da za njega radi više od 130 dana. To su dva kriterijuma, a ne automatski pad testa.

Ako isti klijent dodatno određuje radno vreme, daje kompletnu osnovnu opremu i zabranjuje rad za druge, broj raste na pet. Tada je poreski rezultat potpuno drugačiji.

Primer preduzetnika koji prolazi test

Zamislimo grafičkog dizajnera registrovanog kao preduzetnik.

• Radi iz svog studija.
• Koristi svoj računar i softverske licence.
• Sam određuje radno vreme.
• Ima pet aktivnih klijenata.
• Najveći klijent donosi mu 35% godišnjeg prihoda.
• Ugovor mu ne zabranjuje da radi za druge.
• Sam odgovara za kvalitet isporučenog projekta.
• Klijent definiše rok i očekivani rezultat, ali ne određuje svakodnevni način rada.

Takav odnos ima brojne karakteristike samostalnog poslovanja. Sam broj meseci tokom kojih dizajner sarađuje sa istim klijentom ne bi bio dovoljan da promeni rezultat ako nema ukupno pet ispunjenih kriterijuma.

Primer preduzetnika koji može da padne test

Drugi primer je konsultant koji formalno posluje kao preduzetnik, ali radi gotovo isključivo za jednu kompaniju.

• Kompanija zahteva rad od 9 do 17 časova.
• Radi svakog dana iz kancelarije kompanije.
• Kompanija mu obezbeđuje računar i ostalu osnovnu opremu.
• Od iste kompanije ostvaruje 90% ukupnih prihoda.
• Za nju radi više od 130 radnih dana godišnje.

U ovom pojednostavljenom primeru postoji pet kriterijuma. Takav odnos zato ulazi u zonu nesamostalnosti čak i bez razmatranja preostala četiri kriterijuma.

Da li jedan veliki klijent znači da preduzetnik automatski pada test?

Ne.

Prihod od jednog klijenta koji čini najmanje 70% ukupnih prihoda predstavlja jedan kriterijum.

Za poreski tretman nesamostalnosti potrebno je najmanje pet od ukupno devet kriterijuma.

Preduzetnik zato može imati jednog dominantnog klijenta i ipak ostati ispod zakonskog praga, pod uslovom da odnos po ostalim kriterijumima zaista ima karakter samostalnog poslovanja.

Šta se događa ako preduzetnik ne prođe test samostalnosti?

Pad testa ne znači automatsko brisanje preduzetnika iz APR-a niti prestanak prava da posluje kao preduzetnik.

Posledica se odnosi na poreski tretman prihoda ostvarenog od nalogodavca prema kojem je utvrđena nesamostalnost.

Član 85 Zakona o porezu na dohodak građana takvu naknadu svrstava u druge prihode. Oporezivi prihod po ovom osnovu predstavlja bruto prihod, bez umanjenja za normirane troškove.

Prema važećim propisima, porez na ostale prihode obračunava se po stopi od 20%. Za prihod koji podleže testu samostalnosti relevantan je i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Važeći Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisuje stopu PIO doprinosa od 24%.

Tačan konačni obračun zavisi i od pravila o doprinosima, statusa osiguranika, najvišoj godišnjoj osnovici i drugih okolnosti konkretnog slučaja.

Jednostavan primer poreskog efekta

Ako bi prihod koji je obuhvaćen testom iznosio 100.000 dinara bruto, pojednostavljen obračun bez uticaja najviše godišnje osnovice i drugih posebnih okolnosti pokazao bi:

• 20.000 dinara poreza po stopi od 20%,
• 24.000 dinara PIO doprinosa po stopi od 24%.

Primer služi da pokaže veličinu poreskog opterećenja. Za stvarnu obavezu mora se proveriti konkretan status preduzetnika, način isplate i primena ograničenja osnovice doprinosa.

Da li se ponovo oporezuju svi prihodi preduzetnika?

Ne, ako je nesamostalnost utvrđena samo prema jednom nalogodavcu.

Test se primenjuje po odnosu sa konkretnim nalogodavcem.

Ako preduzetnik sarađuje sa kompanijama A, B i C, moguće je da ispuni pet kriterijuma u odnosu sa kompanijom A, a samo dva kriterijuma u odnosu sa kompanijama B i C.

Posledica testa tada se odnosi na prihod iz odnosa sa kompanijom A.

Zbog toga nije pravilno posmatrati test kao jedinstvenu oznaku da je određeni preduzetnik zauvek samostalan ili nesamostalan.

Ko plaća porez ako je nalogodavac iz Srbije?

Kada je nalogodavac domaće lice koje ima obavezu obračuna poreza i doprinosa po odbitku, poreska obaveza po prihodu za koji je utvrđena nesamostalnost pada na isplatioca u skladu sa pravilima za obračun po odbitku.

Problem može postati znatno skuplji ako se nesamostalnost utvrdi naknadno u poreskoj kontroli. Pored osnovnog poreza i doprinosa mogu nastati i obaveze po osnovu kamate, a u zavisnosti od okolnosti mogu postojati i prekršajne posledice.

Šta ako je klijent iz inostranstva?

Test samostalnosti nije ograničen na domaće klijente.

Ako preduzetnik radi za stranog nalogodavca, odnos se takođe može proveravati kroz istih devet kriterijuma.

Razlika postoji u načinu izmirenja poreske obaveze. Strana kompanija koja nema obavezu obračunavanja srpskih poreza po odbitku neće obračunati ovu obavezu umesto preduzetnika. U takvoj situaciji obaveza samooporezivanja prelazi na preduzetnika prema pravilima koja važe za prihod ostvaren od isplatioca koji nije dužan da obračuna porez i doprinose.

Rad za stranog klijenta zato ne znači automatsko izuzimanje iz testa.

Da li paušalac takođe mora da vodi računa o testu?

Da.

Test samostalnosti se primenjuje i na preduzetnika paušalca.

Plaćanje fiksno utvrđenog mesečnog paušalnog poreza ne znači da se odnos sa nalogodavcem više ne proverava.

Ako je u odnosu sa određenim nalogodavcem ispunjeno najmanje pet od devet kriterijuma, prihod iz tog odnosa može biti tretiran prema pravilima za drugi prihod.

Da li prelazak sa paušala na knjige rešava problem?

Ne.

Test nije vezan samo za paušalce. Primena postoji i kod preduzetnika koji vode poslovne knjige.

Zato prelazak sa paušalnog oporezivanja na vođenje knjiga sam po sebi ne menja karakter odnosa sa klijentom.

Ako je razlog za razmatranje druge pravne forme upravo dugoročna saradnja koja po načinu rada liči na zaposlenje, korisno je odvojeno analizirati i razlike između DOO i preduzetnika.

Da li ugovor može da zaštiti preduzetnika od pada testa?

Dobar ugovor je važan, ali nije dovoljan ako stvarno stanje pokazuje nešto drugo.

Na primer, ugovor može da kaže da preduzetnik sam bira radno vreme. Ako elektronske evidencije, komunikacija i svakodnevna praksa pokažu da mora da bude prisutan od 9 do 17 časova i da odsustva unapred odobrava nalogodavac, poreska kontrola neće morati da se zadrži samo na jednoj ugovornoj rečenici.

Isto važi i za opremu, način upravljanja radom, broj dana angažovanja i poslovni rizik.

Ugovor treba da odgovara stvarnom poslovnom odnosu.

Šta Poreska uprava može da proverava?

Procena samostalnosti ne mora da se zasniva samo na osnovnom ugovoru.

Za proveru stvarnog odnosa mogu biti relevantni:

• ugovori i aneksi ugovora,
• izdate fakture,
• bankovni izvodi i struktura prihoda,
• evidencije o danima angažovanja,
• poslovna elektronska komunikacija,
• pravila o radnom vremenu i odsustvima,
• dokazi o vlasništvu ili zakupu opreme,
• dokazi o korišćenju poslovnog prostora,
• ugovorne zabrane rada za druge klijente,
• dokazi o načinu na koji je preduzetnik angažovan,
• dokazi o tome ko snosi rizik za rezultat posla.

Zato je korisnije urediti stvarni način poslovanja nego pokušavati da se svaki kriterijum reši jednom rečenicom u ugovoru.

Kako preduzetnik može sam da proveri svoj položaj?

Najpraktičnije je napraviti posebnu tabelu za svakog većeg nalogodavca.

Ako zbir dođe do četiri, ne znači da četvrti kriterijum treba ignorisati. Promena načina saradnje može kasnije dovesti do petog.

Ako već postoji pet ili više odgovora koji ukazuju na nesamostalnost, odnos zahteva detaljnu poresku i ugovornu proveru.

Najčešće greške kod testa samostalnosti

Prva greška je verovanje da jedan klijent automatski znači pad testa. Zakon traži pet kriterijuma.

Druga je uverenje da se test odnosi samo na paušalce. Primena obuhvata i druge preduzetnike na koje se odnosi zakonska odredba.

Treća je računanje 130 dana kao 130 punih osmočasovnih smena. Rad tokom bilo kog dela dana može taj datum učiniti radnim danom za potrebe devetog kriterijuma.

Četvrta je pretpostavka da strani klijent ne ulazi u test. Ulazi, samo se razlikuje način obračuna poreske obaveze.

Peta je pokušaj da se stvarni odnos prikrije ugovornim formulacijama koje se u praksi ne primenjuju.

Za kraj

Test samostalnosti nije pravilo po kojem preduzetnik mora da ima veliki broj klijenata, svoju kancelariju i potpuno odvojenu opremu da bi mogao legalno da posluje. Zakon posmatra kombinaciju devet konkretnih kriterijuma.

Granica je jasna. Do četiri ispunjena kriterijuma nema zakonskog praga od pet potrebnog za tretman prihoda po ovom osnovu. Kod pet ili više kriterijuma prihod od konkretnog nalogodavca može biti oporezovan kao drugi prihod.

Najvažnije je proceniti svaki veći poslovni odnos zasebno i gledati kako saradnja zaista funkcioniše. Ugovor, struktura prihoda, broj dana angažovanja, oprema, radno vreme, sloboda rada za druge i poslovni rizik zajedno daju sliku na osnovu koje se primenjuje test.

Siniša Marković

Siniša je rođen i odrastao u Beogradu. Nakon studija ekonomije, započeo je karijeru u novinarstvu. Danas je glavni urednik BizInfo.rs, gde svakodnevno donosi najnovije poslovne vesti iz Srbije.